Dan Ujedinjenih nacija

24. oktobar je dan sećanja kada je nastala Organizacija ujedinjenih nacija. Tog dana 1945. godine sve stalne članice Saveta bezbednosti i više od polovine potpisnica ratifikovalo je Povelju Ujedinjenih nacija. 24. oktobar simbolizuje celu nedelju Ujedinjenih nacija, koja traje od 20. do 26. oktobra, a proglašena je rezolucijom UN 168 (II) od 31. oktobra 1947. godine.

Dana 6. decembra 1971. godine, rezolucijom 2782 (XXVI) preporučeno je da Dan Ujedinjenih nacija bude državni praznik u svim zemljama članicama.[1]

Valja podsetiti da su Ujedinjene nacije nastale na „ruševinama“ Lige naroda. Liga naroda je bila prva moderna međunarodna organizacija koja je nastala nakon Prvog svetskog rata, sa sedištem u Ženevi. Osnovana je 1919. godine nakon Pariske mirovne konferencije, sa jasnom namerom da se spreče budući ratni sukobi. Njena osnovna načela bila su usmerena ka očuvanju mira kroz multilateralnu diplomatiju, međusobno razoružanje i kolektivnu bezbednost. Liga je predstavljala pionirski pokušaj stvaranja međunarodnog sistema u kojem bi se sporovi između država rešavali diplomatskim putem, a ne ratom. Na žalost, ciljevi nisu ispunjeni jer ova prva moderna međunarodna organizacija nije uspela da se izbori sa pretnjom predstojećeg Drugog svetskog rata. Ipak, tragovi Lige naroda prisutni su danas u Ujedinjenim nacijama koje su nasledile nekoliko agencija i organizacija koje je ona osnovala.

Ujedinjene nacije imaju ciljeve jednako važne za sve 193 države članice: svet bez siromaštva, svet bez gladi, dobro zdravlje, kvalitetno obrazovanje, rodna ravnopravnost, čista voda, dostupna i obnovljiva energija, dostojanstven rad i ekonomski rast, industrija, inovacije i infrastruktura, smanjenje nejednakosti, održivi gradovi i zajednice, odgovorna proizvodnja i potrošnja, akcija za klimu, život pod vodom, život na zemlji, mir, pravda i snažne institucije, i partnerstvom do ciljeva.

Ujedinjene nacije kao takve imaju značajnu ulogu, bez obzira na to koliko su njene rezolucije učinkovite, i stoga što članice mogu da budu samo međunarodno priznate države. To znači da ako je država primljena u zajednicu Ujedinjenih nacija, to faktički znači da je priznata u celom svetu kao zaseban, nezavistan entitet. Ova činjenica je vrlo važna baš za Srbiju, čiji donosioci odluka se već decenijama bore na međunarodnom planu da Kosovo ne postane deo UN.

Nema zaista značajnijih tema za održivost i razvoj planete od navedenih. Istovremeno, nema značajnijih tema kojima bi trebalo da se bave svi mediji, čime bi zadovoljili komunikativne potrebe građana i građanki i ujedno podstakli donosioce odluka da se odgovornije i proaktivnije ponašaju prema krizama nastalim u navedenim oblastima i rešenjima koje za to nude zaključci rasprava u UN.

Rezultati do sada rađenih medijskih monitoringa Novosadske novinarske škole u poslednjih 28 godina ukazuju na to da se retko u objavama koje referiraju na ciljeve Ujedinjenih nacija spominju rezolucije svetske organizacije kao takve. Čini se da novinari retko zalaze na inače vrlo bogat sajt UN. Nije im u fokusu da objasne auditorijumu čime se suštinski bave razne agencije UN. Naši mediji međunarodnoj organizaciji posvećuju pažnju kontekstualno – samo kad je Generalna debata bila posvećena temi koja se posredno ili neposredno bavila Srbijom, u poslednje vreme Kosovom, a posebno kada je predsednik Aleksandar Vučić bio glavni subjekt, prema našim parametrima naravno.

Mediji su bili preplavljeni informacijama o obraćanju Aleksandra Vučića u Generalnoj skupštini UN. Taj događaj ne samo da je prešao informativni prag nacionalnih medija već je ceo informativni prostor Srbije bio „preplavljen“ informacijama o „istorijskom“ obraćanju i „hrabrosti“ predsednika da svima kaže sve što misli, upozori i zapreti čak. Veoma malo i sporadično je bilo izveštaja i debata sa jasnim i kritičkim sagledavanjem samog nastupa i učinka ovog događaja. Realnost je jedno, a njena upotreba za domaće potrebe nešto sasvim drugo. Ovo je uobičajeni model populističke instrumentalizacije „uloge i dela“ predsednika Srbije.

Ne bi trebalo zaboraviti da i u Srbiji, kao i u celom svetu, odavno rade klubovi za promociju UN. Ovaj vid promovisanja vrednosti i delatnosti UN razvijan je u skladu sa preporukama Ministarstva prosvete i drugih institucija za Projekat „Globalno promišljanje – klubovi za UN kao vid vannastavnih aktivnosti u školama“. Osnovna misija klubova za Ujedinjene nacije je da doprinose obrazovanju mladih za što potpunije razumevanje zbivanja u svetu, upoznavanju ciljeva i načela u Povelji UN, kao i načina rešavanja svetskih pitanja u okviru sistema UN. Klubovi za UN su značajan oblik aktivnosti na promociji ideala Povelje UN i obrazovanju za mir, ljudska prava i demokratiju.

Ciljevi, sadržaji i načini rada u klubu za UN usmereni su ka podsticanju mladih na globalno promišljanje i aktivan odnos prema savremenom svetu.[2] Iako je ovo zaista vredna pažnje vanškolska aktivnost koja se odvija u okviru obrazovnog sistema, veoma retko je predmet medijske pažnje.

U srpskim medijima UN je uglavnom tema za vest, i to preuzetu od agencija ili iz međunarodne razmene, retko za izveštaj ili debatu. Redovno se objavljuju izjave i opomene u vezi sa globalnim krizama, pozivi za pomoć zemljama stradalim u elementarnim nepogodama, kao i apeli za okončanje sukoba u svetu. Podseća se na ulogu mirovnih snaga na kriznim područjima koja mogu lako da postanu poprište lokalnih sukoba, kao kod nas i na drugim ratnim, sukobima ili nemirima pogođenim područjima.

Međutim, izveštavanje o angažovanju UN zaslužuje mnogo više pažnje, posebno u ovom turbulentnom i kontroverznom vremenu u kojem ova organizacija i te kako ima važnu ulogu. U Njujorku, 22. septembra 2024.godine su svetski lideri usvojili Pakt za budućnost koji uključuje Globalni digitalni sporazum i Deklaraciju o budućim generacijama.[3] Ovaj Pakt je kulminacija inkluzivnog, višegodišnjeg procesa prilagođavanja međunarodne saradnje realnostima sadašnjosti i izazovima budućnosti. Ovo je najširi međunarodni sporazum u proteklih mnogo godina, koji pokriva potpuno nove oblasti, kao i pitanja o kojima dogovor nije bio moguć decenijama.

„Pakt za budućnost, Globalni digitalni sporazum i Deklaracija o budućim generacijama otvaraju vrata za nove prilike i neiskorišćene mogućnosti“, rekao je generalni sekretar u svom obraćanju na otvaranju Samita o budućnosti. Predsednik Generalne skupštine izjavio je da će Pakt „postaviti temelje za održiv, pravedan i miran globalni poredak – za sve narode i nacije.“[4] O paktu su mediji u Srbiji sporadično izveštavali, uglavnom kao o dnevnom događaju, a ne o veoma značajnoj temi kojoj treba prići analitički i objasniti građanima i građankama o čemu je zapravo reč.

S obzirom na sve navedeno, neiznenađuje nalaz dobijen čak i samo površnim pregledom objavljenih sadržaja u centralnim informativnim emisijama na nacionalnim televizijama. Ove godine Dan UN, 24. oktobar, uglavnom nije bila vest koja prelazi informativni prag, a posebno ne za „naslovne strane“.

prof. dr Dubravka Valić Nedeljković

[1] https://www.rts.rs/lat/vesti/svet/5563111/dan-organizacije-ujedinjenih-nacija.html

[2] https://unaserbia.rs/v2/index.php/klubovi-za-un

[3] https://serbia.un.org/sr/279388-ujedinjene-nacije-usvajaju-revolucionarni-pakt-za-budu%C4%87nost-kako-bi-transformisale-globalno

[4] Ibid.