Twitter
FacebookJedna od važnijih veština koje učenici mogu steći u školama jeste medijska pismenost. To je veština koja će im pomoći da kritički sagledavaju, interpretiraju i stvaraju svoj medijski sadržaj u oblicima i formatima koji njima odgovaraju.
Medijska pismenost se može implementirati u planove i programe čitavog niza školskih predmeta, od srpskog jezika i književnosti do građanskog vaspitanja. Tokom časova koji su posvećeni medijskoj pismenosti nastavnici mogu da koriste različite metode poput debata, otvorenih razgovora, analiza i kreiranja medijskih sadržaja, a sve to sa ciljem da svoje učenike podstaknu na kritičko razmišljanje o medijskim sadržajima.
Neki od ključnih elemenata medijske pismenosti koje nastavnici mogu da uključe u svoja predavanja su: razumevanje medijskih oblika i formata, analiza poslatih medijskih poruka i njihov uticaj na publiku, razumevanje dostupne tehnologije i alata potrebnih za stvaranje medijskih sadržaja, kao i razvijanje etičkog i odgovornog ponašanja tokom korišćenja i distribucije medijskih sadržaja. Uključivanje medijske pismenosti u nastavu pomaže učenicima da budu adekvatnije informisani, ali i da odgovorno koriste medijske sadržaje. U ovom članku govorićemo o mogućnostima implementacije medijske pismenosti u nastavu na času građanskog vaspitanja gde učenici dobijaju priliku da nauče kako da prepoznaju namere i perspektivu autora sadržaja u medijima, ali i da prepoznaju stil pisanja kao i različite oblike poruka.
Medijska pismenost je ključna za časove građanskog vaspitanja jer učenicima pomaže da razviju kritičko razmišljanje i upoznaju se sa medijima odnosno njihovim načinom rada, stilovima, motivima i žanrovima. Takođe, učenici kroz edukacije o medijskoj pismenosti uče i kako da što bolje koriste svoje pametne uređaje u smislu informisanosti, ali i komunikacije u digitalnom okruženju. Od samog nastanka predmeta građansko vaspitanje, na časovima ovog izbornog predmeta prema planu i programu obrađuju se teme vezane za medijsku pismenosti.
U „Priručniku građanskog vaspitanja za nastavnike“ koje je izdalo Ministarstvo prosvete navodi se da postoji sedam scenarija za obradu ove teme. Ovaj priručnik nastavnicima predlaže da učenicima daju odgovore na pitanja koliko su mediji kao prenosioci informacija objektivni i verodostojni, ali i koje mehanizme koriste za manipulaciju publikom. Takođe, profesori bi sa učenicima trebalo da razgovaraju o tome kako konzumenti (odnosno publika) shvataju i tumače medijske poruke, ali i kakva je uloga i misija medija u savremenom društvu.
U „Priručniku za razvoj medijske pismenosti i sprovođenje nastave“ koji je izdao Centar za demokratiju i ljudska prava – CEDEM mogu se pronaći smernice namenjene nastavnicima koje im mogu pomoći pri realizaciji radionica o medijskom tekstu, ženama u medijima, kao i objašnjenje kako različiti ljudi doživljavaju iste medijske poruke. Nastavnicima je na raspolaganju i rečnik termina vezanih za medijsku pismenost, radionica o lažnim vestima kao i etici i politici i njihovoj povezanosti sa medijima. Na sajtu medijskapismenost.net na raspolaganju im je i razrađen predmetni program koji može poslužiti kao okvir i osnova za rad kako godišnjeg tako i mesečnog plana i programa.
Učenje uz podkaste
Digitalni audio ili video zapis koji se plasira na internetu i može se preuzeti putem različitih pametnih uređaja jeste podkast. Prednost ovog sadržaja je u tome što se može slušati kada god konzumentu sadržaja odgovara. Slično kao što se emituju radijske ili televizijske emisije i podkasti se uglavnom distribuiraju u određenom vremenskom periodu. Ipak, podkaste je uvek moguće slušati i nakon što su prvobitno emitovani, što doprinosi fleksibilnosti konzumiranja ovog formata. Mnogi podkasti mogu se sluštati besplatno pa su lako dostupni nastavnicima koji pomoću njih mogu da „osveže“ svoja predavanja. Njihov sadržaj je uglavnom fokusiran na specifične društvene teme, ali postoje i oni koji su kolažnog tipa i pokrivaju širok spektar tema.
Profesori u svetskim školama u velikoj meri koriste podkaste kao sredstvo u nastavi. Jedna od obrazovnih institucija koja koristi podkaste za deljenje nastavnog materijala i predavanja je Harvard Univerzitet iz SAD-a. Njihov program „Harvard on iTunes U“ omogućava pristup audio i video snimcima predavanja, intervjue i druge edukativne resurse. Takođe jedan od primera nam dolazi i iz Belgije, gde međunarodna škola The European School koristi podkaste u nastavi kako bi podržala učenje jezika i istraživanje različitih kultura. Učenici stvaraju podkaste na različitim jezicima i razmenjuju ih sa drugim školama širom Evrope.
U Srbiji takođe postoje škole koje koriste podkaste kao deo svoje nastave. Takve primere nalazimo u podkastu Gimnazije u Ćupriji i podkastu učenika Gimnazije „Svetozar Marković“ iz Niša gde učenici razgovaraju o različitim temama iz oblasti nauke, književnosti, kulture i društva. Podkast niških gimnazijalaca se emituje na njihovom Jutjub kanalu, a ova škola poznata je u Srbiji i po svom festivalu „Nauk nije bauk”.
Podkasti mogu biti vrlo koristan alat za učenje. Među onima koje nastavnici mogu koristiti na časovima ili ih preporučiti učenicima kao dodatan vid edukacije su: TED-ED koji pruža lekcije iz predmeta kao što su matematika, istorija, engleski jezik, Grammar Girl podkast koji je fokusiran na gramatiku i pravopis engleskog jezika i Science Friday koji pruža učenicima znanja iz oblasti tehnologije ali i drugih tema od hemije do biologije. Popularan je i podkast Duolingo koji je pogodan za učenje stranih jezika jer je svaka epizoda sačinjena od razgovora na drugom jeziku.
Popularnost podkasta doprinela je tome da u ovom trenutku na internetu možemo pronaći mnoštvo sadržaja tog formata različite tematike. Takođe, svaki podkast je felksibilan medijski sadržaj pa se čas može organizovati na bilo kom mestu. On se može koristiti i kao priprema za čas. Na primer, učenici mogu da slušaju podkast dok putuju do škole ili obavljaju kućne poslove i vežbaju, samostalno ali i u grupi.
Da podkast postaje sve popularnija forma omladinskog medijskog aktivizma, zaključak je i trodnevne Konferencije posvećene izgradnji novih glasova mladih održane početkom februara 2022. godine u Banjoj Luci. Zaključci sa te konferencije, u okviru koje je 35 mladih radilo na razvijanju sopstvenih ideja za podkaste ali i slušalo iskustva autora podkasta u ovoj zemlji, govore nam da ovaj novi format uglavnom koriste mladi do 35 godina preko svojih mobilnih telefona.
Institut za pedagoška istraživanja iz Beograda istraživao je koliko su učenici tokom vanrednog stanja usled pandemije korona virusa pratili onlajn nastavu putem televizije. Rezultat je da skoro 60% đaka nije gledalo TV časove. Međutim, druga istraživanja govore da je većina građana tokom izolacije pratilo podkaste. Sajt o slobodi medija Cenzolovka preneo je istraživanje Rojtersovog instituta za istraživanje novinarstva u kojem se kaže da je podkast za mnoge postao obavezni deo kućnog karantina, te je i počeo da se sluša u krugu porodice. Takođe, u Srbiji je danas znatno više podkasta kao i publike koja ih prati pokazalo je nedavno istraživanje udruženja Podkast Podrška, koje je osnivač najveće regionalne podkast platforme, podcast.rs, a sprovelo je dva paralelna istraživanja u zajednici autora i među slušaocima ovog formata. U istraživanju je učestvovalo preko 350 slušalaca podkasta koji su odgovarali na teme vezane za navike publike i 52 autorska tima podkasta o tome kako posluju u zajednici. Upravo i ovi rezultati mogu biti smernice za učeničke podkaste jer prema rezultatima publici u Srbiji nedostaju dokumentarni formati, a upitani zašto prate podkaste, publika je rekla da je to prilika da nešto novo nauče ili da dobiju više informacija o temama koje ih zanimaju.
Kreiranje podkasta na časovima građanskog vaspitanja
Ipak krajnji cilj uvođenja podkasta na časovima građanskog vaspitanja nije samo njihovo slušanje, već i stimulisanje kritičkog mišljenja i kreativnosti kod učenika. U okviru časova građanskog vaspitanja učenici bi mogli pokrenuti svoj podkast kako bi dodatno razradili teme o kojima slušaju na časovima. Nakon upoznavanja sa tehnikama i slušanja primera uspešnih podkasta počinje se sa realizacijom vlastitog odeljenskog podkasta. Od učenika se najpre očekuje da definišu temu koju žele da pokrivaju, te je na vama kao nastavniku da razgovarate sa njima o interesovanjima, stručnosti i motivaciji kako biste odabrali nešto što će im privući pažnju.
Naredni korak jeste da zajedno sa svojim učenicima nastavnik planira sadržaj, a to podrazumeva tačan plan svih epizoda (dužina, trajanje, dinamika objavljivanja) kao i smernice koje su potrebne za svaku epizodu (izvori, sagovornici, potreban materijal i raspoređivanje zadataka). Na učenicima je da razmotre intervjue, diskusije, monologe ili kombinaciju ovih formi za temu koju budu odabrali.
Oprema za snimanje zvuka nije potrebna odmah na početku, te sa svojim učenicima nastavnik može iskoristiti i pametne telefone. Kasnije, ukoliko resursi škole dozvole moguće je nabaviti mikrofon, slušalice, poseban softver za snimanje i uređivanje zvuka.
Nakon što je plan snimanja i pripreme materijala obavljena, potrebno je realizovati snimanje emisije, da bi se kasnije takozvani „sirov“ materijal dodatno uredio, izbrisale greške ili nepoželjni šum i eventualno dodala muzika.
Na početku podkasta, ukoliko je on samo za internu upotrebu nije potrebna platforma za striming, ali kasnije je moguće izabrati neku od svetskih kao što su: SoundCloud, Podvean, Anchor ili domaća platforma podcast.rs.
Važnost implementacije edukacija iz oblasti medijske pismenosti u nastavu
„Savremena kultura zasićena je informacijama koje nas obasipaju sa svih strana neprestrano“ navodi se u uvodu Priručnika za nastavnike i profesore „Osnove medijske pismenosti“. Zbog toga je za nastavnike od izuzetne važnosti da idu u korak sa modernim tehnologijama i tokom nastave koriste prednosti koje novi mediji pružaju.
S obzirom na to da u pojedinim slučajevima uključujemo takozvanog „automatskog pilota“ odnosno nesvesno obrađujemo poruke, autori ove publikacije navode da time ostavljamo prostor da mediji i medijski sadržaji utiču na naš život, naše razmišljanje i stavove te je potrebno razaznati sve tehnike medijskog izveštavanja, praćenja sadržaja i sl.
Kreiranje podkasta kao novog kanala komunikacije među mladim ljudima koji je u poslednje vreme izuzetno popularan, učenicima će omogućiti da se kreativno izraze, ali ih navesti na kritičko razmišljanje, interakciju kao i planiranje akcija u zajednici. Takođe, uz kreiranje podkasta u nastavi omogućava se saradnja nastavnika i učenika kroz korišćenje savremenih tehnologija koje im pomažu u uspostavljanju dijaloga i razumevanju ideja i sadržaja koji dolaze sa interneta.
Krajnji cilj ovakve nastave jeste i to da učenici steknu veštine koje će im omogućiti korišćenje i pretragu medija, snalaženje u moru informacija i pravilnoj selekciji sadržaja kako bi prepoznali lažne vesti, spinove, razne promotivne tekstove i druge poruke koje dolazi do njih. Učenik koji je medijski pismen, sposoban je da odvaja relevantne medijske informacije od nerelevantnih, imun je na spinove i kritički promatra sve poruke koje do njega stižu kako posredstvom tradicionalnih, tako i posredstvom novih medija.
Boban Kocev
Tekst je nastao u okviru projekta „Unapređenje medijske i informacione pismenosti kroz dijalog sa javnim vlastima -2“ koji se sprovodi u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Dijalog promena“, uz finansijsku podršku Evropske unije.
Projekat je dodatno podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama u okviru projekta Mediji o medijima u školama.
Stavovi izneti u tekstu ne izražavaju nužno stavove donatora.