Twitter
FacebookPraćenjem ljudske zajednice od 18. veka i industrijske revolucije, uočavaju se promene u razvoju društva od industrijskog ka ,,informacijskom ili umreženom društvu’’ (Castells, 2004) gde moć imaju informacije i korišćenje novih tehnologija čime se zapravo dolazi do informacione revolucije i informatičkog društva. Danas živimo futurističku metaforu kanadskog sociologa kulture Maršala Mekluana, pa je potrebno što bolje se adaptirati uslovima svetskog ,,globalnog sela’’ (Mekluan, 2008). Put od vizije do stvarnosti popločan je internet mrežom koja je pospešila produktivnost novih medija.
Mediji su uticajan faktor u procesima formiranja stavova i oblika ponašanja. Socijalno i emotivno nesiguran pojedinac je podložniji medijskom uticaju, pa je razvijanje kritičkog mišljenja i kreativnih veština neophodno kako bi se zaštitio, ali i otklonio svaku jednostranost i koristio prednosti tehnoloških inovacija. Кao odgovor na informatičku ekspanziju i računarsko posredovanu stvarnost, potrebno je uvesti medijsku pismenost kao obavezan nastavni predmet na svim nivoima formalnog obrazovanja. Unesko je 70-ih godina prošlog veka pokrenuo inicijativu koja se tiče medijskog obrazovanja bazirajući je na važnosti medija u životu pojedinca i porodice. Skup naučnika na međunarodnom nivou trebalo je da istraži načine uključivanja medijskog obrazovanja u prosvetne sisteme kako razvijenih tako i manje razvijenih zemalja. ,,Deklaracija o medijskom vaspitanju“ je potpisana 1982. godine i ona se temelji na glavnoj ideji o komunikacionim pravima koja proističu iz osnovnih ljudskih prava garantovanih ,,Poveljom Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima’’ (1945) i ,,Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda’’ (1950). Sam pojam medijske pismenosti uobličen je 1992. godine kao ,,sposobnost pristupa, analize, vrednovanja i odašiljanja poruka posredstvom medija’’ (National Leadreship Conference on Media Literacy, 1992).
Medijska pismenost u nastavi
Poznato je da savremenu nastavu odlikuje nekoliko osnovnih činilaca:
- orijentisanost ka ostvarenju ciljeva i ishoda,
- akcenat na učeniku i procesu učenja,
- praćenje i vrednovanje uspeha zasnovano na praćenju stepena ostvarenosti planiranih ciljeva i ishoda.
Motivisanost kako učenika tako i profesora igra važnu ulogu u celom procesu nastave. Ulazak medija u školske kurikulume ne predstavlja novinu pošto su tradicionalni mediji bili prisutni u nastavi i ranije. U pitanju je, pre, hvatanje koraka sa zahtevima savremenog života na koga mediji utiču zahvaljujući razvoju tehnike i tehnologije poslednjih decenija. Odgovorna obrazovna politika samo treba da implementira već prepoznat značaj medijske pismenosti skladu s uzrastom učenika, nastavnim programom i planiranim ciljevima i ishodima. Medijska pismenost omogućava učenicima da svojom kreativnošću iskažu sposobnost za samostalni i timski rad, steknu praktična znanja karakteristična za profesije u medijima, ali i specifična znanja iz pojedinih oblasti (npr. kulturu izražavanja, profesionalnu etiku, lekturu i korekturu…). Кroz nastavu posvećenu temi medijske pismenosti učenici razvijaju i kritičko razmišljanje i prosuđivanje, stiču produktivna znanja i navike koja mogu da povežu sa srodnim sadržajima različitih nastavnih predmeta ili iskustvom iz svakodnevnog života.
Da implementacija teme medijske pismenosti u nastavi već ima konkretnih rezultata pokazuju primeri dobre prakse od mlađih razreda osnovne škole u Srbiji do završnih razreda srednje škole. Grupa autora, školskih profesora praktičara, objavila je 2022. godine ,,Vodič za nastavnike o medijskoj pismenosti u okviru globalnog obraovanja“ gde se pojedine nastavne jedinice obrađuju ili obnavljaju kroz perspektivu medijske pismenosti. Dobit ovakvog pristup je više nego očigledna, zato što se njime obuhvataju i pospešuju sve ključne međupredmetne kompetencije za osnovnu i srednju školu, ne samo digitalna, pri čemu se posebno ističu kompetencija za učenje, rad s podacima i informacijama, saradnju, komunikaciju i odgovorno učešće u demokratskom društvu.
Za jedan od primera se može uzeti medijski sadržaj predviđen za srednjoškolski predmet Jezik, mediji i kultura, gde se obrađuje upotreba i zloupotreba slobode govora kroz zakonsku regulativu i praksu. Preciznije, počevši od upoznavanja sa pojmovima slobode govora preko ograničenja slobode govora, najpre na osnovu zakonske regulative, a zatim grupnim i individualnim promišljanjem medijskih sadržaja, učenici su pripremljeni da ta znanja primenjuju u zaštiti i promovisanju ljudskih prava. Na taj način učenici mogu ne samo da razumeju medijske sadržaje, već i da se kritički odnose prema njima. Samim tim bolje razumeju kako funkcionišu masovni mediji, vešto i odgovorno koriste nove tehnologije, a, uz to, i doprinose razumevanju među ljudima, kulturama i narodima.
Još jednu funkcionalnu primenu medijske pismenosti u nastavi srećemo u nižim razredima osnovnih škola. Nastavna jedinica Stanovništvo našeg kraja, predviđena programom predmeta Svet oko nas u trećem razredu, nudi plodno tlo za razvijanje medijskih veština. Učenici se tokom ove nastavne jedinice upoznaju sa različitim kulturološkim grupama ljudi i njihovim pravima i obavezama, običajima, ali i primenom digitalnih alata u obrazovne svrhe. Tokom ovih časova učenici stiču znanja o tome kako da samostalno prave jednostavne video zapise na zadatu temu, koriste važne podatke i informacije izdvajajući bitno od nebitnog, kao i da osmišljavaju i samostalno vode intervju.
Od epskih narodnih pesama o hajducima do kreiranja medijskog sadržaja
Primena medijske pismenosti na času srpskog jezika i književnosti danas deluje kao nezaobilazna aktivnost koja je pogodna za različito osmišljavanje i oblikovanje nastavnog procesa. Lako se uklapa u deo časa ili zauzima ceo čas u zavisnosti od planiranih ishoda, dostupne građe, sredstava i volje.
Od brojnih primera u kojima bi se medijska pismenost mogla upotrebiti kao uspešan iskorak iz tradicionalnih šablona, u ovom tekstu biće predstavljen pokušaj korelacije književnosti, jezika i jezičkog izražavanja s govornom kulturom unutar predmeta srpski jezik i književnost. Reč je o spoju dve nastavne jedinice. U programu sedmog razreda osnovne škole na času književnosti obrađuje se ciklus epskih narodnih pesama o hajducima, a na času jezičke kulture i izražavanja uči se o reportaži.
Кroz rad u grupama učenici bi se prvo upoznali s tehnikama izrade reportaže kao kompleksnog novinarskog žanra, a zatim bi osmišljavali reportažu o hajducima. Umesto dve nastavne jedinice sa po najmanje dva časa koji bi se održavali u različitim periodima tokom školske godine, na ovaj način, gradivo se može učiti u okviru jednog predmeta, a učenici mogu sticati znanje tokom jedne projektne nedelje. U prvom delu nedelje bi se bavili istraživačkim radom, a u drugom delu nedelje kreativnim delom projekta. Tako učenici dobijaju priliku da primene usvojena znanja o reportaži i u isto vreme prikažu odabrani korpus o hajducima.
Oformljene grupe dobijaju precizna uputstva o zaduženjima i roku izrade. Prva grupa bi se bavila prikupljanjem i selekcijom materijala o hajducima koji je dostupan u udžbenicima istorije i geografije, enciklopedijama i na internetu. Druga grupa bi prikazala hajduke određenim likovnim tehnikama, odabrala prigodne muzičke kompozicije koje će pratiti sekvence reportaže, kreirala odeću i oružje u skladu s relevantnim istorijskim činjenicama o hajducima i spravljala hranu karakterističnu za taj period. Hajduci u ovom smislu mogu biti i osavremenjeni ukoliko postoji ideja o komparativnom sagledavanju vremenskih perioda po principu „kako su hajduci izgledali nekad, a kako bi mogli izgledati danas“. Treća grupa organizuje takmičenja učenika preobučenih u hajduke u disciplinama karakterističnim za taj period. U pitanju su veštine već poznate iz literature, ali i nove koje bi se osmislile na osnovu rekonstrukcije hajdučkog života. Četvrta grupa snima intervjue s nastavnicima, učenicima i kulturnim delatnicima u lokalnoj zajednici koji su relevantni za temu. Poslednja, peta grupa montira svu prethodno prikupljenu i obrađenu građu kako bi od toga napravila TV reportažu. Naravno, pre toga bi se učenici pažljivo uputili u definiciju, vrste, odlike, strukturu i način izrade reportaže, a nastavnicima u tome može pomoći „Vodič kroz produkciju u školskoj klupi“ Novosadske novinarske škole.
S radom na projektu se počinje ranije, odnosno pre projektne nedelje, pravljenjem Plana za projektnu nedelju u kome se detaljno razrađuju svi koraci. Vodi se računa o angažovanosti učenika u skladu s predviđenim vremenom. Nastavnici koji su uključeni u projekat im blagovremeno daju jasna uputstva kako za rad kod kuće tokom istraživačkog dela, tako i za rad u školi kada se prezentuju rezultati u završnom delu projektne nedelje u skladu s rasporedom časova. Ceo postupak rada osmišljen je tako da učenici pod nadzorom nastavnika timski urade svoje zadatke kako bi se sve to oblikovalo u TV reportaži o hajducima poslednjeg dana radne nedelje. Nakon gledanja reportaže, obavila bi se evaluacija, a onda i analiza pripremnog rada i reportaže, s akcentom na predlozima kako prevazići izazovnije situacije na bolji način.
Značaj implementacije medijske pismenosti u nastavu srpskog jezika i književnosti
Značaj ovakve implementacije medijske pismenosti u nastavu je višestruk. Jedan od bitnijih ciljeva koji ovakvom nastavom mogu biti ispunjeni je pomenuto povezivanje različitih oblasti u okviru jednog predmeta, odnosno korelacija među predmetima. Zahvaljujući većem broju istraživačkih, tehničkih i umetničkih aktivnosti, znatna je verovatnoća da će se učenici opredeliti za njih prema ličnim afinitetima što implicira veću zainteresovanost za rad i bolje, dugoročnije rezultate što kasnije može rezultirati i usmerenjem ka određenoj profesionalnoj orijentaciji.
Takođe, timski rad je prisutan u svakom segmentu angažmana na projektu čime se pospešuju i neguju međuljudski odnosi i saradnja. Radom na ovakvom projektu učenici razvijaju kritičko mišljenje baveći se informacijama i podacima, uče se razdvajanju bitnog od nebitnog i kritički preispituju uvrežena shvatanja. Кreativnost je zastupljena u velikom broju aktivnosti što ima pozitivan uticaj na buduće izražavanje učenika.
Najzad, u nastavnom procesu se ide i korak dalje od analize medijskog sadržaja pošto se on u narednom koraku stvara što može biti dobra vežba za sledeću aktivnost (npr. domaći zadatak) koja bi imala za temu neki aktuelni događaj iz školskog života. Na osnovu prethodnog iskustvenog rada, učenicima će biti jasnije kako treba pristupiti novoj temi.
Medijska pismenost je zauzela značajno mesto među kompetencijama savremenog čoveka, tako da se njeno prisustvo u školskim programima više ne dovodi u pitanje. Mogu se samo tražiti funkcionalniji načini, prigodni oblici i stepen njene zastupljenosti u pojedinačnim predmetima svih ciklusa obrazovanja. Da bismo dobili građane koji aktivno participiraju u demokratskom društvu, ,,moramo pripremiti mlade ljude za život u svetu moćnih slika, reči i zvukova“ (Izveštaj sa Uneskovog Međunarodnog simpozijuma za medijsko obrazovanje ).
Tanja Antić
Tekst je nastao u okviru projekta „Unapređenje medijske i informacione pismenosti kroz dijalog sa javnim vlastima -2“ koji se sprovodi u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Dijalog promena“, uz finansijsku podršku Evropske unije.
Projekat je dodatno podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama u okviru projekta Mediji o medijima u školama.
Stavovi izneti u tekstu ne izražavaju nužno stavove donatora.