Ka profesionalnijem izveštavanju o kriznim situacijama

Srbiji je neophodan nacionalni plan reagovoanja u kriznim situacijama koji bi uključivao komunikacionu strategiju, osnovni je zaključak konferencije o izveštavanju u kriznim situacijama, kojoj je prisustvovalo 40 predstavnika iz gradske uprave grada Novi Sad, pokrajinske vlade, nevladinog sektora, javnih servisa (RTS i RTV) i ostalih medija i novinarskih udruženja u AP Vojvodini (NUNV).

U kriznim situacijama koje su snašle zemlju, od katastrofalnih poplava do snežnih nepogoda, i trenutno aktuelne migrantske krize, građani su se informisali preko medija. Alati prikupljanja informacija bili su raznovrsni: javne informacije dostupne od zvaničnih službi, kancelarija gradonačelnika/predsednika ugroženih opština, često uz izvanredne primere građanskog novinarstva. Nakon katastrofalnih poplava koje su pogodile Srbiju 2014. godine usledilo je neadekvatno izveštavanje, a sličan medijski pristup vidljiv je i tokom aktuelne migrantske krize.

Kako bi sе poboljšala komunikacija u kriznim situacijama i obezbedilo pravovremeno, provereno i istinito informacije, doneti su sledeći zaključci i preporuke:

1. Neophodno je izraditi Nacionalni plan reagovoanja u kriznim situacijama koji bi uključivao komunikacionu strategiju, organizacionu strukturu od državnog do lokalnog nivoa, sa jasno definisanim akterima i nivoima odgovornosti.
2. Neophodan je kontinuirani rad na preventivi, što uključuje i edukaciju predstavnika javnih službi i medija o temi komuniciranja u kriznim situacijama
3. Izmena i dopuna zakonskih regulativa
4. Obuka novinara za izveštavanje u kriznim situacijama, dodatno osiguranje za obučene novinare.
5. Neophodno je edukovati građanstvo o postupanjima i deljenju informacija u kriznim situacijama.
6. Potrebno je osmisliti inovativni edukativni sadržaj koji će pratiti i nove tehnologije (primer: video igrica – krizna situacija)
7. Neophodno je razraditi inovativne medijske kanale – formirati centralizovanu Facebook stranicu, Twitter nalog i sl.
8. Neophodno je da svaka medijska kuća razradi organizacionu strukturu unutar svoje kuće – procedure, odgovornosti, promena programske šeme, mreža dopisnika i izvora informacija i drugo. Potrebno je osmisliti uređivačku politiku u kriznim situacijama kao opštu i pojedinačnu, u zavisnosti od krize koja je nastupila.
9. Nije neophodno formirati posebne timove po uzoru na evropske zamlje, ali je potrebno imati obučene novinare, tehnički opremljene i dodatno osigurane koji u kriznim situacijama mogu odmah da izađu na teren.
10. Neophodno je razraditi i sitem ogovornosti i kaznene politike za nesavesno, senzacionalističko postupanje koje doprinosi širenju panike, kako za odgovone pojedince, predstavnike javnog sektora i medija, tako i opšte populacije.