search icon Arhiva

Održana konferencija „Uloga medija u suočavanju sa klimatskom krizom“

U ponedeljak i utorak, 15. i 16. aprila, u Američkom kutku u Novom Sadu održana je konferencija pod nazivom „Uloga medija u suočavanju sa klimatskom krizom“ u organizaciji Novosadske novinarske škole. 

Konferenciji su prisustvovali novinari, eksperti iz više oblasti, predstavnici organizacija civilnog društva kao i regionalnih javnih vlasti, a sve u cilju zajedničke saradnje na unapređivanju profesionalnog novinarskog izveštavanja o problemu klimatskih promena u regionu. 

Prvog dana konferencije održane su tri panel diskusije u čijim okvirima su učesnici razgovarali o važnim pitanjima koja se tiču klimatske krize ali i o načinima na koje mediji, naučnici i institucije ove informacije prenose široj javnosti. Prva diskusija otvorena je pitanjem kako pravilno da razumemo i interpretiramo naučne podatke, a u ulozi panelista bili su profesor Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, eko-aktivista Blaze Josifovski, magistar nauka primenjene meteorologije i klime Nedim Sladić, Luka Mitrović iz Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju Crne Gore i Ani Bajrami, profesorka sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Tirani.  

Profesor Vladimir Đurđević je najpre sa okupljenima podelio svoje iskustvo, naglasivši kako je jedna od najvećih prepreka kad je reč o kvalitetnom novinarskom izveštavanju o klimatskim promenama zapravo činjenica da mediji „nemaju vremena“ za duge priče koje iziskuju složena objašnjenja, detaljne analize i potvrđene naučne činjenice. Antropološkinja Ani Bajrami je kao dodatno otežavajuću okolnost istakla kako građani uglavnom ne poznaju osnove nauke, zbog čega bi novinari trebali da u svom profesionalnom radu klimatske promene povezuju sa svakodnevnim životom građana, te da im kroz takvu vrstu priče približe problem. 

Kao loša novinarska praksa ocenjeno je navođenje kompleksnih brojeva prilikom informisanja građana o klimatskoj krizi. Ovakvi podaci ne znače mnogo onom delu publike koji ne poznaje širi kontekst, a takođe otežava suštinsko razumevanje problema. 

Zaključak panela jeste da mediji često, ukoliko uopšte izveštavaju o klimatskoj krizi, to čine ad hoc, odnosno tek nakon što se krizna situacija dogodi, kao i da takvo izveštavanje ne odlikuju kontinuitet i strateško planiranje. Panelisti su saglasno preporučili novinarima da temu klimatskih promena ne odvajaju nužno od drugih tema, već da informacije o klimi pokušaju da uključe u svoje svakodnevne priče. 

Diskusija je nastavljena drugim panelom na temu uloge medija u suočavanju sa klimatskom krizom sa posebnim osvrtom na prošlogodišnju Konferenciju o klimatskim promenama održanoj u Dubaiju. Učesnice su bile Dragana Radulović, šef Odeljenja za klimatske promene u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Republike Srbije, zatim sekretarka Odbora za turizam, poljoprivredu, ekologiju i prostorno planiranje Skupštine Crne Gore Milena Kapa i frilens novinarka Inva Hasanaliaj iz Albanije.

Govoreći o Konferenciji o klimatskim promenama, Inva Hasanaliaj je istakla kako je, iz perspektive istraživačkog novinara, prošlogodišnja konferencija u Dubaiju delovala kao čist marketinški trik i PR događaj, dok je sekretarka Milena Kapa obrazložila kako iza svakog COP-a postoji politička pozadina. Panelistkinje su razgovarale i o glavnim problemima sa kojima se vlade suočavaju pri rešavanju pitanja o klimatskoj krizi kao i o tome da li je javnost uopšte informisana o izazovima i potencijalnim rešenjima klimatske krize. 

 

U nastavku su usledila kraća izlaganja tri stručnjaka iz različitih oblasti, koja su obuhvatila dodatne praktične smernice za okupljene novinare i naučnike. Naučna komunikatorka Jelena Kalinić održala je prezentaciju o tome kako bismo trebali komunicirati nauku, a potom je urednik FakeNews Tragača Stefan Janjić u svom izlaganju ukazao na nedostatke u upotrebi veštačke inteligencije. Na kraju je Nikola Ristić, aktivista i preduzetnik, odgovorio na pitanje zbog čega bi mediji danas trebali da koriste društvene mreže. 

Prvi dan konferencije završen je panelom na veoma važnu temu o dezinformacijama i specifičnim narativima koji kruže o klimatskim promenama. Zamenik urednika FakeNews Tragača, Ivan Subotić, najpre je obrazložio kako mejnstrim mediji o globalnom zagrevanju prevashodno pišu iz jedne neutralne pozicije, dok pojedini manji, opskurni portali iz regiona „hrane svoju publiku lažnim i opasnim narativima“. 

 

Jedan od tih manipulativnih narativa jeste i definisanje klimatskih promena kao oružja. U ovom kontekstu, direktorka Centra za klimatske promene UDG Ivana Vojinović dodala je kako je reč o jednom vrlo opasnom narativu protiv kojeg možemo da se borimo isključivo uz pomoć edukacije, kao i medija koji će se prilikom pokrivanja ove „vruće“ teme oslanjati jedino na naučno potvrđene informacije. 

Drugi dan konferencije bio je posvećen regionalnim i lokalnim okvirima u suočavanju sa klimatskim promenama. Na ovom panelu učestvovali su Milena Kapa, sekretarka Odbora za turizam, poljoprivredu, ekologiju i prostorno planiranje Skupštine Crne Gore, Luka Mitrović iz Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju Crne Gore i Nataša Markovska sa makedonske Akademije za nauku i umetnost. 

Siromašne zemlje najviše trpe od posledica klimatskih promena i ne mogu same da se izbore sa njima, zbog čega je zajednička politika na nivou sveta vrlo važna“ – istakao je Luka Mitrović. On je takođe ukazao da, makar u slučaju Crne Gore, svako lokalno područje ima svoje specifične probleme koje uzrokuju klima i klimatske promene. Usled toga, potrebno je razraditi posebne strategije na lokalnom nivou kako bi se smanjila potencijalna šteta u budućnosti. U slučaju Srbije, Nikola Blagojević navodi da su obećanja česta a njihova primena niska, ali da, uprkos tome, mali pomaci postoje. 

 

O načinima za efikasno privlačenje publike smo diskutovali na poslednjem panelu sa Petrom Klaićem, novinarom Oradija, naučnom novinarkom Jelenom Kalinić, novinarkom Snežanom Radusinović sa Radio-televizije Crne Gore i Aleksandrom Manasievim, medijskim konsultantom i frilens novinarom. 

Petar Klaić sugerisao je da novinari treba da osmisle temu koja je vrlo fokusirana, a a potom je obrade multimedijalno. 

„Skraćivanjem se gubi na kvalitetu ali bez toga ne možemo doći do jednog dela publike. Ako smo dovoljno pažljivi, poruku možemo skratiti koncizno tako da ona zadrži svoje značenje. Za svaku priču koju krećem da radim unapred znam šta mi je ključna reč. Na to novinar mora da se navikne“, – zaključio je Petar Klaić. 

Drugi panelisti su takođe ukazali na važnost korišćenja društvenih mreža, prilagođavanja onlajn sadržaja mobilnim uređajima ali i naučnog opismenjavanja građana. 

Projekat „Jačanje uloge medija u suočavanju sa klimatskom krizom“ sprovodi Novosadska novinarska škola uz podršku partnerskih organizacija – Albanskog medijskog instituta, Fondacije Mediacentar, Crnogorskog medijskog instituta i Makedonskog instituta za medije.

Aktivnosti se realizuje iz sredstava projekta SMART Balkans – Civilno društvo za povezan Zapadni Balkan koji realizuju Centar za promociju civilnog društva (CPCD) iz Bosne i Hercegovine, zajedno sa partnerskim organizacijama iz Albanije – Institut za demokratiju i medijaciju (IDM) i Severne Makedonije – Centar za istraživanje i kreiranje politike (CRPM) koji finansira Norveško Ministarstvo spoljnih poslova.

 

Foto: NNŠ

Novosadska novinarska škola... Oni su oko...