Twitter
FacebookU Beogradu je 3. septembra održana prva međunarodna konferencija magazina „Njuzvik“ o temi slobode medija. Na šest panela učestvovalo je više od 30 novinara i eksperata iz Evrope, a kao najvažnije teme istakle su se cenzura, tabloidizacija, uloga nezavisnih državnih institucija i budućnost javnih servisa. Na tok diskusije u velikoj meri je uticalo i retorsko pitanje koje je putem Tvitera postavljeno na samom početku konferencije: „Zašto toliko mnogo govorimo o slobodi medija, a tako malo o njihovoj odgovornosti?“
Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić razgovarao je sa islandskim novinarom Kristinom Hrafnsonom, koji već godinama radi kao portparol Džulijana Asanža. Hrafnson je kao jedno od najvećih dostignuća Vikiliksa istakao brisanje idealizovane opsene koja je postojala o ulozi Sjedinjenih Američkih Država u ratovima na prostoru Iraka i Avganistana. Međutim, publika je svojim pitanjima skrenula pažnju i na manje sjajnu stranu curenja informacija: „Kako biste reagovali ukoliko bi Vikiliks objavio Vaše privatne podatke?“ Odgovor je indikretan, ali dovoljno jasan: „Zalažemo se za privatnost na ličnom nivou, a za transparentnost na nivou vlasti i moći“.
Prošle godine u ovo vreme istraživačka novinarka Hadidža Ismajilova boravila je u Beogradu. Začudilo ju je što je u centru jedne evropske prestonice podignuta statua bivšeg azerbejdžanskog diktatora Hajdara Alijeva, koji je ujedno i otac aktuelnog predsednika Azerbejdžana. Ova je statua dokaz o tome kako je novac najbolji vajar simbolike: ličnost koja je u Beogradu simbol ekonomske saradnje, u Bakuu je simbol represije. A represija je sasvim adekvatna reč za državu u kojoj jedan novinar, Hadidža Ismajilova na primer, može zbog svog pisanja biti osuđen na sedam i po godina zatvora. Konferencija o slobodi medija ujedno je bila i prilika da se i u Beogradu započne prikupljanje potpisa kojima se zahteva oslobađanje Ismajilove.
Na panelu o istraživačkom novinarstvu publika je imala priliku da čuje ispovest Ivana Ninića, novinara koji je nedavno pretučen zbog svog izveštavanja. Slobodan Georgiev iz BIRN-a upozorio je na to da su istraživački novinari oduvek bili laka meta, i to zbog toga što su „marginalci“. Oni iza sebe imaju samo male nevladine organizacije, budući da „veliki“ mediji, uključujući javni servis, nisu zainteresovani za istraživačko novinarstvo. Novinari ipak odlučuju da se izlažu riziku, i to više iz ideala nego zbog novca, jer kako je to rekao Henrik Kaufhold, predsednik Evropskog centra za slobodu štampe i medija, „istraživačko novinarstvo može vas učiniti slavnim, ali ne i bogatim“.
Šest medijskih stručnjaka raspravljalo je na trećem panelu o granicama medijskih sloboda, ali i o budućnosti medija. Dunja Mijatović, predstavnica OEBS-a, javila se video-linkom iz Kuala Lumpura, odakle je poručila da je u zabludi svako ko smatra da u Srbiji nema cenzure. Direktor agencije Fonet Zoran Sekulić pomerio je fokus diskusije od slobode ka odgovornosti, rekavši da se senzacionalizmu možemo suprotstaviti jedino jačanjem kredibiliteta. Ajdan Vajt, direktor Etičke novinarske mreže iz Londona, bio je saglasan sa Sekulićem: „Mnogi ljudi su izgubili poverenje u medije. Treba ga ponovo uspostaviti“.
Jedna od najzanimljivijih sesija bila je posvećena televizijama u regionu. Ljubica Gojgić je sa nostalgijom govorila o nekadašnjem značaju TV B92, čiji se ugled potpuno urušio zbog komercijalizacije sadržaja. Kada je Gojgićeva pomenula i upokojeni Radio B92, odnosno novoosnovani Radio Play, u diskusiju se uključila i Gordana Suša iz REM-a. Ona je izjavila da ta institucija pažljivo analizira programske elaborate stanica sa nacionalnom frekvencijom i dodala da je Radio Play veoma blizu oduzimanju dozvole zbog potpunog programskog preobražaja. „Živimo u postmoderni odgovornоsti novinara“, zaključila je Suša. Goran Milić, direktor programa na Al Džaziri Balkan, dodao je diskusiji notu optimizma, rekavši da su današnji novinari daleko obrazovaniji od onih koji su u takozvano „zlatno doba“ radili na Jugoslovenskoj radio-televiziji. Ipak, Milić smatra kako su privatne televizije danas daleko efikasnije od javnih servisa: „Plate na Al Džaziri su 50 odsto veće nego na javnim servisima, ali je efikasnost 300% veća“.
Na konferenciji je bilo reči i o srpskim i albanskim zločinima na Kosovu, dok su o ulozi nezavisnih institucija u medijskoj sferi govorili zaštitnik građana Saša Janković i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. Poslednja sesija bila je posvećena pritiscima na medije, o čemu su govorili predstavnici Nezavisnog udruženja novinara Srbije, portala „Buka“ iz Banjaluke, te dnevnika „Vijesti“ iz Podgorice, „Večernji list“ iz Zagreba i „Dnevni Avaz“ i „Oslobođenje“ iz Sarajeva.
Konferenciju su organizovali magazin „Newsweek“ i kompanija „Adria media group“. Iako među učesnicima nije bilo političara, završetak programa bio je namenjen upravo njima: vladama u regionu predstavljene su konkretne preporuke vodećih ljudi iz evropskih i regionalnih medijskih organizacija sa ciljem poboljšanja medijske situacije.