Twitter
FacebookMasovni mediji opšteg tipa imaju tri značajne uloge a to su informativna, obrazovna i zabavna i sve tri su suštinski aktivističke.
Informativna stoga što pružajući auditorijumu različite informacije koje su od javnog značaja pomažu građanima i građankama da se orijentišu i donose odluke važne za njihovu ličnu sudbinu, ali i za okruženje u kojem žive i rade. Dakle mediji imaju proaktivističku ulogu jer selektuju informacije koje plasiraju u odnosu na to šta jeste zaista javni interes i šta procenjuju da je njihovom pretpostavljenom auditorijumu korisno da bi i sami bili proaktivni.
Drugo, ostvarenjem obrazovne funkcije mediji takođe deluju aktivistički jer su u mogućnosti da ostvare neformalniji kontakt sa auditorijumom dok vode kampanje koje su od javnog interesa. Veoma su važne i imaju, pokazalo se, dobre učinke te medijske aktivističke kampanje u kojima edukuju građane i građanke o nekim pojavama kao što su bile na primer aktivističke kampanje protiv pušenja, kampanja za podizanje svesti žena o značaju regularne kontrole reproduktivnog zdravlja, pa do kampanje „Nije teško biti fin“ (vodio je Duško Radović, poznati srpski pesnik, pisac, novinar i aforističar; ova kampanja, koja je bila veoma popularna, imala je cilj da promoviše kulturno i pristojno ponašanje među građanima), ili ove koja upravo traje (proleće 2024) na Drugom programu Radio Beograda protiv kockanja i to posebno mladih osoba. Znači, pružajući auditorijumu relevantne edukativne sadržaja sa konkretnim podacima mediji aktivistički deluju na svakog pojedinca ukazujući na to da ako ne promeni svoje ponašanje, ili barem razmišlja o posledicama određenog ponašanja ili loših navika, može biti direktno ugrožen/ugrožena.
Treća funkcija medija je zabavna. Čak i u okviru toga, naravno ukoliko su sadržaji visokoprofesionalni, mogu mediji da deluju aktivistički negujući dobar ukus kod publike i vrednosti koje su zasnovane na principima društva koje sebe smatra demokratskim i pripadajućim evropskom kulturnom obrascu.
Sve navedene aktivističke funkcije masovnih medija posebno su izražene tokom predizborne kampanje. Medijski monitorinzi Novosadske novinarske škole koji su rađeni za do sada sve lokalne, pokrajinske, parlamentarne i predsedničke izbore od 1996. godine, pa do ovih najnovijih održanih 2. juna 2024. godine, ukazuju na to da su nekada državni RTS, a od 2006. dva javna servisa RTV i RTS, a potom i komercijalni i novi onlajn mediji, te društvene mreže u kampanji delovali aktivistički ali gotovo uvek, sa malim izuzecima, u korist vladajućih stranaka i političkih elita, a ne u korist potencijalnih birača. Uočen je disbalans u broju objava, broju i obimu direktnih citata, načinu vizuelizacije vladajućih političkih elita u odnosu na opoziciju. Ono što je takođe zabeleženo kao rezultat, koji se već skoro tri decenije ne menja, jeste rodni disbalans. Mediji su upravo ti koji bi morali da deluju aktivistički kako bi jedno tradicionalističko društvo razumelo i prihvatilo rodni balans u svim sferama javnog života. Na žalost i to posebno u vreme predizbornih kampanja to nije slučaj. Na primer poslednji monitoring večernje centralne informativne emisije RTV Vojvođanski dnevnik pokazao je da je 74% subjekata bilo muškog roda a samo 19% ženskog. Pri čemu, podsetimo po poslednjem popisu stanovništva, u Pokrajini živi 948.796 žena što je za oko 40000 više nego muškaraca i pri tome žene zauzimaju vrlo značajna mesta u javnoj sferi. Navedimo samo činjenicu da je žena predsednica pokrajinske vlade, kao i to da dominiraju u zdravstvu, sudstvu i školstvu što su tri stuba svakog naprednog društva.
Dakle poenta je u tome da će mediji mnogo više, balansiranije i bolje, barem koliko je to do sada identifikovano u različitim monitorinzima NNŠ, aktivistički delovati u onim sferama koje nisu direktno vezane za politiku. Kada je „praznik demokratije“ u pitanju njihov aktivizam nije bio baš balansiran.
Sve u svemu mediji su po sebi aktivističko sredstvo javnog komuniciranja tu spora nema. Upotrebljeni u dobroj veri i nameri mogu da doprinesu opštem boljitku. Isto tako ako se koriste kao manipulativno aktivističko sredstvo i te kako mogu da dovedu auditorijum u zabludu sa dalekosežnim posledicama.
Znači da zaključimo, večno pitanje „Ko će kontrolisati kontrolore?“ koje je postavio još antički (rimski) pesnik i satiričar Juvenal (Decimus Iunius Iuvenalis) a u originalu na latinskom jeziku, ono glasi „Quis custodiet ipsos custodes?“ što se prevodi kao „Ko će čuvati same čuvare?“ ili „Ko će kontrolisati kontrolore“ je nikad aktuelnije kada je medijski aktivizam u pitanju u Srbiji. Odgovor čekamo!
Prof. dr Dubravka Valić Nedeljković
Regionalni projekat Naši mediji: Inicijativa za unapređenje medijske pismenosti, dijalog i aktivizam sprovode, uz finansijsku podršku Evropske unije, partnerske organizacije SEENPM, Albanski institut za medije, Medijacentar Sarajevo, Savet za štampu Kosova, Crnogorski medijski institut, Makedonski institut za medije, Novosadska novinarska škola, Institut za mir i Bianet.
Ovaj članak je proizveden uz finansijsku podršku Evropske unije. Njen sadržaj je isključiva odgovornost Novosadske novinarske škole i ne odražava nužno stavove Evropske unije.