Izveštavanje o transrodnim sportistkinjama: senzacionalizam i pristrasnost kao doprinos stigmatizaciji

U savremenom društvu sport predstavlja jedan od ključnih aspekata kulture, zdravlja i identiteta. Kako svet postaje sve više fokusiran na pitanja jednakosti i prava, problemi sa kojima se suočavaju marginalizovane grupe na sportskim takmičenjima postaju sve uočljiviji. Transrodne žene su jedna od grupa o čijem se statusu mnogo raspravljalo tokom poslednjih godina. Njihovo uključivanje u sportska takmičenja bilo je predmet brojnih debata, sa različitim aspektima u rasponu od pravila takmičenja do etičkih i socioloških pitanja.

Svrha ove studije slučaja je da istraži kako se tema trans žena u sportu tretira u medijima, konkretno kako se to pitanje percipira i predstavlja. Analiza je obuhvatila članke objavljene na 10 najčitanijih internet portala u Srbiji (prema analitičkoj kompaniji Gemius) između 1. aprila 2023. i 1. aprila 2024. godine. Kako je izrada ove studije krenula početkom aprila ove godine, treba uzeti u obzir da se podaci o čitanosti odnose na taj period. Izbor ovog vremenskog okvira nam omogućava da vidimo kako se narativ i ton komunikacije menjaju u kontekstu aktuelnih događaja.

Za analizu je korišćena pretraga po ključnim rečima „transrodne žene u sportu”, „transrodne osobe” i „transrodne sportiskinje”. Pratili smo kako su po Gugl pretrazi pozicionirani tekstovi o ovoj temi u najčitanijim portalima, ali i kakav je jezik koji se koristi prilikom pisanja o ovoj temi i da li za tekstove možemo reći da su neutralni, senzacionalistički ili pristrasni kada je reč o izveštavanju o transrodnim sportiskinjama.

Portali koji su analizirani su, prema redosledu čitanosti od prvog do desetog: Blic, Telegraf, Kurir, Nova, Mondo, Alo, 24sedam, Espreso, Danas i Novosti. Čak devet od ovih deset portala odlikuje tabloidno izveštavanje. Obrasci koji se u izveštavanju primećuju, jesu: nezauzimanje stava već čisto prenošenje informacije, senzacionalizam u vidu naslova i/ili prateće fotografije i nametanje određenog narativa.

Neutralno izveštavanje

U kontekstu analize izveštavanja o transrodnim ženama u sportu, posebno se izdvaja trend neutralnog pristupa u medijskom prikazu. Većina objavljenih tekstova na ovu temu ne zauzima izričit stav, već se fokusira na objektivno prenošenje informacija o različitim aspektima učešća transrodnih žena u sportskim takmičenjima. Takav pristup najčešće uključuje izveštavanje o odlukama relevantnih sportskih organizacija, detalje o učešću ili onemogućavanju učešća transrodnih sportistkinja na takmičenjima, kao i prenošenje mišljenja različitih aktera u sportu bez dodatne analize ili komentara.

Dnevni portal Danas je primer medija koji je o ovoj temi izveštavao neutralno. U posmatranom periodu nalazimo jedan tekst koji se bavi temom transrodnih žena u sportu. Ovaj tekst se bavi pozivom više od 70 članova Doma lordova britanskog parlamenta da se transrodne osobe izbace iz ženskog fudbala u Ujedinjenom Kraljevstvu. Tekst prenosi pismo tih članova direktoru Fudbalske asocijacije Engleske i daje primer sportistkinje čije je učešće izazvalo bojkot drugih timova. Jezik ovog teksta je umeren i informativan.

Još jedan tekst za koji možemo reći da je napisan neutralno objavljen je na portalu Nova pod naslovom „Kontroverze oko transrodne sportistkinje koja je osvojila atletičarsku medalju: ‘Ne osećam se kao da kradem’”. Tekst se bavi učešćem transrodne atletičarke na Svetskom prvenstvu u paraatletici na kojoj je osvojila bronzanu medalju i reakcijama ljudi na njen uspeh. Tekst nudi širi kontekst oko njenog učešća na takmičenju, kontroverzi u vezi njenog učešća još pre početka prvenstva, ali takođe sadrži i njeno mišljenje o sopstvenom učešću.

Iako sam po sebi tabloid koji je inače objavljivao i senzacionalističke tekstove o ovoj temi, Kurir ima dva teksta koji neutralno obrađuju problematiku transrodnih žena u sportu u periodu naše analize. Prvi tekst potpuno neutralno prenosi odluku šahovske federacije o zabrani učešća transrodnih sportista na takmičenjima, dok se drugi bavi argumentima za i protiv njihovog učešća na sportskim manifestacijama.

Senzacionalističko izveštavanje

Senzacionalizam u izveštavanju o učešću transrodnih žena u sportskim takmičenjima predstavlja značajan aspekt medijskog pristupa ovoj temi u većini medija, izuzev na portalima Danas i Nova. Ova pojava se manifestuje kroz upotrebu provokativnih naslova i izraza koji često sadrže reči poput „SKANDAL”, „ŠOKANTNO”, „NEVEROVATNO”, čime se pokušava privući pažnja čitalaca i izmamiti veći broj klikova na članke.

Ovakvi naslovi su često praćeni člancima koji mogu imati senzacionalistički ton u samom tekstu, gde se ponekad preteruje sa detaljima ili se iz konteksta izvlače određene izjave kako bi se pojačao dramatični efekat. Primena ovakvog stila ima za cilj da stvori emocionalnu reakciju kod čitalaca što može rezultirati polarizacijom mišljenja i intenzivnijim diskusijama na društvenim mrežama. Dobar primer ovakvog teksta predstavlja članak o jednoj fudbalskoj utakmici u kojoj su učestvovale transrodne sportistkinje, a o kojoj su potom senzacionalistički izveštavali domaći portali.

„Skandal! Fudbalski tim sa pet transrodnih žena neporažen, jedna dala 6 golova: Roditelji povukli ćerke iz tima” naslov je teksta koji je objavljen na portalu Telegraf. Iako taj naslov upućuje na stav autora i/ili redakcije o položaju transrodnih sportiskinja, tekst sadrži i komentare koji brane čelnike kluba. „Liga ‘ponosno stoji na čelu razvoja inkluzivnih politika za sport u Australiji i deluje unutar postojećeg zakonskog okvira, uključujući antidiskriminacionu legislativu’”, izjava je portparola Fudbalskog saveza Novog Južnog Velsa koja u formi parafraze stoji na kraju teksta. Ovaj tekst su, inače, sa gotovo identičnim naslovom preneli i portali 24sedam, Kurir, ali i TopVesti, Srpskainfo i Nogomania.rs.

Pristrasno izveštavanje

Pristrasno izveštavanje medija o učešću transrodnih žena u sportu može imati dubok uticaj na percepciju ove teme u javnosti. Ovakav vid izveštavanja karakteriše jasan stav medija prema ovoj populaciji, gde se često koristi jednostran pristup bez uključivanja glasova koji bi predstavili suprotne perspektive ili pružili balansiraniji pogled na situaciju.

Primer takvog pristrasnog izveštavanja može se naći u članku objavljenom na portalu Telegraf 2. maja 2023. godine, pod naslovom „Transgender pokret ‘ubija’ ženski sport”. Naslov sam po sebi nosi snažnu konotaciju i izaziva da čitalac posmisli kako transrodne žene negativno utiču na sport. Autor teksta govori o transrodnim ženama u sportu kao o ljudima koji su namerno promenili svoj pol da bi pobeđivali na takmičenjima, a ne zbog svojih unutrašnjih potreba i osećanja. Na ovaj način vređaju se sve transrodne žene, a ne samo sportistkinje i stigmatizuje ceo trans pokret.

„Činjenicu da transgender pokret jednostavno poništava ženski sport primetili su i političari pa je tako Bajdenova administracije zatražila da se potpuno zabrani transrodni sport”, navodi autor. U ovom delu teksta je štetnost transdžender pokreta za sport već usvojeno kao činjenica. Kao potpora se koristi zahtev američke predsedničkee administracije da transrodni sport bude zabranjen, koji nije interpretiran sasvim tačno, ne objašnjava se ceo njegov kontekst, niti se dublje zalazi u njegov ishod. Ceo tekst, zapravo, predstavlja činjenice kao obične ilustracije teksta, dok je jezik kojim se autor, koji je ujedno i profesor na privatnom fakultetu, koristi u potpunosti pristrasan.

Primeri ovakvih tekstova mogu biti i oni koji kao sagovornika imaju samo jednu osobu, čiju priču prepričavaju, privodno namećući stavove o ovoj temi. Ovakve tekstove moguće je naći i u Mondu i Espresu. Mondo i Espreso pristrasno su pisali o transrodnoj plivačici Liji Tomas prenoseći samo izjave plivačice i zagovornice čistog ženskog sporta Rajli Gejns koja je navodila kako je Lija zapravo muškarac, da se suzdržavala od pogleda ka njoj u svlačionici i da je njena koleginica nedeljama imala noćne more zbog deljenja svlačionice s Lijom.

U članku, sagovornici koji su izabrani da daju svoje mišljenje uglavnom dele negativan stav prema učešću transrodnih žena u ženskim sportskim disciplinama. Nedostatak glasova koji bi mogli da zastupaju transrodne sportistkinje ili koji bi argumentovano govorili o njihovim pravima i izazovima s kojima se suočavaju u sportu, jasno ukazuje na jednostrano izveštavanje. Ovakvo izostavljanje relevantnih perspektiva ne samo da ograničava dubinu analize već i stvara narativ u kojem se transrodne žene implicitno predstavljaju kao pretnja integritetu ženskog sporta.

Senzacionalistički i pristrasan pristup temi transrodnih žena u sportu ne samo da doprinosi stigmatizaciji transrodnih osoba, već i potkopava osnovne novinarske principe objektivnosti i pravičnosti. Kada mediji zauzmu očigledno pristrasan stav, oni ne samo da oblikuju negativno mišljenje javnosti, već i aktivno učestvuju u kreiranju neprijateljskog okruženja za transrodne sportistkinje.

 

Odgovornost na medijima jeste da informacije prenose objektivno i uvek, kada je to moguće, ponude dublji kontekst iza neke konkretne priče. Ukoliko mediji obrađuju temu transrodnih sportiskinja iz analitičkog ugla, valjalo bi da razgovaraju sa relevantnim sagovornicima koji će dati objektivan komentar ili, ako imaju sagovornika koji zastupa određenu stranu po pitanju učešća ovih sportiskinja, razgovaraju i sa odgovarajućim sagovornikom koji će zastupati suprotne stavove. Na taj način čitaocima se pruža izbalansiran sadržaj koji im omogućava da sami odluče kome da veruju i da sami formiraju mišljenje o problemu, a ne da im se mišljenja pristrasno i senzacionalistički nameću.

 

Jovan Živković

 

Tekst je nastao u okviru projekta „Ravnopravno i istinito: dekonstruisanje rodnih dezinformacija u medijima“. Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.

Ilustracija je generisana veštačkom inteligencijom.