Mediji u vreme korone: Otkazi na RTV tek prethodnica nevolja u medijima

Mediji u Srbiji, utisak je kada se pogleda spolja, preživeli su prvu godinu pandemije naizgled neoštećeni. Ministarstvo kulture i informisanja u 2020. godini dodelilo je ukupno 274 miliona dinara na sufinansiranje medijskih projekata za televizije, radio stanice, agencije i štampane medije. U izbornoj godini, dodatnu injekciju medijima na lokalu dale su opštine svojim konkursima za sufinansiranje, što je činila i pokrajinski administracija u AP Vojvodini.

Prema informacijama sa portal Centra za održive zajednice, koji prati sve projekte za sufinansiranje u državi, tri nivoa vlasti su u 2020. godini u medije uneli tačno 14,129,585 evra.

Poređenja radi, godinu pre toga mediji su dobili nešto više od 13,5, a 2018. godine 12,6 miliona evra.

Ovo je svakako doprinelo da većina medija u Srbiji zadrži zaposlene na svojim radnim mestima, što jedino nije za rukom pošlo rukovodstvu Radio televizije Vojvodine koja je u periodu jul-septembar otpustila 56 honorarnih saradnika i preko 200 ljudi angažovanih preko lizing agencije „Optimum“.

Otpuštanja na pokrajinskom javnom servisu posledica su rebalansa republičkog budžeta u protekloj godini kada je RTV ostao bez 200 miliona dinara, te njeno rukovodstvo nije moglo da produži ugovor sa agencijom „Optimum“, koja je, nemajući čime da izdržava zaposlene među kojim su bili novinari, urednici, snimatelji, režiseri, rasvetljivači, montažeri, sa njima raskinula ugovore.

Jelena Mijatović je posao na RTV-u, gde je radila od 2011. godine, izgubila sa još oko 250 kolega i koleginica. Zajedno sa ostalima Jelena je 2014. prešla na agenciju kao i većina radnika koji još uvek nisu dobili ugovore na neodređeno.

„Taj angažman je trajao sve do 2020. godine u septembru kada su nam rekli da nema više potrebe za našim angažmanom, sve zbog navodnog manjka novca u republičkoj kasi“, kaže Jelena.

Prema njenim rečima, i samo deljenje otkaza bilo je kao cirkus.

„Mi smo imali ugovore na neodređeno sa agencijom, ali pošto je prestalo finansiranje od strane RTV-a, ni oni u početku nisu bili sigurni šta i kako treba da rade. Usred pandemije mi smo u agenciju odlazili više puta, da potpišemo nekakve papire, a da nam se sa RTV-a bukvalno niko osim sindikata nije obratio“, kaže Jelena.

Ona kaže da se grupa radnika konsultovala i sa advokatima, ali da je u međuvremenu shvatila da se na RTV ne bi vratila ni pod kojim uslovima.

„Uspeli su da mi, nakon devet godina u medijima ugase ljubav prem onome za šta sam se školovala i što sam, mislim, radila dobro, jer smo kolega i ja samo mesec dana pre otkaza dobili nagradu za najbolje izveštavanje o siromaštvu u Srbiji.“, kaže Jelena.

Ona je jedna od kolega koji ni do danas nisu uspeli da nađu novi angažman u medijima.

Njena koleginica sa Omladinskog radija Svetlana Paramentić takođe je ostala bez posla, ali na drugačiji način.

„Do septembra 2020. godine bila sam na ugovoru koleginice koja je bila godinu dana na porodiljskom odsustvu. Očekivala sam da će me primiti na neodređeno, ali to se nije dogodilo pa sam posle tri godine angažmana izgubila posao“, priča Svetlana.

Svetlana se, za razliku od brojnih kolega, snašla i vrlo brzo pronašla novi posao u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine.

Neki od otpuštenih radnika sreću su potražili daleko od medija. Urednik u redakciji filmskog programa na RTV-u George Cana nekoliko je puta, u svojoj karijeri, morao da ode sa javnog servisa i uvek je uspevao da se vrati. U vreme pandemije koronavirusa prestao je da pokušava.

„Radio sam na realizaciji filmova i serija. Bio sam primljen na određeno dve godine, a onda, su me zajedno sa ostalima koji nisu imali stalni angažman prebacili u lizing agenciju. Kada su me u avgustu otpustili, odmah sam rešio da se više ne vraćam. Borba bi svakako bila uzaludna jer nisam ni mogao ni želeo da jurim političke veze da me vrate. Srećom, još od srednje škole imam sertifikate za instruktora vožnje, pa sam prihvatio posao u jednoj od auto-škola. Taj zanat mi je uvek bio poslednje utočište i evo sad sam tu do daljnjeg.“, kaže Cana.

On se, kako tvrdi, na RTV, kao ni u medije uopšteno, neće vraćati dok je ovakva situacija i pod ovakvim uslovima.

Odmah po završetku ugovora između RTV-a i agencije Optimum M.B. u stalni radni odnos primljeno je nešto više od 50 radnika, prvenstveno kako proizvodnja programa u pojedinim sektorima ne bi stala. Nedugo posle toga, za sada nepoznat broj radnika otpuštenih iz agencije, dobio je ugovore o privremeno-povremenim poslovima, na rok od četiri meseca.

Koliko je ljudi ukupno ostalo bez angažmana, a koliko je posle raskida sa agencijom prešlo na RTV i pod kojim uslovima, podatak je koji nismo dobili od kabineta direktora RTV- Miodraga Koprivice.

Ipak, predstavnik sindikata UGS Nezavisnost u ovom mediju Darko Šper kaže da se, na osnovu brojeva iz nekoliko izvora može zaključiti da je 92 radnika definitivno ostalo bez posla, dok su ostali po različitim ugovorima i dalje tu.

„Odgovore na pitanja, koja sam poslao poslodavcu, davno, nisam dobio do dana današnjeg. Znamo da je oko 50 ljudi odmah primljeno, dok je deo otpuštenih iz agencije dobio takozvane PP ugovore. A, od te vrste ugovora ne postoji ništa gore. Ako firma treba da vam isplati platu od 30 000 dinara, državi će ukupno morati da uplati 50 000 dinara na ime poreza. Takav ugovor se potpisuje kada nešto mora neodložno da se radi, a u firmi nema nikoga ko bi ga uradio. Ti ljudi bi RTV-u bili jeftiniji da su ih zaposlili na neodređeno. Ovako će biti skupi, a radnicima ne donosi ništa. Nemaju prava na bolovanje, nemaju odmor, niti sva ona prava koja imaju zaposleni radnici“, objašnjava Šper.

On kaže da su posledice otpuštanja vidljive i danas jer u pojedinim sektorima, gde su otpušteni radnici bili nosioci poslova, postoje poteškoće.

„I sam direktor RTV-a Miodrag Koprivica je na sastanku sa svim sindikatima nedavno rekao da su otpušteni radnci poneli najveći teret posla za vreme pandemije i vanrednog stanja, ali su, eto, nagrađeni otkazima. U međuvremenu je došlo do preraspodele zaposlenih, pa sada imamo situaciju da su pojedini ljudi pred penzijom dobili potpuno drugačije radne zadatke od onoga što su oduvek radili i ne mogu da pokažu kvalitet koji su pokazivali na svojim radnim mestima. Recimo, na portalu www.rtv.rs ima svakodnevno propusta jer je poslodavac upražnjena mesta popunio radnicima koji jednostavno ne znaju ništa o administriranju sajtova“, kaže Šper.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) pokušalo je da pomogne kolegama brojnim apelima i pravnim savetima, ali to nije sprečilo gubitak kadrova.

Predsednik NDNV Norbert Šinković kaže da otpuštanja bilo gde, a posebno na javnom servisu, šalju jako loš signal građanima. Taj signal kaže da kuća nije stabilna, da ne može da ispuni uslove koji su predviđeni Zakon o informisanju.

„NDNV je pokušao da pomogne otpuštenim kolegama besplatnom pravnom pomoći, da se posavetuju i vide kako da ostvare svoja prava. Druga stvar na koju smo ukazivali jeste da ovo vodi ka sužavanju prava građana da budu kvalitetno informisani, naročito prava građana iz manjinskih zajednica“, kaže Šinković.

Svi radnici bili su zaposleni preko agencije i pokazalo se da je zapošljavanje novinara i medijskih radnika preko trećeg lica neprihvatljivo.

„Ponižavajuće je da radnike u medijima angažujete putem agencija ili na ugovore o privremeno-povremenim poslovima. Da biste se bavili kvalitetnim novinarstvom morate imati socijalnu sigurnost. Ne možete postavljati prava pitanja, baviti se istraživačkim pričama ako sutra mogu da vas izbace na ulicu. To je nedopustivo“, smatra Šinković.

Poslednje istraživanje NDNV-a pokazalo da je veliki broj novinara angažovan honorarno ili drugim labavim ugovorima. Čak 41 odsto novinara u Vojvodini radi na honorarne ugovore, volontira ili je angažovan na neki drugi način koji ne podrazumeva radna prava.

Šinković kaže da je to na žalost jedna od načina kako mediji preživljavaju u Srbiji.

„Nema mogućnosti za sigurnost i razvoj. Neophodno je imati stabilnu redakciju, a to može ako imate novinare koji se tu osećaju dobro koji imaju podršku redakcije. Sigurnost u tom poslu je ključna“, kaže Šinković.

Generalna sekretarka organizacije „Lokal press“, koja okuplja 53 lokalna medija u Srbiji; Snežana Milošević kaže da u malim medijima na lokalu nije bilo otpuštanja, ali da to ne znači da su oni dobrostojeći.

„Poenta je u tome da su oni za 10 godina doživeli sve transformacije koje su mogli da dožive i ostali su na minimumu režima rada. Oni više nisu imali koga da otpuste. Drugi razlog je to što lokalni mediji decenijama unazad zapravo žive na račun novinara koji u njima rade. Nije nikakva tajna da su novinari u lokalnim medijima angažovani za plate koje kasne po nekoliko meseci i da rade iz entuzijazma“, kaže Miloševićeva.

Prema njenim rečima, u vreme pandemije, prestao je sa radom medij „Naše mesto“ iz Odžaka, ali ne kao posledica krize izazvane pandemijom.

„Taj medij je duže vreme imao značajne pritiske iz lokalne samouprave i vlasnici su pod tim pritiscima jednostavno odlučili da prestanu sa radom“, kaže Snežana.

Sa druge strane mnogo malih medija u Srbiji tokom pandemije uzimalo je pomoć Vlade Srbije u vidu minimalnih plata u trajanju od tri meseca. Ta pomoć bila je uslovljena nemogućnošću otpuštanja do januara 2021. godine, te se otpuštanja očekuju tek u ovoj godini.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić kaže da u 2020. godini nije bilo značajnijih otpuštanja u medijima u Srbiji, već da je bilo sporadičnih slučajeva.

„Sada se dešava, u poslednjih nekoliko dana, da su neke redakcije bile prinuđene da krešu troškove te je, recimo, nedeljnik „Vreme“ ostao bez četvoro zaposlenih među kojima su bili i novinari i mislim da nam to tek sledi kada se sve slegne i kada se vide prave posledice pandemije po naš posao“, kaže Bodrožić.

Prema  njegovim rečima i u drugim medijima, naročito onima koji su teško sastavljali kraj sa krajem i pre pandemije, takav scenario tek sledi.

Saša Mirković, predavač na fakultetu FMK i nekadašnji pomoćnik ministra kulture i informisanja, slaže se da otpuštanja tek slede jer su mediji prošlu godinu preživeli samo na osnovu toga što su sredstva za sufinansiranje medijskih projekata, koje raspisuje Ministarstvo, bila podeljena pre početka pandemije.

„To je bila izborna godina, mnogi mediji preživeli su zahvaljujući novcu koji su dobijali sa različitih nivoa vlasti, ali mislim da će se sada situacija dosta promeniti“, kaže Mirković, „Izvesno je da se u svim sektorima najvaljuju redukcije i smanjenje troškova, što je obeshrabrujuće i u tom smislu mediji nisu izolovani. Paralelni proces sa tom redukcijom broja zaposlenih u medijima dovešće do toga da će, oni mediji koji budu želeli da opstanu, a dovoljno su atraktivni za investitore, postati deo konglomerata. Imaćemo koncentraciju medija u svega nekoliko tačaka, što neće baš biti najbolje za medijski pluralizam,“ kaže Mirković.