Kog je roda budžet? Iako na prvi pogled može delovati kao zagonetka, ovo pitanje ipak otkriva kako raspodela budžetskih sredstava doprinosi rodnoj neravnopravnosti u društvu već samom činjenicom da se prilikom planiranja nije vodilo računa o tome kog su roda krajnji budžetski korisnici.
Da li penzionerke u urbanoj i u ruralnoj sredini imaju iste finansijske izdatke kako bi sebi obezbedile zdravstvenu zaštitu, koja podrazumeva i specijalističke preglede? Da li muškarci i žene imaju iste predispozicije na tržištu rada, ukoliko se zna da žene u periodu izgradnje karijere, paralelno mogu (i jedino tad mogu) da odlaze na porodiljsko odsustvo?
Finansijske, ekonomske i infrastrukturne prepreke utiču na rodnu, a prvenstveno građansku neravnopravnost svakodnevno, a da se pritom vrlo retko ta neravnopravnost dovodi u vezu s tim da li je obezbeđena efikasna mreža saobraćajnica, usluga javnog prevoza, domova zdravlja, čist vazduh ili voda za piće, na primer.
Vlada Republike Srbije počela je da primenjuje rodno odgovorno budžetiranje (ROB) usvajanjem Zakona o budžetskom sistemu 2015. godine, a planirano je da ga postepeno uvedu svi budžetski korisnici do 2030. godine. Zakonom o budžetskom sistemu (član 2) ROB se definiše kao uvođenje principa rodne ravnopravnosti u budžetski proces, što podrazumeva rodnu analizu budžeta i restrukturiranje prihoda i rashoda sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti.
S obzirom na to da se ROB primenjuje već 6 godina, a da gotovo ne postoje medijske inicijative koje bi javnost upoznale sa suštinskim doprinosom ovakvog procesa u ostvarivanju ljudskih prava, Novosadska novinarska škola je uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) i Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), organizovala niz edukacija za novinarke i novinare, kako bi ih upoznala prvenstveno sa osnovnim principima ROB-a, praćenjem implementacije budžeta i ostvarivanja zadatih ciljeva u kontkstu primene ROB-a.
Novinarke i novinari su, nakon edukativnih aktivnosti imali mogućnost da, uz mentorsku podršku Novosadske novinarske škole, kreiraju priče kojima bi predstavili značaj ROB-a i njegove implikacije na svakodnevne živote građanki i građana. Tako je javnost kroz medijske priče bila upoznata sa finansijskim podsticajima za poljoprivrednice kroz IPARD fondove, brojem žena u diplomatskim misijima, ali i ekonomskim i finansijskim izazovima sa kojima se suočavaju žene žrtve nasilja. Sve medijske priče objavljene u okviru ovog projekta dostupne su na sledećim linkovima: 1 2 3 4 5 6.
Objavljenim medijskim pričama želelo se ukazati na to da izveštavanje o rodno odgovornom budžetiranju suštinski podrazumeva izveštavanje o konkretnim problemima, izazovima sa kojima se suočavaju građani i građanke u svakodnevnom životu, ali i dobrim inicijativama kojima su pojedinci u lokalnim zajedincama podstaknuti na realizaciju potencijala i mogućnosti koje imaju u svojim sredinama.
Pozivamo sve medije da se priključe medijima poput Bete, Cenzolovke, Nove S, Slobodne reči, Agrosmarta, VOICE-a i da prilikom izveštavanja obrate pažnju na rodnu dimenziju budžeta i time doprinesu podizanju svesti javnosti o značaju ovog procesa.
