Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima

Potpuri istraživanja objavljenih 2024.

Cilj obeležavanja Međunaodnog  dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima je skretanje pažnje na visoku stopu nekažnjivosti za zločine nad novinarima u svetu, koja ostaje globalni izazov, navodi se u UNESCOvom izveštaju o bezbednosti novinara. 

Da je međunarodno obeležavanje borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima i novinarkama danas neophodno jer je profesija postala visoko rizična i to ne samo u zemljama obeleženim kao totalitarni režimi, već i u takozvanom „demokratskom svetu“,  ukazuju podaci UNESCO-ve opservatorije ubijenih novinara. U izveštaju se navodi da je „od 2006. do 2024. godine ubijeno  preko 1.700 novinara širom sveta, pri čemu je u gotovo 90% slučajeva pravda izostala, prema podacima. Kako novinari igraju ključnu ulogu u obaveštavanju javnosti, nekažnjivost napada na njih ograničava javnu svest i ometa slobodnu razmenu mišljenja.

14. oktobra 2024. na sajtu Bezbednost novinara objavljeni su rezultati istraživanja VJT statistika napada na novinare od 2016. do kraja septembra 2024. 

Izdvajamo:

„U periodu od 01.01.2016. do 30.09.2024. godine u javnim tužilaštvima, na osnovu podnetih krivičnih prijava/izveštaja, formirano je ukupno 569 predmeta u vezi sa događajima na štetu 633 oštećena, odnosno 529 pojedinačnih lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, od kojih je 317 oštećenih lica muškog (59,92%), a 212 ženskog pola (40,08%)… Prvostepena ili konačna odluka doneta je u 332 predmeta, što predstavlja 58,35% ukupnog broja predmeta.“

U izveštaju Stalne radne grupe za bezbednost novinara podaci za period od aprila do juna 2024 ukazuju na to da  su najzastupljeniji oblici napada na novinare pretnje, odnosno prijave za krivično delo Ugrožavanje sigurnosti – 9 predmeta, odnosno 64,3%. Ostali slučajevi se odnose na uznemiravanje (1), uvrede (1), uvrede i pretnje (1), fizički napad (2).

U analizi Fondacije Slavko Ćuruvija konstatuje se da „tabloidi napadaju nerežimske medije zbog sadržaja objavljenih napisa i priloga, ali i zbog izbora sagovornika. Tabloidi su vređali i pisali neistine i falsifikate i o Al Jazeeri, agenciji Beta, Insajderu, Peščaniku, NIN-u, KRIK-u, BIRN-u, Kossevu i Cenzolovki, te novinarskim udruženjima NUNS i UNS. Novinarima se, zaključak je analize, preti, vređaju se na društvenim mrežama, a često im se zabranjuje prisustvo nekim događajima.

Profesionalni mediji vređaju se i napadaju sa vrha vlasti, čiji eksponenti odbijaju da im daju izjave, pripisuju im sklonost lažima, nazivaju “tajkunskim” ili izdajničkim, a obeležavaju ga i tabloidi besomučnim uvredama. Tako je stvoren javni prostor u kojem novinari nisu bezbedni, a istinite informacije tretiraju se kao antisrpski falsifikati.

Nerežimske medije, nalaz je iz analize Fondacije, najviše su napadali oni koji su, prema izveštaju Saveta za štampu, najviše kršili Kodeks novinara Srbije“.

U izveštaju Nezavisno udruženja novinara Srbije za 2024. navodi se da se novinari često suočavaju sa fizičkim napadima i pretnjama u vezi sa onlajn i oflajn izveštavanjem.

Nezavisno udruženje novinara Srbije dokumentovalo je 183 napada u 2023. godini i 36 dodatnih napada na novinare u periodu od januara do aprila 2024, kako onlajn tako i oflajn. Brojka iz 2023. predstavlja povećanje u odnosu na 2022. kada je bilo ukupno 137 napada, navodi se u izveštaju. Od ukupno 219 slučajeva u 2023. i početkom 2024, 15 su bili fizički napadi. Ostali napadi su verbalni, pritisci i pretnje, kao i napadi na imovinu novinara.

U izveštaju Fridom hausa Srbija ove godine ima 70 poena, što je za jedan manje nego prošle i pretprošle. Srbija je okarakterisana kao  slobodna zemlja u sferi interneta, ali provladini akteri kontrolišu narativ na mrežama . 

Od osam pretnji po slobodu na internetu koje prati ova organizacija sa sedištem u Vašingtonu, u Srbiji su zabeležene dve, za ovaj pregled je bitna ona koja se odnosi na slučajeve fizičkih napada i ubistava blogera ili osoba koje deluju na internetu.

Nekoliko novinara koji su izveštavali o lokalnim izborima u junu 2024. godine, bili su izloženi maltretiranju i fizičkim napadima. Na dan izbora, urednik internet portala „Mašina“ napadnut je ispred sedišta SNS-a u Beogradu. Tokom napada uspeo je da pošalje kolegama snimak dok su ga jurili i fizički napadali članovi SNS, piše u izveštaju Fridom hausa.

I ovaj veoma ograničen broj značajnih izveštaja o bezbednosti novinara u Srbiji je vrlo indikativan jer ukazuje na to koliko je profesija suštinski ugrožena sa jedne stranje činjenjem, dakle pretnjama, fizičkim nasiljem, nasiljem na društvenim režama, a sa druge strane nečinjenjem vladajućih elita da se takva « činjenja » i u sudskim procesima brzo i efikasno osude.

Ne samo u svetu već i u Srbiji 2. novembar je Međunarodni dan koji bi novinarska profesija morala i te kako da obeleži pišući o svim nekažnjenim zločinima nad novinarima u bilo kom obliku. Međutim osim nevladinih organizacija u svetu i u Srbiji, koje se bave predanim beleženjem svih incidenata i praćenjem njihovog epiloga, mediji su u Srbiji 2. novembra 2024. vrlo sporadično spomenuli Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima i tim povodom o pogubnim istraživačkim rezutatima kojih ima (pokazali smo i u ovom kratkom pregledu) o ovoj temi i te kako značajnoj za demokratiju i poštovanje ljudskih prava izvestili javnost. Jer nikada ne nemojmo da zaboravimo javnost ima pravo da zna.

Prof. dr Dubravka Valić Nedeljković