Danas, na Međunarodni dan ljudskih prava, razmatramo koliko se ona poštuju u oblasti medija, slobode govora i mišljenja. Opšta deklaracija Ujedinjenih nacija o pravima čoveka garantuje da „Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.”
Nažalost, svedoci smo situacije u kojoj se upravo ovaj član deklaracije svakodnevno krši. Lažne vesti su postale globalni fenomen, medijska manipulacija je nešto što se podrazumeva bilo da se radi o reklamnom tržištu, političkoj propagandi ili humanitarnim akcijama. Realnost u kojoj je sloboda mišljenja i govora zagarantvana, a osnovni instrument za ostvarivanje te slobode ukinut, predstavlja jednu od manifestacija krize osnovnih ljudskih vrednosti. Onemougućavanje stanovništva da ravnopravno učestvuje u javnom životu plasirajući mu dezinformacije i tendeciozno napisane lažne vesti, predstavlja ugrožavanje prava kako na slobodu, tako i na dostojanstvo. Borba protiv svake vrste manipulacije jeste borba za ljudska prava od koje nijedan pojedinac ne bi trebalo da odustane.
Misija Novosadske novinarske škole jeste da podseti novinare i ostale medijske profesionalce da je njihova uloga da budu borci za istinu, slobodu govora i javne diskusije, a upravo iz te misije su i proistekli portali FakeNews Tragač i Digitalni pogon. Kako bismo izbegli veoma čest argument da sistem narušava profesionalnost medija, te da više nije moguće doneti nepristrasan sud o bilo kojoj temi, kreirali smo kontraargument u vidu dekonstrukcije lažnih vesti i manipulativnih sadržaja. Za neke opomena, za druge edukacija, međutim, i za jedne i za druge medijsko opismnjavanje jeste jedan od načina da se ljudima povrati mogućnost da slobodu mišljenja i govora ostvaruju uprkos svakodnevnim izazovima.
Tek jačanjem sopstvenih sposobnosti za kritičku analizu medijskih sadržaja, čovek postane svestan širokog polja za širenje štetnih uticaja samorazumevajući prihvaćenih poruka. Iako laž i manipulacija jesu najočiglendiji načini narušavanja slobode, ipak je potrebno obratiti pažnju na neprimetnije nijanse uticaja, sa dalekosežnim posledicama. Verovatno najugroženija društvena grupa u ovom pogledu jesu osobe sa invaliditetom. Nijanse kojih često nismo svesni mogu se uočiti analizom termina, odabira sagovornika, kao i vizuelnih prikaza. Brojni prilozi koji su nastali u okviru projekta Novosadske novinarske škole “Dan u tvojim cipelama” pokazuju da je moguće izbeći diskriminaciju uz samo malo pažnje, angažovanosti i, što je najbitnije, konsultovanja sa osobom o kojoj pričamo. Izazovi koji se nalaze pred očuvanjem ljudskih prava su brojni i svakodnevni, a upravo iz tog razloga ne bi trebalo dozvoliti da nemar postane jedan od njih.
Izgovora za kršenje ljudskih prava će uvek biti, međutim, sve dok o njima govorimo kao o izgovorima ostaje nam činjenica da su ljudska prava i dalje norma od koje se odstupa. Samim tim, svaka inicijativa, svaki postupak kojim poštujemo univerzalna ljudska prava nas drži podalje od realnosti u kojoj je poštovanje ljudskih prava izgovor, a kršenje norma.
Milica Janjatović Jovanović
