search icon Arhiva

Međunarodni dan žena

Na Drugoj međunarodnoj konferenciji žena socijalista, 8. marta 1910. godine u Kopenhagenu, na inicijativu Nemice Klare Cetkin, tadašnje liderke ženskog radničkog pokreta, odlučeno je da se taj datum obeleževa na globalnom nivou  u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine i marš više od 15.000 žena u Njujorku, koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa, podseća RTS. 

Prvi put je obeležen 1911. godine u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj, kada je više od milion žena i muškaraca prisustvovalo skupovima na kojima je zahtevano da žene glasaju na izborima, da im se omogući da zauzimaju javne položaje, da imaju pravo na rad i stručno obrazovanje, piše Danas.

Dakle 8. mart nije dan kada žene za svoje kolege na poslu prave čast, a muškarci im za uzvrat daruju crveni karanfil. Niti je to dan kada deca majkama, uglavnom  u zabavištu i osnovnoj školi, dakle organizovano, pišu čestitke i prave poklone, nekada i recituju na priredbama. Za to, što naravno nije ništa manje važno, postoje neki drugi datumi.

8. mart je, prvo i pre svega, dan u kojem se na globalnom nivou i na nacionalnim nivoma, i u lokalnim zajednicama, debatuje o zastupljenosti rodne ravnopravnosti i podizanju svesti, posebno u tradicionalističkim društvima, kao i  koliko je rodna balansiranost značajna za sve sfere javnog delovanja. Ovaj datum je i politički i aktivistički i edukativno veoma značajan i ne bi trebalo da, kao mnogo puta do sada, prođe na marginama javnosti.

Rodna ravnopravnost ne ogleda se dakle u „slavljenju porodične žene i majke“ već u borbi za menjanje svesti o rodnom disbalansu u tradicionalističkim maskuliziranim društvima u svim sferama javnog i privatnog.

Poslednjih  meseci  u fokusu medija je bila rodno senzitivna upotreba jezika. Pravu buru je izazvala informacija da će potpuna implementacija Zakona o rodnoj ravnopravnosti početi upravo početkom 2024. godine. Nije se polemisalo o samom zakonu jer je to jedan veoma moderan akt koji definiše rodnu ravnopravnost u svim oblastima javnog delovanja (rad, socijalna zaštita, ali i oblasti informatike, energetike i tako dalje), bavi se i nasiljem nad ženama, definiše sva prateća dokumenta koja bi trebalo da prate ovaj zakon. Na primer, u oblasti javnog informisanja zakon propisuje u poglavlju 10. Rodna ravnopravnost u oblasti javnog informisanja, članu 44: 

„Sadržaji u sredstvima javnog informisanja, uključujući i oglašavanje, ne smeju da sadrže podatke kojima se stvara ili podstiče diskriminacija na osnovu pola, odnosno roda. 

Zabranjeno je izražavanje mržnje i omalovažavanje žena i muškaraca, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje zasnovano na predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti žena i muškaraca, odnosno na rodnim stereotipima.

Sredstva javnog informisanja dužna su da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik i da razvijanjem svesti o značaju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju rodnih stereotipa, društvenih i kulturnih obrazaca, običaja i prakse zasnovane na rodnim stereotipima, diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda i drugih ličnih svojstava, kao i rodno zasnovanog nasilja, nasilja u porodici i nasilja prema ženama.”

Pa šta je to onda u ovom zakonu tako izritiralo Srpsku pravoslavnu crkvu, Maticu Srpsku i Odbor za standardizaciju srpskog  jezika i još čitavu plejadu tradicionalistički orijentisanih intelektualaca? Uzbudilo ih je što se predviđa da u javnoj upotrebi bude norma korišćenje profesionalija u ženskom rodu. Dakle osim ‘učiteljice’, za koju se svi slažu da jeste naziv za poziv učitelja koji obavlja žena, ne dolaze u obzir inovacije poput ‘psihološkinje’, ‘ginekološkinje’, pa i ‘vozačice’, čak ni  ‘autorke’, ‘književnice’, ‘rektorke’, na primer, nisu poželjne. Smatraju da je to  nasilje nad  našim jezikom koji predviđa da oblik muškog roda obuhvata i muškarce i žene koji se tim pozivom bave. Rasprava se toliko razbuktala da je na jednom skupu organizovanom upravo povodom rodno senzitivnog jezika Patrijarh SPC izjavio da se „iza rodno osetljivog jezika krije borba protiv braka i porodice”, prenosi Radio slobodna Evropa.

Ovaj zakon su pisale pre svega eminentne stručnjakine iz ustavnog prava, savremenog srpskog jezika i lingvistike i svih oblasti koje ovaj akt dotiče. Prošao je celu proceduru pre usvajanja znači javnu raspravu koja se praktično intenzivnije vodila još od 2014. godine a da ne govorimo o tome da se lingvistkinje i aktivistkinje iz polja rodne ravnopravnosti več više od 40 godina u Srbiji na čelu sa profesoricom dr Svenkom Savić veoma snažno zalažu za rodno osetljiv jezik u javnoj upotrebi posebno u oblasti uprave, obrazovanja i medija. 

Istovremeno za nemački jezik rodno osetljiva upotreba je temeljno sprovedena, a sada se o tome vodi ozbiljna rasprava i za francuski i engleski jezik i čak neke afričke jezike, naravno, shodno mogućnostima koje ti jezički sistemi pružaju.

Dakle, nije to ekskluzivno pitanje koje se  ‘lomi’ na srpskom jeziku, već svetski trend. Suštinski u srpskom jeziku je to relativno lako sprovodljivo posebno što postoje već odavno objavljena vrlo jasna uputstva za različite jezičke situacije o tome kako sprovesti rodno osetljivu upotrebu profesionalija. Bezbroj monografija, edukativnih materijala za sve uzraste i potrebe, slikovnice  za predškolsku decu, lifleta sa navedenim najfrekventnijim rečima i jasno objašnjenim rešenjima i modelima po kojima se može nadalje inovirati ženski oblici za nova zanimanja. Sve je na vreme urađeno, organizovane su posete školama, univerzitetima,  javnoj upravi, razgovarano sa političarkama, zakonodavcima, zaposlenima u sudovima i tako dalje. Istovremeno važno je naglasiti da Zakon o rodnoj ravnopravnosti ne precizira kako će glasiti ženski oblici imena određenih profesija, već samo nalaže upotrebu jezika, „kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca“. Tako da sve ove zakasnele debate, zapravo, imaju neku drugu namenu o kojoj ovde i danas nećemo spekulisati. 

Danas 8. marta na Međunarodni dan žena više ne moramo da se borimo za pravo glasa, to su već uradile naše prethodnice. Mi možemo da se i dalje javno zalažemo za kraće radno vreme za žene, bolje plate, i sprovođenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti sa fokusom na rodno osetljiv jezik kojim se da ponovimo zakonsku odredbu promoviše ravnopravnost žena i muškaraca.

 

prof. dr Dubravka Valić Nedeljković

TruthShield Balkans: Raskrinkavanje.me... Održan Trening o...