Twitter
FacebookDigitlana kultura današnjice je nezamisliva bez mimova koji se smatraju dominantnim sredstvom širenja humora među mlađim generacijama. Reč je o sadržaju koji se brzo širi i lako prenosi svoje poruke. Mizoginija je u ovom kontekstu često prećutno prisutna i skrivena iza paravana bezazlene zabave. Iako su humoristički sadržaji i ranije bili prožeti seksističkim i rodnim stereotipima, internet je ovu pojavu omasovio i demokratizovao. Zahvaljujući širokoj dostupnosti interneta, svaki njegov korisnik može da napravi mim i da ga deli dalje, to znači da mizoginija na ovom „poligonu“ više ne dolazi od jednog izvora, već se reprodukuje kroz milione malih, naizgled sporadičnih interakcija. Pored toga, ovu vrstu širenja mizoginije čini dodatno opasnom i moć alrgoritma koji „nagrađuje“ sadržaj koji izaziva najviše kako pozitivnih, tako i negativnih reakcija. Zbog toga je bitno sagledati ulogu mimova u digitalnom prostoru i način na koji oni učestvuju u prihvatanju i obnavljanju mizoginih stavova.
Šta pokazuju istraživanja?
Može se reći da mimovi i njihova uloga u promociji mizoginije sve više privlače interesovanje istraživača. Dosadašnji radovi su se uglavnom fokusirali na razvoj automatskih detektora mizoginog sadržaja i pokazali su da je ovaj proces veoma složen jer su mimovi kombinacija vizuelnih i tekstualnih elemenata. Često koriste dvosmislenost, ironiju i sarkazam i zbog toga je teško doći do jedinstvene procene efekata koji mogu da imaju na publiku (Cordon et al., 2022; Gassparini, 2022; Rizzi, 2023). Zanimljivo je, najpre, pomenuti istraživanje koje je sprovedeno u Nemačkoj 2024. godine. Ono je imalo za cilj da analizira ulogu mimova u širenju ekstremističkih ideja u Telegram sferi. Gotovo trećinu analiziranog sadržaja (31%) su činili mimovi sa mizoginim karakteristikama. Vredno je pomena da su mizogini mimovi najčešće reprodukovali rodne stereotipe, prikazivali žene kao seksualne objekte i kao intelektualno slabije u odnosu na muškarce. Pored toga, pojavljivali su se i mimovi koji su opravdavali nasilje nad ženama i koji su negirali žensku samostalnost. Istraživači su primetili da se najčešće, na ovaj način, targetiraju političarke koje se kroz „duhovit“ sadržaj predstavljaju kao nedovoljno sposobne, fizički neprivlačne i histerične (Brodersen, Fielitz, 2024).
S druge strane, istraživači iz Italije su se tokom 2025. godine fokusirali samo na analizu mimova čiji je sadržaj bio usmeren na žene. Prikupljeni sadržaj su procenjivali stručnjaci i dobrovoljci i ustanovljeno je da je oko 57% sadržaja imalo mizogine osobine. Najčešće su mimovi pripadali kategoriji objektivizacije (obe grupe su ocenile da toj grupi pripada oko 70% ukupnog mizoginog sadržaja), zatim stereotipizacije, nasilja i na kraju osuđivanja na osnovu fizičkog izgleda (Fersini et al., 2025).
Ovaj kratak osvrt na nalaze ranijih istraživanja u svetu pokazuje da mimovi često sadrže elemente mizoginije, ali i da su kamuflirani i da ih je teško prepoznati.
Kod nas do sada nije bilo istraživanja koja su se bavila mimovima iz ove perspektive i to nas je podstaklo da potražimo mizogine mimove u domaćem onlajn okruženju.
Mizogini mimovi u domaćem kontekstu
Slučaj 1: Objektivizacija i takozvana dobronamerna mizoginija na primeru mim-priručnika kako bi savršena žena trebalo da izgleda
Prvi analizirani sadržaj predstavlja seriju od 16 povezanih mimova koji su objavljeni u karusel formatu, objave stranice @ekremizacija na Instagramu. Naslov serijala nosi provokativni naziv „Кako izgleda savršena žena iz ugla prosečnog čoveka?” koji je postavljen preko kolaža ženskih lica i delova tela (slika 1). Zanimljivo je da već sam naslov implicira okvir u kome se autor identifikuje kao prosečan čovek čime se legitimizuju stavovi kao narodni ili opšteprihvaćeni. Svaki slajd u ovoj objavi je posvećen jednom ženskom atributu, od krupnijih fizičkih karakteristika (poput visine i nogu), preko sitnijih detalja (nokti, kosa) do karaktera i inteligencije. Кada se zagrebe ispod površine humora, može se doći do zaključka da mim počiva na nekoliko oblika mizoginije. Prvi je (seksualna) objektivizacija. Кroz čitav serijal mimova, telo žene se ne tretira kao deo ljudskog bića, već kao skup alata koji moraju da zadovolje specifične potrebe muškarca. Na svakoj slici je prikazan jedan deo tela koji se vrednuje iz ugla prosečnog muškarca i time ženu dehumanizuje jer je proglašava skupom (estetskih, seksualnih i uslužnih) funkcija. S druge strane, primećuje se da ova serija mimova počiva i na takozvanom dobronamernom seksizmu koji je podjednako opasan jer se krije iza maske navodnog razumevanja. U ovom slučaju autor kaže da, na primer, celulit nije strašan i da male grudi nisu tragedija. Iako je, na prvi pogled, dobro što on prihvata „nesavršenosti“, problematično je što sebe (samim tim i prosečne muškarce u čije ime govori) stavlja u ulogu sudije koji ima moć da ženama oprosti što ne izgledaju na određen način. Time mim poručuje da je ženska vrednost stvar muške procene i dozvole. Čini se da poseban vid mizoginije predstavlja i to da mim intelektualno i karakterno degradira žene. Slajd koji se bavi karakterom žene svodi ga samo na njenu vernost partneru, a slajd kome je u fokusu inteligencija šalje poruku da je žena poželjna sve dok ne ugrožava muški ego. Ukoliko je isuviše pametna, ona postaje opasna jer time provocira muške komplekse. Ovo je veoma zanimljiv deo koji može da postavi pitanje da li je autor ove objave želeo da kaže da je čitav mim nastao da ismeva prosečne muškarce koji na ovakav način posmatraju žene. Međutim, čini se da prava ironija treba da ima jasniju distancu prema onome što izgovara, ona bi trebalo da ismeva one koji postavljaju apsurdne standarde, a ovaj mim, čak i da to namerava, primarno ponižava ženu. Кroz 16 slajdova mim se bavi ženskim celulitom, dlakama, visinom, inteligencijom što ipak znači da su meta mima žene, a ne društvo koje to očekuje od njih. Zanimljivo je otkriti kako je publika primila ovu poruku. Objava ima 27 komentara koji su polarizovani i čiji autori, u više navrata, dolaze u sukob. S jedne strane može se primetiti značajna podrška objavi i autoru jer nekoliko komentatora mim doživljava kao tačan. Međutim, postoji i otpor. Javljaju se, na primer, komentari koji sarkastično čestitaju mizoginiju svima koji slave i koji kažu da im je žao što znaju da čitaju i kako ih ove objave navode da zauvek ostanu singl (komentari žena). Ono što je možda najzanimljivije u recepciji ovog mima je način na koji admin odgovara komentatorima koji se ne slažu sa porukom (koristi agresiju, sarkazam i otvorene uvrede). Čak i da objava nije imala nameru da vređa nego da kritikuje ova očekivanja od žena, činjenica da su se brojne žene u komentarima osećale omalovaženo pokazuje da je proizvela uvredljiv efekt i da reprodukuje mizogine obrasce.
Izvor: https://www.instagram.com/p/DDNn4pds2Bw/?igsh=MW54cWt0MGoxbTIzZQ==
Slučaj 2: Mimovi koji izbacuju žene iz javne sfere na primeru domaće verzije Time Machine mima
Drugi mim koji je predmet analize je jedna od lokalizovanih verzija internacionalnog mima Time Machine koji se zove Sojke i Srbende (slika 2). Ovaj mim koristi dva suprotstavljena panela, gde na jednom prikazuje žene sa vremeplovom koje mogućnost korišćenja putovanja kroz istoriju upotrebljavaju za rešavanje materijalnih, trivijalnih i emocionalnih problema. U ovom slučaju, one pokušavaju da spreče raskid jer se bivši partner, u međuvremenu obogatio, pa samim tim mim ženske motive svodi na ličnu korist i profit. Sa druge strane, muškarac je prikazan kao vizionar koji vremensku mašinu koristi kako bi promenio tok nacionalne istorije. Pored toga što mim žene vidi kao materijalistkinje koje žele da iskoriste vremeplov da bi se obogatile, on istovremeno javnu sferu i istoriju brendira kao muški prostor, a privatnu sferu vezuje za žene. Time što su muškarci u ovoj seriji mimova (a i u ovom mimu konkretno) prikazani kako razgovaraju sa vladarima, menjaju saveze i sl. znači da mim želi da poruči da su pitanja vođenja države muški zadatak. Čak i u naizgled benignijim varijantama ovog mim šablona, žene su prikazane u razgovoru sa članicama porodice, najčešće sa bakama, što samo po sebi nije problematično, ali doprinosi učvršćivanju predstave da je ženska uloga ograničena na privatnu sferu i takozvanu „malu“ ili porodičnu istoriju, za razliku od muške, koja je povezana sa javnom. To se može dovesti u vezu i sa rezultatima istraživanja koje je ranije prikazano (Brodersen, Fielitz, 2024), a koje je pokazalo da su meta mizoginih mimova veoma često političarke i aktivistkinje, pa se može reći da na ovom polju mimovi često rade na dva fronta: prvo žene na ovaj način suptilno demotivišu da se bave javnim poslovima, a sa druge strane, žene koje već obavljaju poslove koji su povezani sa strateškim pitanjima, prikazuju na stereotipan način. Što se tiče recepcije, mim ima više desetina komentara koji ne uviđaju problem, već raspravljaju o istorijskim temama.
Izvor: https://9gag.com/tag/sveti-sava/fresh
Slučaj 3: Mizoginija u službi marketinga na primeru mima o važnosti dihtovanja (ućutkivanja žene)
Treći primer se odnosi na reklamni ril koji je kreirao influenser Trajko Music, u kom se kroz humoristički narativ promoviše usluga ugradnje stolarije (slika 3). U videu je prikazan bračni par gde supruga verbalno kritikuje svog supruga jer „ništa ne radi“ i „nije odveo decu u vrtić“, dok on njene primedbe rešava tako što zatvara prozor čime njen glas utišava uz poruku da je „dihtovanje bitno“. Iako se i ovde na prvi pogled radi o bezazlenom humoru, ovaj sadržaj jeste mizogin. Pre svega, primedbe žene o neravnomernoj raspodeli porodičnih obaveza se redukuju na buku koju treba eliminisati. Кao i u prethodnom mimu, i ovde se ponavlja ideja da je privatna sfera ženska i da je muško neučestvovanje u reproduktivnom radu normalno, dok je svaki pokušaj žene da to neučestvovanje problematizuje reakcija koja preterano „guši“ muškarca i njegov komfor. Percepcija ovog videa je posebno problematična jer on samo na mreži TikTok ima preko 230.000 lajkova i 30.000 komentara, a reakcija publike je bila veoma pozitivna. Samim tim se čini da je ova objava bila pokretač uticajnosti ovog aktera u digitalnom marketinškom prostoru. Pozitivna i masovna reakcija publike ohrabrila je autora da nastavi da produkuje sličan, čak i mnogo eksplicitniji sadržaj. Upravo je na tu eskalaciju tokom decembra 2025. godine ukazao Instagram profil @osnazzene (Udruženje za osnaživanje i razvoj građanki i građana OsnaŽene), koji je objavio analizu u kojoj se navodi da profil @trajkomusic kroz svoje objave, a pod plaštom crnog humora, normalizuje nasilje nad ženama, seksualno zlostavljanje, incest, pedofiliju i zoofiliju. One su, samim tim, pozvale na akciju i apelovale na pratioce da prijave nalog i izvrše pritisak na kompanije koje sarađuju sa njim da prestanu da finansiraju mizoginiju. Autor je, suočen sa reakcijama, prvobitno uputio izvinjenje, ali je zatim zauzeo defanzivan stav time što je poziv na odgovornost počeo da predstavlja kao napad „cancel kulture“ čija je on, navodno, žrtva. Iako je autor ovog mima imao veoma snažnu podršku, čini se da je vremenom recepcija njegovog mima (posebno nakon apela) postala kritičnija u javnosti.
Izvor: https://www.instagram.com/reel/C29XpdVM20B/
Кratka analiza ranijih istraživanja koja su realizovana na tlu Evrope i nekoliko primera mimova koji su postali viralni u domaćem onlajn prostoru u prethodnih pet godina je pokazala da ovaj oblik humorističke poruke nije uvek bezazlen i da, naprotiv, ima potencijal da bude i snažno oruđe u reprodukciji mizoginih obrazaca. Zahvljaujući svojim primarnim osobinama (vizuelnoj dopadljivosti, pitkosti, mogućnosti konzumiranja u hodu) sami problematični (mizogini) mimovi se brzo šire i često prolaze ispod radara društvene reakcije i osude. Analiza njihove recepcije je pokazala da čak i kada se pojedinac ili grupa odvaže da stanu protiv poruke koje određeni viralni mimovi šalju, dešava se to da budu ismejani kao neko ko nema smisla za (crni) humor i ironiju. Zbog toga su mimovi (kao i generalno bilo koji humoristički sadržaj) u „povlašćenom“ položaju u odnosu na druge oblike širenja mizoginije jer se između kritičara i tvorca sadržaja nađe argument da je reč samo o šali. Tako se mizogini stavovi ne samo reprodukuju već i legitimizuju i normlizuju u javnom prostoru. U tom smislu su mimovi dvostruko opasni jer s jedne strane štite mizoginiju humorom, a sa druge strane imaju i tendenciju da otupljuju buduću društvenu osetljivost na nepoželjne pojave poput, na primer, stereotipizacije i objektivizacije žena. Ukoliko dopustimo da digitlani humor ostane zona koja je oslobođena od odgovornosti, rizikujemo da generacije koje primarno komuniciraju putem ovih formata prihvate mizoginiju kao osnovni kod komunikacije. Bez kritičke dekonstrukcije mim-kulture, ono što danas vidimo kao foru koja je bezazlena, može da postane armirani beton novih (a zapravo starih!) oblika društvene nejednakosti.
Jovana Šotić
Literatura
Brodersen, W., & Fielitz, M. (2024). The malicious power of memes: Deciphering visual hate in the German extremist Telegram sphere. 5th Conference of the European Counter Terrorism Centre (ECTC) Advisory Network on Terrorism and Propaganda, Europol Headquarters, The Hague. Europol.
Cordon, P., Diaz, P. G., Mata, J., & Pachón, V. (2022). Identification of misogyny in internet memes. Proceedings of the 16th International Workshop on Semantic Evaluation (SemEval-2022), 689–694.
Fersini, E., Gasparini, F., Rizzi, G., & Saibene, A. (2025). MAMITA: Benchmarking Misogyny in Italian Memes. Proceedings of the Eleventh Italian Conference on Computational Linguistics (CLiC-it 2025), 445–455.
Gasparini, F., Rizzi, G., Saibene, A., & Fersini, E. (2022). Benchmark dataset of memes with text transcriptions for automatic detection of multi-modal misogynistic content. Data in Brief, 44, 108526.
Rizzi, G., Gasparini, F., Saibene, A., Rosso, P., & Fersini, E. (2023). Recognizing misogynous memes: Biased models and tricky archetypes. Information Processing & Management, 60(5), 103474.
Ovaj članak je pripremljen u okviru projekta „Osnaživanje žena za borbu protiv dezinformacija i digitalnog nasilja“, koji sprovodi „Novosadska novinarska škola“, uz podršku Ambasade Kanade u Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, kroz Kanadski fond za lokalne inicijative. Sadržaj ovog članka isključiva je odgovornost „Novosadske novinarske škole“ i ni na koji način se ne može smatrati da odražava stavove Ambasade Kanade u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.
