Twitter
FacebookBroj korisnika društvenih mreža u svetu prema poslednjim podacima iznosi 5,6 milijardi ljudi, što je više nego što zajedno broje Evropa i Afrika. Iako ih koriste sve generacije, ipak najčešći korisnici u Evropskoj uniji su mladi prema podacima Eurostata.
Isto tako, sadržaj koji konzumiraju mladi, ne dolazi slučajno, već je rangiran algoritmima društvenih mreža, što direktno oblikuje sadržaj kom su izloženi. Upravo istraživanje Univerziteta u Londonu i Kentu upozorava da algoritmi, posebno na TikToku, mogu pojačavati širenje problematičnog sadržaja, uključujući mizoginiju, tako što se brzo prilagođavaju navikama korisnika.
Poslednjih godina, na društvenim mrežama sve veću vidljivost dobijaju trendovi koji rodne uloge predstavljaju kao poželjne obrasce ponašanja i jasno definišu podelu na ženske i muške poslove. Kao posledica toga, na TikToku, pojavio se video sadržaj pod heštegom „tradwife” u kojima se žena idealizuje kroz poslušnost i brigu o domu i „manosphere”, koji normalizuju ekstremne oblike muškosti. Ovakvim sadržajem izloženi su naročito mladi ljudi koji su dominatna grupa korisnika TikToka.
Analiza deset TikTok videa objavljenih u periodu od 2022. do 2025. godine pokazuje da ovakvi formati nailaze na značajno odobravanje publike. Podela rodnih uloga u tim sadržajima predstavlja se kao poželjan životni stil i oblik onlajn identiteta.
Muškarac se najčešće definiše kroz finansijski uspeh, status i emocionalnu zatvorenost, dok se ranjivost tumači kao slabost. Žena se, s druge strane, idealizuje kroz ulogu majke i negovateljke. Autori ovakvih narativa svoje stavove uglavnom opravdavaju religijom, biologijom i tradicijom, predstavljajući rodne uloge kao prirodno zadate. U kombinaciji sa algoritmom, ovakav sadržaj postiže vidljivost, ali i uticaj, posebno među mladima.
Dokaz za to jeste i popularnost influenserke Nare Smit koja na ovoj društvenoj mreži broji preko 12 miliona pratilaca zahvaljujući videima u kojima od nule pravi hranu za svoju porodicu, promovišući tradicionalni životni stil. Nina Pavićević, komunikološkinja i kreatorka Instagram stranice „Kritički”, objašnjava da je ovakav sadržaj popularan zbog estetskog prikaza, kao i romantizacije rodnih uloga.
„Takav sadržaj je privlačan iz mnogo razloga, jedan od njih je i što nudi jednostavne odgovore na kompleksne teme. Nara Smith dok priprema hleb od samog početka djeluje estetično i zanimljivo, iako na dubljem nivou ne razmišljamo koliko je to režirano, koliko vremena je u to uloženo i koja je poruka iza toga. Romantizovati rodne uloge je pitko i ne tjera ni na kakvo promišljanje. Zato pokreti poput ženske energije imaju toliko sljedbenica”, kaže Pavićević.
Iako ovakvi sadržaji nude vrlo jasne estetske poruke i obrasce, ipak njihova pojava i sve veća popularnost pripisuje se društvenim i ekonomskim faktorima. Kako navodi Hristina Cvetinčanin Knežević, sociološkinja i kreatroka Instagram stranice „Feminizam iz teretane”, retradicionalizacija nikada nije kulturna slučajnost, pojavljuje se u trenucima kada ljudi izgube poverenje da će sistem funkcionisati u njihovu korist.
„Savremeni kontekst čine globalna ekonomska nesigurnost, konstantni ratovi, stambene krize, prekarni rad, sagorevanje i slom ideje da će obrazovanje i trud garantovati stabilan život. U takvim uslovima, narativi koji nude jasne hijerarhije deluju utešno: muškarac vodi, žena brine, svako ima svoje mesto, nema ambivalencije, nema konflikta, to je savremeni snop, a autoritarna figura vođe je na čelu”, ističe Cvetinčanin Knežević i dodaje da ovi trendovi nisu neutralni i spontani, već politički odgovor na krizu.
„Razlika je samo u mediju jer sada umesto partijskih skupova i plakata, klasične propagande, imamo fidove, algoritme i viralne videe. Ciklična istorijska logika ostaje ista, u krizi se obećava red, red se gradi hijerarhijom, a cenu tog reda uvek plaćaju oni sa manje moći, a pre svega žene. Drugim rečima, ono što danas gledamo na TikToku nije povratak tradiciji, već savremena verzija stare autoritarne bajkovite patrijarhalne fantazije, upakovane u estetiku izbora i slobode. I upravo zato je važno čitati je politički, a ne kao bezazleni trend”, objašnjava Cvetinčanin Knežević.
Uloga žene u ovim trendovima percipira se kao njena dužnost, iako joj se kroz dužnosti nameće ekonomska i politička zavisnost. Samim tim, muškarac se u ovom istom sistemu neizbežno pozicionira kao nosilac autoriteta i svih odluka. Takva hijerarhija uslovljena je sa tri faktora: tradicijom, biologijom i religijom. Sociološkinja Hristina Cvetinčanin Knežević objašnjava da su ovo najefikasniji alati za depolitizaciju moći, što se vrlo jasno oslikava i na aktuelne TikTok trendove.
„Žena se prikazuje kao dobrovoljna čuvarka tradicije, ali njena uloga je dvostruka i izuzetno politička. Žena obavlja ogroman obim neplaćenog rada: kućni rad, brigu, emocionalni rad, a taj rad omogućava da kapitalizam funkcioniše. Kada se sistem radikalno udesno pomera, upravo se taj rad ponovo naturalizuje i prebacuje na žene kao na našu prirodnu dužnost. Žena ima reproduktivnu ulogu. U desnim, autoritarnim i fašistoidnim vizijama društva, ljudi koji se rađaju nisu građani, već resursi ili će biti radnici ili će biti ratnici, treće opcije nema. U tom smislu, kontrola ženskog tela postaje pitanje demografije, nacije, tržišta rada i vojne moći. Zato fašizam i srodne ideologije toliko insistiraju na ženama kao simbolima porodice, nacije i čuvarkama moralnog poretka. Muškarac je figura autoriteta, žena je figura stabilnosti sistema, a svako ko odstupa je pretnja”, kaže Cvetinčanin Knežević.
Pitanje popularnosti ovih trendova ne može da se odvoji od načina na koji same platforme funkcionišu. Algoritmi brzo prepoznaju šta od sadržaja publiku drži prikovanu na društvenim mrežama. Komunikološkinja Nina Pavićević upozorava da odgovornost za širenje ovakvih narativa u velikoj meri leži na digitalnim platformama.
„Iako je naravno dijelom i do nas, ipak platforme igraju veliku ulogu i diktiraju šta će prolaziti. Platforme definitivno nisu neutralni prostori, pa tako ni TikTok. Odgovornost jeste na platformama, ali jasno nam je ko stoji iza njih i jasno nam je da ipak prioritizuju profit i desne politike više nego koristan sadržaj koji tjera na kritičko mišljenje.”
Jačanje desne ideologije u svetu koja se zalaže za očuvanje nacije, religije, porodice i reda, oslikva se i na sadržaje koje korisnici društvenih mreža konzumiraju. Jedan od začetnika mansofere – Endru Tejt, influnser optužen za trgovinu ljudima i silovanje, koji je svoju popularnost stekao iznoseći stavove da muškarci treba da dominiraju ženama, postao je simbol i alat ove ideologije. Njegovi stavovi o muškosti, disciplini, hijerarhiji podržani su od strane konzervativnih medija, ali i političkih aktera. Kako Hristina Cvetinčanin Knežević naglašava, kroz ove trendove desnica lakše kontroliše narativ.
„Tradwife sadržaj i manosfera nisu suprotstavljeni, već komplementarni. Jedni proizvode ideal poslušne žene, drugi proizvode bes, frustraciju i mizoginiju. Zajedno normalizuju ideju da je nejednakost prirodna, a emancipacija opasna. Uvek važi isto pravilo, da bi centar delovao stabilno, mora da postoji margina. Prvo su to žene koje ne pristaju, LGBT+ osobe, raseljena lica, siromašni, a kako kriza traje, margina se širi, i na kraju ostaje mali krug privilegovanih, dok se većina disciplinuje strahom, moralnom panikom i pričom o prirodnom poretku. Zato veza između ovih obrazaca i jačanja desne ideologije nije slučajna. Rod nije sporedna tema, već centralno bojno polje. Kontrola žena je preduslov svakog autoritarnog projekta, jer bez besplatnog rada, bez reprodukcije i bez poslušnosti nema ni države, ni tržišta, ni poretka kakav desnica zamišlja.”
Porast ovih narativa ukazuje na to da rodne uloge u savremenom kontekstu nisu samo pitanje izbora, već pokazatelj širih društvenih i ekonomskih promena. Ono što na ekranima deluje kao nostalgični povratak korenima, zapravo je alat kontrolisanja i način da se uloge zadrže u starim kalupima.
Teodora Ćulibrk
Ovaj članak je pripremljen u okviru projekta „Osnaživanje žena za borbu protiv dezinformacija i digitalnog nasilja“, koji sprovodi „Novosadska novinarska škola“, uz podršku Ambasade Kanade u Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, kroz Kanadski fond za lokalne inicijative. Sadržaj ovog članka isključiva je odgovornost „Novosadske novinarske škole“ i ni na koji način se ne može smatrati da odražava stavove Ambasade Kanade u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.
