search icon Arhiva

Monitoring predizborne kampanje: drugi presek rezultata

U sedmici iza nas, tri sedmice do izbora, monitorovani mediji (RTS, RTV, PINK, N1), svaki sa svog stanovišta i uredničkog pogleda na svet oko nas, razumeli su da se u društveno-političkom životu Srbije ipak nešto vanredno dešava – na primer VANREDNI IZBORI, iako su konačne liste proglašene tek pred kraj ovog izveštajnog perioda, što takođe jasno ukazuje na status koji vladajuća elita želi da da izborima i opoziciji.

N1 je bila prva televizija, koja je stavila IZBORE (i to na dan početka otvaranja druge sedmice monitoringa) u najavni blok, kojim se otvara centralna informativno-politička emisija „Dnevnik“ i time ukazuje auditorijumu šta je od mnoštva događaja, pojava i ljudi (čime se inače bave mediji), zaslužilo, u danu iza, posebnu pažnju; dakle, o čemu se građani moraju informisati, o čemu moraju razmišljati i debatovati sa sopstvenim okruženjem, jer nema važnijeg događaja u Srbiji od toga da iskoristimo svoje osnovno ljudsko pravo da biramo i budemo birani.

To je jedna od temeljnih odrednica Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, čije usvajanje pre 75 godina obeležava cela planeta 10. decembra. Od tada, u ovoj sedmici iza nas N1 televizija je nastavila da kampanju prati iz perspektive istraživačkog novinarstva i tako osnažuje istinski auditorijum da pre svega izađe na glasanje i donese dobru odluku za sebe i svoju porodicu, svoju sredinu. To znači da je u fokusu TV N1 bila tema koja direktno ukazuje na, ne samo eksplicitno predizbornu kampanju, već, što je još važnije, prikrivenu kampanju, kao i sve neetičke zone u kojima se odvija muljanje i mešetarenje. Dakle, za N1 sasvim dobro odabrano, „samopromocija“ i „(ne)plaćeno“ političko oglašavanje nije bila tema za naslovnu stranu ukoliko nije stavljena u kontekst predizborne kampanje.

Javni servis Srbije se ograničio, pa i to veoma retko, samo na protokol o izborima, pa je u potpuri fleš vesti uvrštena informacija da je žrebom utvrđen redosled promovisanja lista na RTS. Dakle, ovo je isključivo samopromocija javnog servisa, a ne informacija o predizbornoj kampanji. Monitorinzi prethodnih predizbornih kampanja, koje od 1990. prati tim Novosadske novinarske škole, pokazali su da je promocija izbornih učesnika u utvrđenim, strogo kontrolisanim terminima na RTS dovedena i tematski i žanrovski i po krajnjem učinku do potpunog besmisla. Istovremeno, ova najznačajnija nacionalna televizija, koja je u vlasništvu svih građana, a ti isti građani je i finansiraju, pa ona mora da zadovoljava njihove komunikativne potrebe, nije izvestila u hedlajnu, na primer, koje su sve liste konačno potvrđene.

Istovremeno u javnom servisu RTS o aferama koje su upravo protekle sedmice eksplodirale i jasno ukazale na predizborno mešetarenje – ni reči. RTS je usvojio uređivački koncept samopromovisanja, pa se tako u centralnom Dnevniku, često i u hedlajnu, ističu vesti o novim serijima i prenosima sportskih događaja. Ne samo što ovakvim sadržajima nije mesto u hedlajnu centralnog Dnevnika nacionalnog javnog servisa (za koji se hvali da ga gleda oko 2 miliona građana Srbije svaki dan), već se može smatrati nedopustivim samoreklamiranjem za emitera sa posebnim statusom i obavezama prema svim građanima Srbije. Postoje termini u kojima bi ovakvi sadržaji više odgovarali i za to su i namenjeni. Istovremeno dok se cela Srbija „kuva“ u predizbornoj kampanji ometanoj, više nego ikada od 1990, dakle prvih višestranačkih izbora, različitim netolerantnim do čak opskurnim strategijama potapanja i uništavanja opozicije RTS se u izboru najznačajnijih događaja dana bavi, barem u dve od šest vesti, gde ulazi i sport i vreme, spoljnom politikom, koja jeste uvek atraktivna ali uglavnom i bez mogućnosti da uredništvo mora da se opredeljuje prema stranama u sukobima, dakle neutralnost je zgodna strategija skretanja pažnje sa zaista gorućih pitanja na svetske probleme.

RTS se u hedlajnu obavezno bavi uspesima u različitim sferama života, od onoga šta nam svakodnevicu čini lakšom (deljenje novca raznim ciljnim grupama), preko sportskih uspeha (čak i sportista koji su samo poreklom sa ovih prostora, a odavno žive negde drugo), obeležavaju se međunarodni dani borbe protiv… čega god, što jeste važno, ali se dešava uvek, a ne samo u predizbornoj kampanji.

U poslednje vreme zdravstvo je tema kojoj RTS u hedlajnima posvećuje posebnu pažnju. To su vesti o tome kako imamo izvanredne uspehe u lečenju građana najinovativnijim metodama, ili kako su obezbeđeni najskuplji lekovi za bolesnu decu od retkih bolesti, koje se primenjuju samo u malom broju zemalja koje imaju takvu opremu i takve stručnjake kao mi. Dakle, to jesu dobre vesti jer, nažalost, mi spadamo, prema demografskim podacima, u najstarije populacije u Evropi, pa nas ovakve informacije raduju. Važno je, eto, da znamo da, ako nama ustreba, ili našoj deci, imamo gde da se zbrinemo. Istovremeno, ova strategija lepo odgovara na pravu dugogodišnju informativnu kampanju u opozicionim medijima o decenijskoj devastaciji našeg zdravstva, uprkos hvalospevima vladajuće elite šta je sve obezbeđeno od objekata i aparata u poslednjih nekoliko godina, o tome da decu lečimo SMS porukama, da je odliv tek diplomiranih lekara enorman i traje već deceniju.

Podsetimo da se na otvorene konkurse novoizgrađenih bolničkih objekata ne javlja onoliko medicinskog osoblja koliko je predviđeno, što se ako i nabavimo sofisticiranu opremu ne obezbedi obuka, pa oprema stoji neiskorišćena a pacijenti kojima je neophodna su na ivici života, da se na neke preglede i hitne intervencije čeka i po tri godine. O tome se na RTS u Dnevniku ne informiše, to ćete čuti i videti u istoimenoj emisiji ali na N1, koja opet neće pokazati uspehe kardiologa u Dedinjskoj bolnici, čime je RTS hedlajn „preliven“, ili hoće ali retko, svakako ne u predizbornoj kampanji. Uz navedeno u hedlajn će RTS staviti i poneku, ali retku kritičku notu, na primer o broju ubijenih žena u Srbiji (femicidu), tek nakon što nas informiše o veoma uspešnim aktivnostima predsednika države, pa čak kad je i to vrlo upitno sa različitih stanovišta.

Uredništvo Pinka je shvatilo protekle sedmice da je predizborna kampanja u toku, ali je to modeliralo po svom ukusu, dakle senzacionalističkom. Otvorila je i držala sa svim neetičkim pikanterijama aferu Đorđa Miketića, opozicionog političara na kojeg je predsednik ukazao u emisiji Pinka kao na osobu koju bi trebalo odstraniti iz kampanje, pa na bilo koji način. Pink je zadatak odradio na najbolji mogući način. Sve ostale informacije u hedlajnu Pinka, uključujući i potpuno narušavanje dobrog ukusa u reklamiranju poduhvata vlasnika Pinka Željka Mitrovića, ostaje sasvim na marginama društveno-političkog konteksta u kojem žive građani Srbije. Reklamiranje predsednikovih aktivnosti, Srbije koja ide samo napred i ne staje, u svakom smislu te reči, i uopšte uspeha na sve strane, prepoznatljiva je diskursna strategija Pinkovog hedlajna.

Zatvaramo ovosedmični pregled hedlajn objava na 4 televizije u Srbiji (Pink, N1, RTS i RTV) koje, moglo bi se reći okupljaju najveći deo potencijalnog auditorijuma koji želi da gleda informativnu večernju emisiju, analizom uredničkih strategija pokrajinskog javnog servisa RTV. Urednička strategija ove televizije je, sudeći prema istraživačkim rezultatima za prve dve sedmice predizborne kampanje, da se ništa što je vanredno ne dešava u političkom kontekstu Vojvodine i Srbije, tako da i nije vredno njihove pažnje, to važi i za parlamentarne, i što je još upečatljiviji nalaz, za pokrajinske izbore.

Podsećamo, RTV je upravo pokrajinski javni servis i gde drugo je mesto za praćenje kampanje u Vojvodini nego na pokrajinskom javnom servisu. To bi trebalo da bude naprosto osnovni i neupitan izbor sadržaja za „Vojvođanski dnevnik“, centralnu informativnu emisiju kojoj je upravo baš Vojvodina u središtu pažnje. Ništa, muk, ispod uredničkog interesa su ostale čak i protokolarne informacije o tome ko u Vojvodini uopšte izlazi na izbore.

Uredništvo RTV smatra da je najvažnija vest u hedlajnu odmah na početku da nas obavesti kolika je napolju temperatura i šta nas očekuje što se tiče vremena, zatim uspesi naših sportista, pa tek onda malo spoljne politike (samit OEBS-a, samit u Dubaiju). Dakako, ratovi su vesti koje uvek dobro prolaze. Tek nakon toga u hedlajnu Vojvođani budu informisani o Danima side i HIV-a, pa o tome da prihvatilišta za beskućnike počinju ranije da rade, da je uočena pojava ptičijeg gripa, da ponovo radi voz između Subotice i Segedina i da će auditorijum RTV u 2024. imati priliku da gleda sasvim novu i inovativnu ponudu televizijskih sadržaja. Ko nije znao, ovu vest treba razumeti u kontekstu nedavno novoizabranog generalnog direktora RTV nakon dugogodišnjih opstrukcija da ova medijska kuća uopšte dobije profesionalan menadžment. Podsetimo da je reč o osobi koja je dugo godina bila na čelu REM-a, a nije patrijarh.

Na osnovu zabeleženih hedlajna utvrđeno je i kakva je frekventnost reči u njima. Zašto je ovo važno? Stoga što naši jezički izbori ukazuju na ideologiju koju sledimo i odražavaju namere koje imamo u ubeđivanju sagovornika, ovoga puta auditorijuma, šta je to ono što je bitno da se razume kao „ton“ emitovanog sadržaja. I inače u poslednjih više od 30 godina najpoznatije istraživačke institucije koje se bave rečima, kao što su na primer Oksfordski i Vebster rečnici, krajem godine objavlju „reč godine“. To ne mora nužno da bude najfrekventnija, može da bude reč koja je ostavila najveći trag u javnoj komunikaciji. Mi ćemo od ovog izveštaja upravo objavljivati ključne reči koje su obeležile predizbornu kampanju u medijima da bismo dekonstruisali „ton“ kampanje i osnovu poruku koju auditorijum treba da usvoji a dobija je na takozvani implicitan način. 

Za TV Pink dominira reč Srbija, za N1 to je nekoliko reči sa istom frekvencijom pojavljivanja Biti, Srbija, Imati; za RTS Dan, Sutra, Novo, Srbija, a za RTV Srbija, Sutra, Biti, Sneg. Ukupno za sve emitere, to su reči Dan, Srbija, Sutra i Biti. Ako bismo to tumačili na kreativan način, uvažavajući principe kritičke analize diskursa, sveli bismo poruku na „I sutra će biti dan za Srbiju“. 

Ako još malo našu pažnju usmerimo na dodatne analize frekvencijskog rečnika pa kao kriterijum uvedemo antonim kao reči suprotnog značenja (na primer crno nasuprot belom) rezultat je zaista signifikantan.

 

Parovi i antonimi

reč i broj pojavljivanja od 17.11. do 2.12.

prvih 15 dana kampanje

reč i broj pojavljivanja od 17.11. do 2.12. prvih 15 dana kampanje
dobro 14 loše 0
bolje + najbolje 10 gore + najgore 1
mir+primirje 36 rat 15
novo 31 staro 3
predsednik 29 premijerka 7, ministarstvo 16
Aleksandar Vučić 31 Ana Brnabić 2
vlast 7 opozicija 1
početak + započet 25 kraj+završen 9

 

I sasvim površan uvid u tabelu parova i antonima daje jasnu sliku o tome kakvu poruku četiri posmatrana emitera žele da pošalju auditorijumu i koji je „ton“ hedlajna u prvih petnaest dana predizborne kampanje u vestima sa naslovne strane večernjih centralnih informativnih emisija.

Ton je optimističan, započinju se novi poduhvati, a ključne ličnosti koje će sprovesti sve novo (što će biti još bolje i najbolje, iako je i do sada bilo dobro) su predsednik države Aleksandar Vučić i premijerka u ostavci Ana Brnabić. To što je bilo malo drugačijih tonova na N1 u opštem skoru nije moglo ozbiljnije da promeni vrstu reči i redosled u tabeli antonima. Nažalost, potrebno je mnogo, mnogo više, a vremena je sve manje i manje.

 

Dubravka Valić Nedeljković

 

 

Analiza portala

 

Teme

Od ukupno 20 analiziranih portala, čak kod njih 12 većina vesti koje su ostvarile najveći angažman bile su politički irelevantne. To su portali Nova, Alo, Mondo, Kurir, Blic, RTS, Pink, Telegraf, Nportal, Republika, Srbija danas, 24sedam i Espreso.

 

Na portalu Nova.rs samo pet vesti o društveno-političkim temama se našlo među vestima sa najvećim angažmanom. Ovi tekstovi su većinom bili usmereni na kritiku sistema u državi (kritika Nemanje Vidića na FSS, protest roditelja dece iz Ribnikara, loše stanje zdravstvenog sistema, potencijalna afera nameštanja fudbalske utakmice koju su dogovorili Vučić i Orban). Najveći broj objava bio je politički irelevantan. Jedini tekst među onima sa največim domentom a koji se ticao izbora na portalu Alo tokom ove nedelje bio je posvećen poseti predsednika Aleksandra Vučića Vojnom aerodromu „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović“ u Batajnici. Naslov teksta oslikava veoma sugestivnu poruku da predsednik osigurava da „mnogo smo jači” čak i od NATO-a. Četiri teksta iz ovog koripusa imalo je društveno-političku tematiku dok je najveći broj (30) bio politički irelevantan. 

 

Svih sedam društveno-političkih objava na sajtu Mondo ticale su se puštanja pesme “Veseli se srpski rode” na Dejvis kupu i izjavom oca Novaka Đokovića da su njih dvojica nacionalisti, dok su ostale vesti bile politički irelevantne. Kurir je tokom ove nedelje devet vesti sa najvećim angažovanjem publike posvetio društveno-političkim temama, dok su ostale (26) bile politički irelevantne, a na sajtu Blica taj broj je i veći – 32, dok je svega tri vesti bilo sa društveno-političkim temama. Dve su bile o prepolovljenom autobusu u Beogradu iako je događaj predstavljen u formi kratkog izveštaja i foto izveštaja, bez novinarske inicijative. Treća je bila sažetak intervjua koji je Nemanja Vidić dao za NIN u kom govori zašto je odustao od kandidature za predsednika Fudbalskog saveza Srbije (FSS) i ubrzo odustao od kandidovanja. U naslovu se uočava jasna kritika FSS i njenih zvaničnika jer se ističe Vidićev citat “Moram li prvo u ZATVOR da bih dobio neku funkciju u srpskom fudbalu?”. 

 

Nijedna od 35 vesti sa sajta RTS-a, koje su imale najveći domet, prema našem monitoringu, tokom ove nedelje analize, nije se odnosila na izbore. Naime, samo pet vesti je bilo društveno-političkog karaktera, i to se jedna odnosila na istorijske teme, a jedna na dešavanja u svetu. Tri vesti o aktuelnim društveno-političkim dešavanjima u Srbiji imale su za teme nivo prosečne plate u Srbiji, najavljena novčana davanja srednjoškolocima, te infrastrukturne radove. Samo pet društveno-političkih i tri vesti o izborima našle su se među vestima sa najvećim dometom portala Pink.rs tokom ove nedelje monitoringa. Društveno-političke vesti odnosile su se pretežno na ekonomska postignuća aktuelne vlasti – investicije, nivo zaposlenosti, socijalna davanja i sl., a to su bile teme i vesti koje su se odnosile na izbore. 

 

Na portalu Nportal nijedna društveno-politička ili vest o izborima nije se našla među vestima sa najvećim angažmanom tokom ove nedelje monitoringa. Na portalu Telegraf nijedna od vesti sa najvećim angažovanjem publike nije imala izbore kao temu. Svega šest vesti bilo je u društveno-političkom kontekstu, ali najveći broj (29) bio je politički irelevantan. Najveća pažnja bila je posvećena vestima koje su se ticale tenisa i puštanja pesme “Veseli se srpski rode” na Dejvis Kupu. Tokom ove nedelje monitoringa na portalu Republika samo dve društveno-političke vesti našle su se među onima sa najvećim angažmanom, i to obe iz sfere estrade, ali u društveno-političkom kontekstu. To su bile vesti o estradnoj pevačici koja je, navodno pokazala dvoglavog orla na nastupu. 

 

Najveći angažman u monitorovanoj nedelji publika portal Srbija danas imala je sa politički irelevantnim vestima (30 vesti), i manje sa društveno-političkim vestima (5 vesti). Vesti koje su se ticale kampanje sa portal Srbija danas nisu upale među prvih pet najangažovanijih ove monitorovane nedelje. Najveću angažovanost publike sa vestima portala 24sedam tokom monitorovane nedelje tematski su bile politički irelevantne (34 od 35 pregledanih vesti). Jedina vest koja nije pripadala ovom tematskom korpusu, bila je vest koja se ticala izborne kampanje. Publika Espresa najviše je lajkovala, komentarisala i delila vesti koje su bile politički irelevantne (34 od 35 vesti). Među pet vesti sa najvećim angažmanom a koje se tiču izborne kampanje u posmatranoj nedelji nije bilo, dok je bila jedna vest koja je označena kao društveno-politička.

 

Na preostalim portalima – Danas, Novosti, B92, Informer, N1, Politika, Direktno među vestima sa najvećim angažmanom bilo je najviše društveno-političkih ili vesti o izborima.

 

Vesti portala Danas koje su imale najveći angažman na društvenim mrežama kod publike bile su najčešće vesti koje su tematski karakterisane kao društveno-političke (16 vesti), dok je vesti o izbornoj kampanji bilo 11, a najmanje (8) vesti koje su politički irelevantne. Među top pet vesti svakog dana sa kojima je publika imala najveći angažman na portalu Novosti tokom monitorovane nedelje nalazi se 17 društveno-politički vesti, 14 vesti koje se tiču izborne kampanje i 4 vesti čija je tema politički irelevantna. Vesti objavljene na portalu B92 koje su tokom analizirane nedelje imale najveći angažman publike su najviše vesti sa društveno-političkom temom (18 vesti od 35), potom vesti koje su politički irelevantne u odnosu na svoju temu (15 vesti), a najmanje je bilo vesti koje se tiču izborne kampanje a koje su upadala među prvih pet najangažovanijih vesti (samo 2 vesti). Najveći angažman korisnika društvenih mreža sa vestima koje su objavljene na portalu Informera bilo je u vezi sa pričama koje se tiču izborne kampanje (18 od 35 vesti), potom sa vestima čije su teme društveno-političke prirode (11) i najmanje sa politički irelevantnim sadržajem (6 vesti). Vesti sa najvećim angažmanom na portalu N1 televizije najčešće su bile društveno-političke (14 vesti), dok je izborima bilo posvećeno osam vesti. Vesti o izborima najčešće su se odnosile na inicijativu Proglas, a portal N1 prenosio je i izveštaje sa stranačkih mitinga, a pisano je i o funkcionerskoj kampanji vladajuće stranke. Tokom monitoringa, zabeleženo je i 13 politički irelevantnih vesti, od čega su najveći deo komunalne teme ili zanimljivosti. Najveći broj vesti koje su se našle među vestima sa najvećim dometom na sajtu Politike bile su vesti iz društveno-političkog konteksta (23), ali se veliki deo tih vesti odnosio na dešavanja u inostranstvu, ili na odnose Srbije sa drugim zemljama. Mimo toga, bilo je reči o zdravstvu, o novčanim izdvajanjima države za pomoć određenim grupama stanovništva, kriminalu. Kada je reč o vestima o izborima, na sajtu Politike predstavljani su programi različitih opcija na izborima, a prenošeni su i izveštaji sa mitinga Srpske napredne stranke.  Tokom ove nedelje monitoringa na portalu Direktno registrovana je 21 vest o izborima, dok je društveno-političkih vesti bilo pet, a politički irelevantnih samo pet. Ovaj portal prenosio je izveštaje i izjave predstavnika opozicionih lista, pogotovo koalicije Srbija protiv nasilja, sa mitinga i iz medija, kao i izjave predstavnika inicijative Proglas. Uz to, vesti sa velikim angažmanom publike na ovom portalu bile su i one u kojima se kritikuju potezi vlasti, kao što je ‘helikopter novac’, odnosno novčana izdvajanja za različite društvene grupe.

Izborne liste i odnos prema njima

 

Na portalima Telegraf, Kurir, Nportal – nije bilo pominjanja izbornih listi, dok je na portalima Mondo, Alo, Nova, Republika, Blic, RTS, 24 sedam, B92 samo po jednom ili dva puta pomenuta neka izborna lista u analiziranom korpusu. 

 

Na portalu RTS-a pomenuta je jedna izborna lista dva puta – Srbija ne sme da stane, u vesti o novčanoj pomoći srednjoškolcima i u vesti o infrastukturnim radovima u Vojvodini, i to oba puta u pozitivnom kontekstu. U jedinoj vesti sa portala 24sedam koja sa kojom je publika imala veći agažman u analiziranoj nedelji bila je vest u kojoj je akter koalicija Srbija protiv nasilja i koji su prikazani negativno (Otkrivena manipulacija: Đilas i Marinika kupili naloge na mreži Instagram!). Jedine dve vesti sa sajta B92 koje su označene kao da pripadaju izbornoj kampanji su vesti čiji je akter Aleksandar Vučić, član Srpske napredne stranke. Obe vesti predstavljale su Aeksandra Vučića u pozitivnom svetlu (Vučić objavio novi video na TikToku: Predsednik Srbije pomogao u pravljenju ovogodišnjih čvaraka FOTO/VIDEO, Vučić: Po 10.000 svakom srednjoškolcu). 

 

Na portalu Mondo jedini zabeleženi akteri u društveno-političkim temamabili su Novak Đoković i njegov otac Srđan Đoković o kojima je Mondo izveštavao pozitivno, dok je na portalu Alo jedini politički akter koji je pomenut tokom ove nedelje u vestima sa najvećim dometom bio je predsednik Aleksandar Vučić, koji je predstavljen u izrazito pozitivnom duhu: VUČIĆ ZA ALO O 11 HELIKOPTERA! Svi su u NATO-u osim nas, sada možemo da pokažemo da smo mnogo jači. Jedini zabeleženi politički akteri na portalu Nova tokom ovog posmatranog perioda u korpusu bili su Aleksandar Vučić i Vladimir Đukanović iz Srpske napredne stranke, koji su predstavljeni u negativnom kontekstu: „Vučić je u dogovoru s Orbanom namestio da TSC razvali Partizan“: Đukanović se izleteo, pisao, brisao, pa vratio tvit

 

Na portalu Republika jedini put kada su pomenute izborne liste bilo je u vesti o tome da je član jedne partije, koja je deo koalicije Srbija protiv nasilja, kritikovao reprezentaciju Srbije što je na teniskom turniru na teren izašla u pratnji pesme „Veseli se srpski rode”. Ova opoziciona lista predstavljena je negativno u ovoj vesti. Jedini akter koji je zabeležen u društveno-političkim tekstovima na portalu Blic jeste bivši fudbaler Nemanja Vidić koji je negativno govorio o čelnicima FSS Zvezdanu Terziću i Draganu Džajiću koji je između ostalog i član Glavnog odbora Srpske napredne stranke.

 

Od onih vesti koje su se ticale kampanje sa portala Danas, najveći broj je bio usmeren na negativan odnos prema Srpskoj naprednoj stranci (6 vesti), a u jednoj vesti bio je primećen negativan odnos prema koaliciji Nacionalno okupljanje (konkretno Zavetnicima). Negativan odnos prema obe koalicije imali su intervjuisani sagovornici (npr. Bojković: Vučićevi navodi lažni, niti je smenio mog supruga, niti mi je ikada “bio dobar”s). U jednoj vesti primećen je neutralan odnos prema koaliciji Srbija protiv nasilja koji su govorili o nezvaničnom ulasku na Kosovo Milice Đurđević Stamenkovski. Danas je takođe pisao i o pokretu Proglas koji su pozivali građane da izađu na izbore, ali nisu bili kandidovana lista za parlament.

 

S obzirom da se publika Novosti angažovala sa značajnim brojem vesti o izbornoj kampanji (14 od 35), tokom monitorovane nedelje, akteri ovih vesti bili su različite liste – koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke, koalicija Nacionalno okupljanje, koalicija Nada, Savez Vojvođanskih Mađara, Srbija protiv nasilja i Narodna stranka. Najčešći akter u ovim vestima bili su članovi ili sama Srpska napredna stranka (11 puta), a taj odnos bio je u svakoj vesti pozitivan (npr. ПОЛИТИКА КОЈУ РУКОВОДИ ВУЧИЋ ЈЕ ПОЛИТИКА ПОНОСНЕ СРБИЈЕ Вучевић: Избор је једноставан. 17. децембра оловке у руке и поглед право, УЗДИГНУТОГ ЧЕЛА КА БУДУЋНОСТИ: Велики број људи пристиже на митинг листе „Александар Вучић-Србија не сме да стане“ у Краљеву). S druge strane, svaki put kada su pojavljeni u vestima u kontekstu izbora, odnos prema Srbiji protiv nasilja bio je negativan (10 puta) (npr. MALI ODGOVORIO ĐILASU: Dok ste bili na vlasti budžet je bio rupa, danas je kasa iz koje isplaćujemo uvećane penzije, plate, pomoć građanima, ŽELE ZEMLJU KOJA ĆE SLUŽITI TUĐIM INTERESIMA Vučić: Jedini problem im je bio ko će da pljačka). Negativan odnos bio je detektovan i kod drugih koalicija, kao što je Nada (2 puta), Nacionalno okupljanje i Narodna stranka (po jedanput). Pored Srpske napredne stranke, u pozitivnom tonu pomenut je i Savez Vojvođanskih Mađara (jedanput). 

 

Najčešći akteri najangažovanijih vesti Informera o izbornoj kampanji bili su članovi koalicije Srbija protiv nasilja koji su pomenuti tokom monitorovane nedelje u analiziranim vestima 14 puta, svaki put u negativnom kontekstu. Negativan odnos kodiran je i prema drugim članovima koalicija Nada (6 puta) i Nacionalno okupljanje (4 puta) najčešće ih povezujući sa Draganom Đilasom u negativnom svetlu (npr. (VIDEO) Vučićeve reči dobile potvrdu: Glas za Jovanovića ja glas za Đilasa, Dodvoravanje Đilasu i Mariniki! Boško, Jeremić i Miloš Jovanović na tajkunskoj televiziji (VIDEO)), ali ih kritikuju i pojedinačno (npr. Jovanović hoće da vrati obavezni vojni rok, a on ukinut dok je on sedeo u Vladi! Francuz prolupao načisto! ili Kad puknu – biće „Vučić ih pokrao“! Usijao se internet, Boško Obradović na tapetu zbog šok izjave). Negativno izveštavanje u analiziranim vestima bilo je prisutno i protiv Narodne stranke i jednom protiv koalicije Borisa Tadića i Saše Rudulovića, prema kojima, sa druge strane, postoji i dva puta prisutan neutralan odnos.

 

Jedina lista koja je pominjana u vestima sa najvećim dometom na portalu Pink.rs bila je lista Srbija ne sme da stane, i to gotovo uvek u pozitivnom konktekstu. Samo u jednom navratu, prilikom vesti o izborima, pomenuta je koalicija Srbija protiv nasilja, odnosno predsednik stranke Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović: ZELENOVIĆ SE ZALAŽE DA SRBIJA STANE! Bulatović – Šapčani će mu ponovo reći ‘NE’.

 

Na portalu N1 u vestima sa najvećim dometom najčešće je pominjana lista Srbija ne sme da stane, i to gotovo uvek u negativnom kontekstu. Najčešće su sagovornici N1 bili ti koji su kritikovali rad vladajuće stranke i predsednika Srbije Aleksandra Vučića ili gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića. Tako recimo autor emisije „24 minuta sa Zoranom Kesićem” navodi da su za aktuelnu vlast „podmićivanje, laži, prevare, pretnje, ucene“ legitimne, dok poteze vladajućeg režima kritikuje i glumac Branislav Trifunović. 

 

Tokom ove nedelje, na sajtu Politike predstavljene su neke izborne koalicije, recimo ona koja se okupila oko Branimira Nestorovića, koalicija oko SNS-a i oko SPS-a, kao i Narodna stranka, a objavljen je i intervju sa Tomislavom Žigmanovim koji je govorio o koaliciji dve manjine – hrvatske i bošnjačke. Koalicija Srbija ne sme da stane najčešće je pominjana u ovoj nedelji monitoringa (šest puta) na ovom sajtu, a predstavljena je najčešće pozitivno u tekstovima Politike ili neutralno. Tako je bilo i sa drugim pomenutim koalicijama, koje su imale priliku da predstave svoje programe na portalu politika.rs (samo jednom), dok je jedino koalicija Srbija protiv nasilja pomenuta u negativnom kontekstu. Naime, ova koalicija je pomenuta u kolumni objavljenoj na ovom portalu u kojoj se kritikuje to što je deo koalicije osudio izlazak na teren srpske teniske reprezentacije uz pesmu „Vesli se srpski rode”. To je bio jedini put kada je ova koalicija pomenuta na sajtu Politike tokom ove nedelje monitoringa. 

 

Na portalu Direktno najčešće je pominjana koalicija Srbija ne sme da stane (22 puta), i to gotovo uvek u negativnom kontekstu ili, znatno ređe, neutralno, a zatim koalicija Srbija protiv nasilja (14 puta). Koalicija oko vladajuće Srpske napredne stranke kritikovana je za kriminal, nebrigu o životnoj sredini, rast cena namirnica, odlazak mladih iz zemlje, nepotizam, kao i loše upravljanje Beogradom. Kritika vlasti najčešće je dolazila od predstavnika koalicije Srbija protiv nasilja, koja je najčešće predstavljena pozitivno u tim tekstovima.

 

Projekat je podržan Ad Hoc grantom regionalnog projekta SMART Balkan – Civilno društvo za povezan Zapadni Balkan kojeg implementira Centar za promociju civilnog društva (CPCD) BiH, Center for Research and Policy Making (CRPM) Sjeverna Makedonija i Institute for Democracy and Mediation (IDM) Albanija, a finansijski podržava Ministarstvo vanjskih poslova Kraljevine Norveške.

Monitoring predizborne kampanje:... Poziv na trening...