search icon Arhiva

Napredak je moguć kada ti neko ukazuje na tvoje greške

Bilo da direktno komuniciraju sa medijima ili se na problematičan sadržaj žale putem postojećih samoregulatornih mehanizama, uloga građana, građanki i civilnog sektora u borbi za kvalitetnije novinarstvo je nezamenjiva.

Kada je pre pet godina portal eTrafika objavio priču o uspešnoj studentkinji medicine Maji Perišić, u ovom mediju verovali su da je reč o još jednom uobičajenom tekstu kojim se predstavljaju talentovane mlade osobe iz BiH. Međutim, desetak minuta nakon objave teksta na društvenim mrežama, redakcija i glavna urednica eTrafike, počeli su primati poruke i komentare brojnih nezadovoljnih čitalaca koji su tvrdili da priča nije tačna ili su bili uvereni da je reč o plaćenom tekstu s ciljem promocije osobe koja to nije zaslužila. 

Urednica Vanja Stokić našla se tada u izazovnoj situaciji jer je morala da reši nekoliko problema – da odgovori čitaocima na, uglavnom, agresivne poruke, pobrine se za mladu studentkinju novinarstva koja je tekst napisala u sklopu edukativnog programa eTrafike i u tom trenutku je mislila da će joj ova priča obeležiti celu novinarsku karijeru, ali i da proveri tačnost priče i vidi gde je došlo do greške.

Priča o Maji Perišić već je ranije bila ispričana u medijima, a tekst na eTrafici trebao je da bude nadogradnja već postojećih informacija o njoj. U spornom tekstu, Perišić iznosi niz tvrdnji za koje će se kasnije ispostaviti da su netačne, na primer. da je zaposlena na Medicinskom fakultetu u Banjaluci i da će postati najmlađa doktorica medicinskih nauka u istoriji BiH.

“Uglavnom, od cijele priče, stajalo je samo to da je bila prvakinja Republike Srpske u pružanju prve pomoći”, priseća se Stokić. 

Zatražila pomoć od kolega iz drugih medija

Pošto se prvi put susrela sa takvom situacijom, Stokić je zatražila savete od drugih kolega koji joj tada govore da treba da se “pravi da se ništa nije desilo” jer će čitaoci ubrzo zaboraviti na sve, ili da obriše tekst.

“Meni to nije bilo OK. Ako si pogriješio, ako se baviš javnim poslom, priznaj grešku”, kaže Stokić i dodaje da nije željela da tekst objavljen na njenom portalu u budućnosti navede neke druge novinare da ponovo pišu pozitivnu priču o istoj osobi.

Usledila je ispravka teksta uz izvinjene čitaocima, ali i nauk za budućnost.

“Ovo je slučaj koji obrađujemo na svakom novom programu, i posvećujemo mu posebnu pažnju. Ja svaki put ljudima kažem ‘ne treba nam nova Maja Perišić’. Mi smo se poprilično opekli i trudimo se da nam se to ne desi ponovo”, kaže Stokić.

Iako su reakcije čitalaca bile oštre, a Stokić je lično primila mnogo uvreda koje su bile suvišne, naglašava da joj je drago da je publika reagovala jer bez toga ne bi znala da je nešto loše uradila.

“Ako ljudi samo primaju medijski sadržaj, onako ravnodušno i pređu preko njega, mi nismo dobro odradili svoj posao. Meni je super kad dobijemo bilo kakvu reakciju od ljudi, bilo da nas kritikuju ili hvale, svaka nam je jednako vrijedna.”

U greškama vidi i priliku za napredak: “Ne volim da se okružim ljudima koji mi samo klimaju glavom i tapšu me po ramenu iako ja radim nešto loše jer od toga se ne napreduje. Napreduje se kada te neko izaziva i kada ti ukazuje na tvoje greške jer samim time ti poboljšavaš svoj rad.”

Reakcije važne u borbi za profesionalniji medijski sadržaj

Do velike promene medijskog izveštavanja ne može doći na osnovu samo jedne prijave. Za to je potrebno da se što više građana i nevladinih organizacija javlja samoregulatornom telu, kažu iz Veća za štampu i online medije iz Sarajeva.

“Vijeće tek sada, ukoliko se osvrnemo unazad i analiziramo žalbe koje zaprimamo i koja su to kršenja, može da vidi pozitivne pomake u smislu smanjenja broja drastičnih kršenja kodeksa za štampane i online medije. Ranije su se dešavali mnogo češće slučajevi kršenja odredbi koje se odnose na zaštitu određenih ranjivih grupa, na primjer, kada su u pitanju maloljetnici i različiti oblici diskriminacije tokom izvještavanja”, objašnjava Maida Bahto Kestendžić, projektna koordinatorka iz Veća za štampu.

Veliki iskorak je napravljen i u regulaciji govora mržnje u novinarskim tekstovima, a kada je reč o Kodeksu za štampane i online medije, urednička odgovornost je proširena i na komentare posetilaca internet portala, te je vidljivo da urednici razvijaju mehanizme kojima će se boriti protiv govora mržnje i narušavanja prava drugih učesnika u diskusiji na slobodnu izražavanja.

Iz Veća za štampu i online medije kažu da je važno i da su omogućili osobama koje pripadaju ranjivim kategorijama da im se obrate anonimno, odnosno uz mogućnost da Veće zaštiti njihov identitet, kako bi neprofesionalne informacije bile ispravljene, ali da se pri tome ne nanosi dodatna šteta osobama koje bi mogle naići na određene probleme u lokalnoj zajednici ili biti dodatno stigmatizovane.

Savetu za štampu u Srbiji oko 70 odsto žalbi podnesu pojedinci, nevladine organizacije oko 20, a ostali 10 odsto. Žalbe treba, pre svega, da pruže satisfakciju onome ko je oštećen objavljenim sadržajem, a zatim i da medij izvuče pouku i ne ponavlja grešku, mada je takvo očekivanje nerealno, smatra Gordana Novaković, generalna sekretarka ovog samoregulatornog tela u Srbiji. Ipak, izdvaja slučajeve u kojima su odluke imale efekta, kao kada je uredništvo jednih dnevnih novina, nakon nekoliko odluka Komisije za žalbe da je to što naglašavaju romsku nacionalnu pripadnost počinilica krivičnih dela pogrešno, odlučila da pošalje obaveštenje urednicima i novinarima da tako ne smeju da pišu.

“U još nekim redakcijama su, koliko znam, slična obaveštenja dostavljena u vezi sa otkrivanjem identiteta maloletnika, takođe na osnovu naših odluka. Nažalost, ovo se ne poštuje dosledno.”

Na osnovu monitoringa dnevnih novina u Srbiji vidljivo je da je smanjen broj prekršaja pretpostavke nevinosti, na koji su se odnosile brojne odluke Komisije za žalbe, kao i skrivenog oglašavanja za koja sada i nemaju žalbe.

“Ne znači, naravno, da ga nema, ali je takvih slučajeva znatno manje”, kaže Novaković.

Smernice za izveštavanje nakon žalbi građana

Građani Kosova žalili su se Savetu štampe na način izveštavanja pojedinih medija u slučajevima samoubistava, kao i na izveštavanje u kriznim situacijama tokom dešavanja na severu zemlje, u septembru prošle godine. Nisu svi medijii u tim trenucima izveštavali poštujući etičke kodekse, te je dolazilo i do pojave objavljivanja lažnih fotografija, kaže direktor Saveta štampe Imer Mushkolaj. Za obe teme Savet Štampe objavio je smernice za izveštavanje, a u saradnji s Udruženjem novinara uputili su javni apel za poštovanje etičkog kodeksa.

Mushkolaj kaže da je većina medija koji su članovi Saveta štampe sada pažljiviji u pristupu osetljivim temama koje se odnose na međuetničko izveštavanje i izveštavanje o marginalizovanim grupama, kao što je LGBT zajednica.

“U medijima na Kosovu ne možete pronaći neprikladnu terminologiju za ove grupe. Tako da su mediji mnogo pažljiviji u načinu izveštavanja koji bi mogao da podstakne govor mržnje.”

 

Kroz instituciju ombusmana do kvalitetnijeg sadržaja

 

U Crnoj Gori kao samoregulatorno tijelo postoje i ombudsman i ombudsmanke pojedinih medija koji predstavljaju sponu između građana i civilnog sektora i konkretnih medija. Ombudsmanka Radio-televizije Crne Gore (RTCG) Danijela Popović objašnjava da od ukupno 20 žalbi koje je primila tokom 2023. godine, samo tri su poslali građani, a ostalo predstavnici civilnog sektora. 

Institut Ombudsmana RTCG postoji skoro tri godine, a za to vreme su pristigli prigovori za neka ozbiljna kršenja Kodeksa novinara i novinarki Crne Gore i Pravilnika o programskim principima i profesionalnim standardima u elektronskim medijima. Međutim, ombudsmanka ukazuje da je Savet RTCG, na osnovu njenih izveštaja, samo u dva slučaja preporučio određene mere. 

,,U pitanju je u slučaj u kojem je voditeljka Jutarnjeg programa iznijela neprimjereni komentar u razgovoru sa sagovornicima na temu nasilja nad ženama. Predmet o ovom slučaju je formiran i prije upućenih prigovora od strane velikog broja građana i organizacija, a voditeljka nakon ovog, mogu reći incidenta, jedno vrijeme nije mogla da se pojavljuje u programu”, objašnjava Popović.

U vreme ruske agresije na Ukrajinu, zabeležen je i slučaj novinara Radija Crne Gore koji je, podseća ombudsmanka ove medijske kuće, svojim komentarom stao u odbranu Rusije. Iako je ona uvažila žalbu upućenu zbog ovog kršenja profesionalnih standarda, Savet nije donio nikakvu meru ili preporuku. ,,Ipak, nakon tog događaja, dešavanja u Ukrajini su se tretirala i tretiraju na RTCG isključivo kao rat u Ukrajini”, dodaje Popović.

Opsežna studija u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj

Nekoliko nevladinih organizacija koje su članice Mreže za profesionalizaciju medija jugoistočne Evrope (SEENPM) nedavno su uradile veliko regionalno istraživanje analizirajući položaj u kojem se nalaze samoregulatorna tela u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Kosovu, Sjevernoj Makedoniji i Turskoj.

Zaključak istraživanja je da samoregulacija može značajno da poboljša medijske sisteme u onim zemljama u kojima već postoji relativno visok i stabilan nivo medijskih sloboda i osećaja za javnu odgovornost.

Samoregulatorni mehanizmi u regiji uglavnom nisu proizašli iz interne potrebe novinarske struke ili društva nego su uglavnom formirani uz inicijativu, podršku i mentorstvo međunarodnih organizacija.

Ipak, i pored prostora za poboljšanje rada ovih mehanizama u regiji, u svim zemljama postoje prilično dobri samoregulatorni okviri slični onima u zemljama sa bogatom demokratskom tradicijom. 

Ono što i dalje ostaje izazov je njihov mali uticaj na spremnost medija da uvaže kritike i zaista poboljšaju kvalitet izveštavanja i obavežu se na poštovanje etičkih kodeksa struke.

Regionalni pregled položaj samoregulatornih mehanizama u zemljama Zapadnog Balkana i Turske možete pročitati ovde, a na ovom linku dostupan je pregled dobrih praksi samoregulacije iz celog sveta.

Pišu: Hilma Unkić, Žarka Radoja, Teodora Đurnić

Održan Trening o... NNŠ osuđuje napade...