Nastava na daljinu istakla nužnost digitalnog opismenjavanja

Trenutno je u Republici Srbiji u toku drugo polugodište u školskoj 2020/2021. godini i treće polugodište odvijanja nastave uz mere opreza povodom Kovida-19. Nastava na daljinu je trenutno način na koji se uči u čitavom svetu, a znatno dugačak period rada u ovakvim uslovima omogućio je istraživačima da dođu do određenih saznanja o onlajn nastavi, kako u svetu tako i u našoj državi. Određen deo problema u vezi sa nastavom na daljinu odnosio se i na korišćenje novih alata i platformi u nastavi, čime je pandemija stavila na probu digitalne i tehničke veštine mnogih prosvetnih radnika, roditelja i učenika.

Ujedinjene nacije (UN) su u publikaciji „Policy Brief: Education during COVID-19 and beyond“ objavljenoj u avgustu 2020. godine ukazale da je virus Kovid-19 doveo do „najvećeg remećenja obrazovnog sistema u istoriji“ ilustrujući ovakve navode podacima da je pandemija uticala na 94 odsto populacije učenika u celom svetu, i to 99 odsto onih iz država sa niskim ili srednjeniskim prihodima (UN, 2020: 2). U te svrhe, UN je podstakao vlade i stejkholdere da isprate sledeće preporuke:

1.  da potisnu transmisiju virusa i temeljno planiraju ponovno otvaranje škola,
2. da zaštite finansiranje obrazovnog sistema i koordinišu ishode,
3. da grade rezilijentan obrazovni sistem za pravedan i održiv razvoj, i
4. da redefinišu obrazovanje i ubrzaju promene u nastavi i učenju (str. 3).

Odgovor mnogih država povodom pandemije u obrazovnom sistemu upravo su bile promene u nastavi i učenju što je podrazumevalo uvođenje nastave na daljinu – koncept koji je mnogima do tada bio nepoznat.

Obrazovni sistemi u celom svetu odjednom su se našli u jednakim problemima, i samim tim ni obrazovni sistem u Republici Srbiji nije bio izuzetak na takve efekte pandemije. Istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) pokazalo je da je 38, 9 ispitanika među mladima negativno ocenilo uticaj vanrednog stanja na školovanje, a 29, 6 odsto njih je ocenilo onlajn nastavu kao nezadovoljavajuću (Stojanović i Vukov, 2020: 28-30). Autori istraživanja preporučili su da „donositeljke odluka moraju kreirati sistem obrazovanja značajno višeg kvaliteta u novonastalim uslovima i ukoliko pandemija potraje duži vremenski period, kako bi se mladima obezbedilo pravo na kvalitetno obrazovanje“ (str. 33).

Unicefovo istraživanje tokom juna i jula meseca o uticaju pandemije Kovid-19 na porodice sa decom u Srbiji pokazalo je da su gotova sva deca uzrasta od 7 do 17 godina učestvovala u učenju na daljinu, ali da otprilike tri odsto dece uzrasta od 7 do 12 godina nije uspelo da ispuni svoje školske obaveze, dok petina dece istog uzrasta se suočavalo sa povremenim problemima u vezi sa nastavom na daljinu (Unicef, 2020: 4-5). Slična je situacija i sa decom uzrasta od 13 do 17 godina među kojima se takođe petina suočavala povremeno sa teškoćama, a oko četiri odsto nije uspelo redovno da ispunjava svoje školske obaveze (str. 6). Isto istraživanje navodi da je mlađoj deci problem u snalaženju u procesu učenja na daljinu je predstavljalo i menjanje platforma za nastavu, što je isto bio problem i petini dece starijeg uzrasta.

Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) sproveo je takođe veoma opsežnu anketu o učenju na daljinu u kojoj je učestvovalo 14.715 ispitanika među kojima su bili nastavnici, stručni saradnici i direktori osnovnih i srednjih škola. Prema rezultatima kraćeg prikaza koji su predstavili na sajtu u julu 2020. godine, 54, 9 odsto nastavnika odgovorilo je da je ovo njihovo prvo iskustvo sa realizacijom obrazovno vaspitnog procesa putem učenja na daljinu. Alati i platforme koji su najčešće bili korišćeni za upravljanje učenjem su Gugl učionica (52, 3 odsto) i alati za komunikaciju sa učenicima poput mejla, Vibera, Zuma, Timsa ili drugih (29, 7 odsto), a za izradu obrazovnog sadržaja korišćene su dekstop aplikacije poput Vorda, Eksela i Pover Pointa (56, 6 odsto), Gugl upitnika (53, 7 odsto) ili već izrađeni obrazovni sadržaji (52, 3 odsto). Manje od polovine ispitanika koristilo je neke druge alate. Ispitanici su takođe ukazali da, kako bi ubuduće bili spremni za realizaciju nastavnog procesa učenjem na daljinu, potrebno je obezbediti alate i softvere koji će se koristiti na nivou čitave škole, omogućiti nastavnicima i školama veći pristup IKT resursima i organizovati sistemske obuke za podizanje digitalnih kompetencija nastavnika.

Navedena istraživanja, dakle, pokazuju da su tokom realizacije nastave na daljinu postojali izvesni problemi i izazovi samim tim što mnogi prosvetni radnici i đaci do tada nisu imali iskustva u korišćenju onlajn alata i posredovane nastave. Ono što se čini, a istaknuto je i istraživanjima, jeste potreba da se nastavi sa radom na medijskom opismenjavanju prosvetnih radnika i učenika, kao i implementacijom medijske pismenosti u nastavi. Međutim, pored medijske pismenosti, pandemija je ukazala na nužnost digitalnog opismenjavanja takođe. Pokazalo se, još jedanput, da korišćenje novih tehnologija zahteva određene tehničke veštine, ali i poznavanje procesa kreiranja digitalnog sadržaja i korišćenja digitalnih alata. Imajući u vidu da se ne može utvrditi koliko dugo će biti neophodno da se realizuje nastava na daljinu, važno je podržati prosvetne radnike, kao i učenike, u ovladavanju digitalnim veštinama kako bi mogli efikasno da predaju i uče, te sa najminimalnijim gubicima ostvare predviđene ciljeve i ishode. Neki pogodni načini putem kojih bi se navedena podrška mogla uputiti jesu jasne i detaljne smernice od strane nadležnih institucija, ali i konkretni, praktični i kratki seminari digitalne pismenosti, i, možda još značajniji, inspirativni materijali i primeri samih prosvetnih radnika koji su se povoljno snašli u novonastalih okolnostima i koji bi delili svoje iskustvo i znanje sa kolegama.

Valentina Sigeti

Tekst je nastao u okviru regionalnog programa „Mediji za građane – građani za medije: Jačanje kapaciteta OCD-a za razvoj medijske i informacione pismenosti na Zapadnom Balkanu“ koji se realizuje uz podršku Evropske unije od strane partnerskih organizacija Mediacentar Sarajevo, Albanski medijski institut, Makedonski institut za medije, Institut za medije Crne Gore, Novosadska novinarska škola, Mirovni institut, SEENPM.

Reference:

1. United Nations. (2020). Policy Brief: Education during COVID-19 and beyond. Dostupno na: https://www.un.org/development/desa/dspd/wp-content/uploads/sites/22/2020/08/sg_policy_brief_covid-19_and_education_august_2020.pdf
2. (2020). Istraživanje o uticaju pandemije Covid-19 na porodice sa decom u Srbiji (drugi talas istraživanja): Srbija, jun – jul 2020. Beograd: Unicef. Dostupno na: https://www.unicef.org/serbia/media/15861/file/Istrazivanje%20o%20uticaju%20pandemije%20Covid-19%20na%20porodice%20sa%20decom%20u%20Srbiji_drugi%20talas.pdf
3. Stojanović, Bojan i Vukov, Tamara. (2020). Život mladih u Srbiji: uticaj Kovid-19 pandemije. Beograd: Misija OEBS-a u Srbiji, Krovna organizacija mladih Srbije. Dostupno na: https://koms.rs/wp-content/uploads/2020/12/Zivot-mladih-u-Srbiji-uticaj-kovid-19-pandemije.pdf
4. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. (2020). Rezultati ankete: šta 15.000 prosvetnih radnika misli o ostvarivanju obrazovno vaspitnog procesa putem učenja na daljinu. [Internet] Dostupno na: https://zuov.gov.rs/rezultati-ankete-sta-15-000-prosvetnih-radnika-misli-o-ostvarivanju-obrazovno-vaspitnog-procesa-putem-ucenja-na-daljinu/ [pristupljeno 26.2.2021].