„Sluškinjina priča” je utopija, fantazija sa elementima horora za sve žene sveta. Vesti iz Avganistana koje nas danima, doduše sa decenijskim zakašnjenjem, ali konačno šokiraju, brinu i bole, gore su od toga što je Margaret (Atvud) izmaštala kao surov i užasan scenario za žene sa Zapada.
Da li bismo sa tolikom pažnjom gledale i gledali seriju u nastavcima o tome šta Talibani rade avganistanskim ženama?
Ili nam je ipak važno da produkcija bude visokog budžeta?!
Možda je posredi bela put holivudskih glumica i čvrsto uverenje da je sve to samo na TV-u, pa će se svi ti glumci i glumice posle seta vratiti svojim super životima. Kao što i ja, dok pišem o nepravdi, upravo čekam bus da me odvede na redovno plaćen posao, i uz sva nezadovoljstva životom koji živim u Srbiji, evo me na stanici, kuckam bezbrižna i to u belim pantalonama, zli jezici rekli bi providnim, i tačno me zabole ko me i kako gleda i komentariše.
Ista neka Milica, ali rođena na tom dalekom Istoku, toliko nepoznatom, da se nekad pitamo jesu li i oni ljudi, ne sme belom bojom ni mastilo da prefarba, već prozore boji u crno kako je slučajno niko spolja ne bi video, a talibani pustili da živi.
„Koliko dramiš sa ovim poređenjima i kontrastima, već smo rekli da nam je žao i žena u Avganistanu i dece u Africi”, reći ćemo, jer smo – istina – iskazali taj stav emotikonom, šerom i komentarom na mrežama. Doduše, nismo ulazili u surove rasprave koje nikuda ne vode u Fejsbuk grupama „Stop migrantima”, jer to NE VREDI. Nismo baš uvek ni raspoloženi za ubeđivanja i objašnjavanja uživo sa prijateljima, poznanicima, komšijama kad krenu sa pričom o tamnoputim muškarcima koji hodaju našim gradovima, plaše naše žene, žele naše kuće i poslove. Muslimani.
Iste te muslimane trebe talibani, takođe muslimani. Hrišćani na hrišćane, krv na krv, čovek na čoveka, u krug u krug.
Mi kažemo ipak, NE VREDI.
Ne vredi ni rasprava o tome zašto žene godinama ne progovaraju o silovanju koje su doživele. Zašto su dugo od te traume lečene. Zašto im ne prija kad ih kolega tresne po guzici u prolazu, dobaci, neumorno se nabacuje iako je čitavu večnost stariji i gluplji. Zašto neće da budu „slabiji pol”, pa odmah slabije i plaćene, slabije pametne, ali jače udarane… Ali, NE VREDI da objašnjavamo jer se svet menja baš uz ćutnju i „pametniji popušta”, a posle sve taliban do talibana.
Kako kaže za BBC na srpskom jedna sestra iz Avganistana, „Biti žena je teško u celom svetu, ali u Avganistanu je to sad nemoguće”. Ako postoji taliban – imenica u muškom rodu, koja izaziva toliki strah i prezir, onda rodimo i njenu žensku verziju, punu ljubavi i ljudskosti.
Talibanke, gde ste, vreme je da vrištimo zajedno i ne smemo stati.
Milica Kravić
#dostajemržnje #noplace4hate @od_govor_rs
