#OdGovor: Male verske zajednice

Stajao sam na štandu jedne od manjih verskih zajednica i razgledao literaturu izloženu na Beogradskom sajmu knjiga kada je na isto mesto stigao jedan sveštenik Srpske pravoslavne crkve. Po sviti koja ga je pratila zaključujem da zauzima visok položaj u crkvenoj hijerarhiji. Počinje da neobavezno ćaska sa izlagačima i onima koji su se tu zatekli. U jednom trenutku se obraća i meni pitanjem: „A znaš li ti, sinko, koja je prava crkva Božja?“. Sačekao sam učtivo odgovor na pitanje koje je očigledno bilo retoričkog karaktera. „To je sinko,“ nastavio je sveštenik pobednički, „ona koja nikada nije proganjala neistomišljenike.“

Sveštenik je otišao, a ja, verujte mi, do dana današnjeg nisam siguran na koju je crkvu mislio, jer mi je prosto neverovatno da nije upućen u to da je institucionalno pravoslavlje i te kako proganjalo svoje neistomišljenike. Na svojoj su koži to najžešće osetili i bogumili, i pisac Lav Tolstoj, i današnji jehovini svedoci u Rusiji kojima su oduzeta sva prava.

Kada je reč o Srbiji, poslednji izveštaji međunarodnih organizacija koje se bave ljudskim pravima konstatuju da, iako Ustav Republike Srbije jemči slobodu veroispovesti, kao i pravo na promenu vere, zabranjuje uspostavljanje državne religije i garantuje jednakost svim verskim grupama, zabranjuje podsticanje verske mržnje – stvari u praksi stoje sasvim drugačije.

U izveštaju američke ambasade za 2020. godinu navodi se da su „u februaru nepoznati počinioci iscrtali antisemitske parole i nacističke grafite na nekoliko zgrada u Novom Sadu. U aprilu je nevladina organizacija Centar za bezbednost, istrage i odbranu (koju uglavnom čine policajci) upozorila građane da Jehovini svedoci otvoreno vrše prozelitizam u Srbiji za vreme epidemije kovid-19, okarakterisavši njihove aktivnosti kao perfidne. Manje, netradicionalne verske grupe, uglavnom protestantske orijentacije, navode da se susreću sa javnim predrasudama i diskriminacijom, te da ih na pojedinim internet stranicama, u tradicionalnim medijima i javnosti često proglašavaju ’sektama’, što u srpskom jeziku ima snažnu negativnu konotaciju“.

Jedan od glavnih „lovaca na sekte“ je kapetan policije Zoran Luković, koji je proglašen ekspertom za sekte i „samoodbranu“ od njih. U knjizi koju potpisuje, „Verske sekte: priručnik za samoobranu“, ovaj „stručnjak“ sve što nije pravoslavno i tradicionalno svrstava pod opštu nacionalnu opasnost, pripisuje im subverzine namere, proglašava ih suptilnim teroristima koji su u specijalnom, psihološkom, „neokortikalnom“ ratu protiv Srbije i pravoslavlja.

Bilo bi to samo mišljenje jednog policajca koje ima neopravdano veliki publicitet, jer ni na čemu nije utemeljeno, da njegova knjiga koja ima tri izdanja i blagoslov SPC, nije ujedno i udžbenik u u srednjoj školi MUP u Sremskoj Kamenici. Njegovi tekstovi protiv „sekti“, u koje spadaju manje-više sve protestantske zajednice, nalaze se na zvaničnim internet stranicama MUP-a Srbije. U medijima, među kojima je i RTS kao javni servis svih građana, Luković je predstavljen kao član Evropske federacije za borbu protiv sekti (FECRIS), što bi valjda trebalo da mu bude jaka referenca. Zapravo se radi o organizaciji koja radi za „velike“ crkvene organizacije i ima jaku podršku Ruske pravoslavne crkve na istoku i katoličke i luteranske crkve u zemljama poput Austrije i Nemačke. Prema mišljenju francuskog sociologa religije Režisa Derikburga (Regis Dericquebourg), „FECRIS patologizuje i kriminalizuje pripadnike verskih manjina, izaziva paniku u stanovništvu, dodeljujući im status ‘sekte’“.

Prošle godine je Komisija SAD za verske slobode proglasila ovu organizaciju najvećom pretnjom po verske slobode, a o njoj Wili Fotre, osnivač i direktor međunarodne organizacije „Ljudska prava bez granica“ kaže da „planski širi neistine o vernicima manjih denominacija, kako bi sprečila osipanje članova „velikih“ tradicionalnih crkava.“

No, u zapadnom svetu je ipak nešto ostalo od poštovanja ljudskih prava, pa je ova organizacija u maju ove godine dobila sudsku presudu u Nemačkoj „zbog kontinuiranog defamiranja jehovinih svedoka u javnosti u periodu od 2009 -2017 godine“.

Dakle, to je referenca MUP-ovog i SPC-ovog eksperta-lovca na sekte, Zorana Lukovića, čiji rad finansiraju svi građani Srbije u meri u kojoj ga podržavaju državne strukture i mediji sa nacionalnom fekvencijom. Sedam posto (skoro pola miliona ljudi) ukupne populacije u ovoj zemlji čine protestanti i „ostali“, u koje spadaju Jevreji, budisti, pripadnici Međunarodnog društva svesnosti Krišne, jehovini svedoci, pripadnici drugih verskih grupa, agnostici, ateisti i oni koji se nisu izjasnili u pogledu svoje verske pripadnosti. Da li je Srbija i njihova država?

Branko Đurić

#dostajemržnje #noplace4hate @od_govor_rs