Okrugli sto o medijskoj pismenosti

Juče, 24.10. u EU Info Centru u Beogradu održan je okrugli sto o medijskoj i informacionoj pismenosti (MIP). Učesnici okruglog stola doprineli su razvijanju kvalitetne diskusije, tokom koje je razgovarano o programu „Jezik, mediji i kultura“, koji predstavlja prvi korak ka implementaciji medijske i informacione pismenosti u sistem redovnog obrazovanja. S obzirom na to da je proteklo godinu dana od uvođenja ovog programa, njegovi kreatori su imali priliku da sa prosvetnim radnicima i učenicima razgovaraju o tome da li su postojale poteškoće prilikom implementacije, kakva su iskustva prosvetnih radnika i kakve su reakcije učenika. Naročito su bile značajne sugestije učenika da ne bi voleli da se medijska i informaciona pismenost uvede u obliku predmeta, jer bi je na taj način shvatili kao obavezu i dodatni teret, dok bi izučavanje medijske pismenosti kao veštine koju bi mogli primeniti i u drugim oblastima obrazovanja bilo mnogo značajnije i zanimljivije.

Ističući da se od medija ne možemo distancirati, niti ih možemo zanemariti, već samo na kvalitetan način upotrebiti, prof. Dubravka Valić Nedeljković je ukazala na značajan iskorak koji je Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) napravio osmišljavnjem programa „Jezik, mediji i kultura“, jer bi se na taj način, između ostalog, osvestilo i to na koji način mediji funkcionišu, što bi doprinelo i razvijanju kapaciteta za kritičku analizu medijskih sadržaja.

Dragan Đorđević, profesor iz XIII beogradske gimnazije i jedan od autora programa „Jezik, mediji i kultura“, ukazivao je na značaj saradnje učenika i nastavnika. Praksa prosvetnih radnika da diskredituju svoje učenike, da ne pokušavaju da razumeju predznanja sa kojima oni dolaze na čas, kao i njihova očekivanja koja od tog časa imaju doprinosi tome da kvalitet nastave značajno opadne. Program koji se bavi medijskom pismenošću upravo doprinosi tome da se pozicije učenika i nastavnika izjednače, da nastavnik bude taj koji će moderirati čas i omogućiti saradnju, kreativni izraz i obrazovni razvoj kako učenika, tako i nastavnika.

Na to da postoji potreba za ovakvom vrstom programa, kao i da su škole prepoznale njegov značaj ukazala je Nataša Anđelković iz ZUOV-a, potkrepljujući tvrdnju činjenicom da je većina gimnazija svojim učenicima ponudila upravo program „Jezik, mediji i kultura“, iako nisu bili u obavezi.

Prosvetni radnici su ukazali na to da je program veoma dobro osmišljen, međutim, da na njegovoj implementaciji treba i dalje da se radi. Kao najveći problem isticali su to da nastavnici nisu sigurni šta treba da rade, kako bi program trebalo da sprovode, koje materijale za to da upotrebljavaju i da se u tim nedoumicama gubi i volja za sprovođenje ovakvog programa. Iz tog razloga su predlagali uvođenje dodatnih edukacija, distribuciju materijala, kao i razmenu iskustava.

Da postoje brojni izazovi prilikom implementacije programa koji zahteva potpunu promenu u načinu rada nastavnika potvrdila nam je i Božena Jelušić, ekspertkinja za medijsku pismenost, koja već godinama u Crnoj Gori sprovodi MIP programe i radi na edukaciji kako učenika, tako i nastavnika. Ono što nastavnici nikada ne bi trebalo da zaborave jeste da od učenika mogu i moraju da uče neprestano. Zbog čega bi sistem obrazovanja strukturno trebalo menjati Božena je predstavila na slikovit način: „Sve su ocene laž! Današnji učenici misle radijalno, a mi ih ocenjujemo linearno!“ U tom smislu MIP bi se mogla posmatrati kao prečica, kao nova škola, kao nešto što će nas na nov i kvalitetan način dovesti do znanja. Kao krajnji cilj MIP u nastavi, Božena je istakla ulogu MIP da popravlja druge predmete, time što bi im omogućila promenu pristupa.

Kao opšti zaključak okruglog stola ostala je činjenica da će za reformu obrazovnog sistema trebati dosta vremena, da implementacija medijske pismenosti sadrži u svojim ciljevima i utopijske elemente, međutim da od tih ciljeva ne bi trebalo odustajati, jer bi alterantiva bila ostajanje u sistemu koji ne odgovara na adekvatan način niti na potrebe učenika, niti prosvetnih radnika, negujuću na taj način članove društva bez kapaciteta da kritički posmatraju i da menjaju realnost u kojoj žive.