Skup posvećen sećanju na Jelicu Rajačić Čapaković, održan je danas u Novosadskoj novinarskoj školi. Na okruglom stolu govorilo se o zaslugama Jelice Rajačić Čapaković na polju rodne ravnopravnosti i poboljšanja položaja žena na teritoriji Srbije.
U skladu sa tim, predstavljena je publikacija “Naša urušena prava” o kojoj su govorile autorke prof. dr Marijana Pajvančić, prof. dr Dubravka Valić Nedeljković i pravnica Sofija Mandić. Zaključak njihove publikacije jeste da je primetan napredak u normativno-strateškom okviru, ali da njegova primena nije konstantna. To je nagnalo autorke da se u istraživanju bave time kako nedosledno primenjivanje zakona koji se tiču ravnopravnosti žena direktno utiče na živote pojedinačnih građanki i građana. Stoga, iznele su rezultate konkretno u oblasti medijskih prava žena, prava na pristup pravdi i zaštiti prava, imovinskih prava i svojine, prava vezanih za rad i socijalnih prava, ali i prava na zaštitu od nasilja nad ženama i nasilja u porodici.
Sofija Mandić objasnila je posledice poboljšanja normativnog okvira, ali ne i njegove primene: “Deca ne slušaju šta pričate, nego posmatraju šta radite. Broj ubijenih žena je isti u poređenju sa prethodnim godinama, a kaznena politika u oblasti nasilja nad ženama i nasilja u porodici je i dalje problematična.”
Nadovezujući se na publikaciju “Naša urušena prava” usledio je razgovor o primeni Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) u Republici Srbiji sa Biljanom Stepanov iz Centra za podršku ženama iz Kikinde i Danicom Todorov, nezavisnom stručnjakinjom u oblasti rodne ravnopravnosti.
Danica Todorov istakla je preporuke Komiteta za eliminisanje diskriminacije žena koje se odnose na to da bi država trebalo da osnaži mehanizme za sprečavanje diskriminacije, da ih dodatno razvije na lokalu, ali i da bi trebala da se poboljša saradnja sa organizacijama civilnog društva. “Konvencija nije dovoljno vidljiva u javnosti, te građani ne znaju koje je obaveze Srbija prihvatila kada je uvažila Konvenciju.”
Biljana Stepanov zaključila je da je prvi ciklus redovnog izveštavanja CEDAW komiteta nakon prihvatanja Konvencije prošao “ispod radara”. Osim zvaničnog izveštaja Republike Srbije, podneta su samo dva nezavisna izveštaja. “Drugi ciklus izveštavanja pokazao je promenu fokusa. Prošle, 2018. godine, osim zvaničnog izveštaja, svoj nezavisni izveštaj podnelo je čak osam organizacija civilnog društva. Mreža SOS Vojvodine podnela je svoj izveštaj, to je bio prvi put da je CEDAW komitet dobio odgovor na sve preporuke od jedne organizacije civilnog društva.”
Okrugli sto završen je predstavljanjem rezultata istraživanja “Dobrobit i bezbednost žena u Republici Srbije” koje je sproveo OEBS. Savetnica za rodnu ravnopravnost u Misiji OEBS-a u Srbiji, Zorana Antonijević iznela je rezultate ankete u kojoj je učestvovalo više od 2.000 žena iz Srbije, kao i zapažanja dobijena prilikom osam fokus-grupa, intervjua i dubinskih intervjua. Podaci ponderisani na osnovu poznatog profila stanovništva pokazali su da je 1.7 miliona žena u Srbiji doživelo neki oblik seksualnog uznemiravanja, proganjanja, nasilja od strane intimnog partnera ili nepartnera (uključujući psihičko, fizičko ili seksualno nasilje) nakon 15. godine. Zatim, 445,000 žena doživelo je fizičko i/ili seksualno nasilje od strane intimnog partnera, a 250,000 žena doživelo je fizičko i/ili seksualno nasilje od strane nepartnera. Zorana Antonijević je istakla da su “poražavajući podaci koji pokazuju da 20% žena smatra da nasilje nad ženama često izazove sama žrtva, a čak 30% ispitanih žena smatra da je nasilje u porodici privatna stvar i da treba da se rešava unutar porodice”.
Zorana Antonijević smatra da su upravo mediji jedna od najbitnijih alatki u borbi protiv stereotipa i predrasuda o ulozi žena u društvu. Govoreći o medijima, Dubravka Valić Nedeljković istakla je da žene u Srbiji i dalje nemaju ulogu glavnih aktera u društvenom životu i iznela rezultate monitoringa javnih servisa Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine koji je sprovela Novosadska novinarska škola u periodu od tri meseca (jun-avgust 2019. godine). “Na Radio-televiziji Srbije u monitorovanom periodu, žene su se u ulozi subjekta pojavile samo u 26% slučajeva, dok je na Radio-televiziji Vojvodine procenat još manji i iznosi 24 odsto.”
Prethodno istraživanje Novosadske novinarske škole o izveštavanju o ženama za vreme 8. marta, pokazalo je sledeće: “Diskriminacija žena u medijima ovog Osmog marta više je bila kontekstualna nego leksička. Žene se osmomartovskom čarolijom i dalje pretvaraju u dame i lepši pol, a ukoliko nisu dame onda su psiholozi, inovatori, osnivači… Međutim, od toga je ipak štetnije to što ugoženim ženama nije omogućeno da budu vidljive, niti da se njihov glas čuje, to što su političarke stvorile privid borbe praznim parolama, kao i to što su zaposlenja žena bila predstavljana kao osmomartovski poklon.
Skup je završen diskusijom učesnica i publike, uz najavu održavanja događaja i naredne godine u isto vreme.
Sandra Maksimović
