search icon Arhiva

Omladinski radio – sadašnjost, prošlost, budućnost

Početkom februara objavljeno je da je novi generalni direktor javnog servisa Vojvodine najavio da razmatra ukidanje platforme Oradio.rs, koja upravo ove godine obeležava deceniju uspešnog rada, obrazlažući to nedovoljnom slušanošću. Zainteresovana javnost među prvima i Novosadska novinarska škola, reagovala je i dala nedvosmislenu podršku ovom mediju  ističući njen značaj za zajednicu. Sama redakcija Oradija je izdala saopštenje u kojem se između ostalog navodi:

„Pokrajinski javni servis jeste u ozbiljnim materijalnim problemima, ali redakcija Oradija čini manje od jedan odsto ukupnog broja zaposlenih u Radio televiziji Vojvodine. S druge strane, onlajn radio ne sluša se samo preko striminga na našem sajtu, nego i preko mobilnih aplikacija i drugih platformi za slušanje“.

Omladinski radio osnovao je Javni servis Vojvodine (RTV) 2014. godine. Ideja je bila da se jedan tradicionalni medij, koji slušaju i gledaju uglavnom sredovečni i stariji,  približi mlađem auditorijumu na njima prihvatljivijem nosaču informacija i sa radijskim programom koji je mnogo avangardniji od onoga što Radio-televizija Vojvodine inače emituje na svoja tri radijska i dva televizijska kanala. 

I uspeli su, jer je okupljena vrlo posvećena ekipa mlađih ljudi ali i početnika u novinarstvu sa sasvim novim idejama i verom da njihov medij ima itekako značajne zadatke da obrazuje, informiše i zabavlja i to ipak zahtevniju radijsku publiku. Sama platforma je izazovno dizajnirana, nudi sve što bi moglo da privuče pažnju pri tome vodeći računa da sadržaji budu atraktivni, inovativni, vođeni dobrim ukusom, bez povlađivanja i žrtvovanja sadržaja, ne uvek dobrom ukusu potencijalnog auditorijuma. Zahvaljujući ovom opredeljenju Oradio je bio pobednik prve „Radijske bitke“ (Radio battle) vrlo atraktivnog takmičenja radijskih stanica u Evropi. „O radio je u finalnoj bici za najbolju Evropsku radijsku stanicu pobedio slovenački radio Val 202. U neizvesnoj bici na više frontova pobedu su doneli ujedinjeni tviteraši uz haštag #radiobattlers. Prema zvaničnim podacima O radio je sakupio više od 83 hiljade tvitova“, piše ovaj medij.

Naredne godine ušao je u finale.

Navedeno su argumenti zašto Oradio mora da opstane kao takav, ali i stoga što je ponudio formulu za oronule, tradicionalne, etablirane medije, kako da izađu iz svoje uređivačke zaobljenosti.

Drugi argument je svakako 60-godišnja tradicija omladinskih programa na frekvenciji 87,7 mega-herca Radio Novog Sada na srpskom jeziku, sada Prvom programu radija javnog servisa Vojvodine. 

Prema sećanjima, slobodno možemo reći predanog hroničara istorije Radio Novog Sada, Bogice Mijatovića, Milan Lučić i Josip Kabiljo dobili su zadatak 1963. da naprave emisiju za mlade. Redakcijom koja je okupljena kao podmladak Radio Novog Sada tada je rukovodio inače glavni urednik Radija, Steva Čizmić. U toj redakciji su stasali kasnije izuzetno poznati voditelji autorskih muzičkih emisija koje su na inicijativu Vlatka Angelovskog pokrenute kao prvi moderni voditeljski zabavni program na radiju u celoj tadašnjoj Jugoslaviji. Počinjale su svaki dan u 18.00, nakon vesti i bile izuzetno slušane. Svaki dan druga osoba i drugi tip muzike. Spomenimo one najpoznatije autore i voditelje Bogicu Mijatovića, Vitomira Simurdića, Jovana Nikolića, Anđelka Maletića,  Miću Jokića, kasnije prvog urednika omladinske emisije na TV Novi Sad.

Paralelno sa ovim muzičkim programom razvijao se omladinski program u okviru informativne redakcije Radio Novog Sada na srpskom jeziku. Nakon Stevana Čizmića brigu o  mladim saradnicima okupljenim u omladinsku redakciju je preuzeo Miša Novičić koji je postao kasnije prava  legenda sportskog novinarstva. Stariji još pamte njegove prenose fudbalskih utakmica kao i izveštavanje sa Olimpijskih igara. U vreme kada nije bilo interneta novinari su bili izvor svih saznanja o sportu koja su predano sticali prateći sve događaje, od lokalnih do međunarodnih. Kasnije su omladinskom redakcijom urednikovali, tada stalno zaposleni, veoma mladi novinari Hilda Melvinger, Ljubica Kovačević, Dubravka Valić, od 1996. osnivačica Novosadske novinarske škole a od 2004. i odseka za Medijske studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Danica Todorov, kasnije zamenica Ombudsmana Vojvodine, Mira Boroš, to im je bio ujedno i prvi urednički zadatak na kojem su izgrađivali svoje kapacitete za vođenje ozbiljnih autorskih emisija i informativnog programa. Uglavnom su svi tokom decenija napravili zapažene novinarske i druge karijere.

Novinari čiji počeci su bili u omladinskom radiju, ali kao honorarni saradnici angažovani u vreme studiranja, zabeleženi su u istoriji Vojvođanskog novinarstva: Nemanja Pavlović, prvi „veliki“ urednik Novosadske hronike Radio Novog Sada, emisije koja je bila začetnik gradskog radija, kasnije na žalost ukinutog, i osnivač prve privatne televizije u NS TV Kanal 9, Steva Nikšić, između ostalog bio je i urednik NIN-a, prvi voditelj Ljubomir Todorović, koji je kasnije prešao u Radio Beograd, Teodora Razumenić, svoju novinarsku karijeru kasnije je gradila na TV Novi Sad, Beba Stepanović, autorka izuzetnih emisija iz oblasti klasične muzike na radiju iz omladinskog programa koja je nakon završetka akademije prešla u muzičku redakciju, Nevena Vrtulek, novinarka informativnog programa koja se bavila socijalnim temama, marginalizovanim grupama, javnim zagovaranjem protiv nasilja nad decom i ženama, ali vrlo uspešno i humanitarnim radom. Pokrenula je akciju „Paketić za moga druga“ koja se decenijama brine da svako ugroženo, po bilo kom osnovu,  dete  u Novom Sadu dobije poklon za Novu godinu. Spisak je zaista veliki.

Neki saradnici su nakon završenih studija u toku kojih su bili u omladinskom radiju nastavili su uspešne karijere u svojoj profesiji.

Trebalo bi istaći da je omladinski program tokom druge polovine sedamdesetih i prve polovine osamdesetih svaki dan imao emisiju od jedan sat. Nedeljom dvočasovni voditeljski program uživo „1000 zašto, hiljadu zato“ u saradnji sa Radio Beogradom. 

U vreme omladinskih radnih akcija, veoma popularnih, koje su se održavale širom SFRJ novinari i novinarke omladinskog programa su izveštavale svakodnevno o životu akcijaša. Ove emisije su puštane na razglasima u svim naseljima omladinskih radnih akcija (ORA) u zemlji i naravno bile veoma popularne.

Omladinski program je i „izlazio“ iz studija i pravio emisije uživo sa publikom u svim značajnim vojvođanskim gradovima, koje su bile veoma slušane.

Direktni prenosi praćenja štafete mladosti po Vojvodini i sa stadiona JNA u Beogradu sa završnog Sleta je bio poseban izazov jer se na početku u omladinskom programu testirala i nova radijska prenosna tehnika.

Tad je redakcija imala čak 30 honorarnih saradnika, svog muzičkog urednika, organizatora. Dakle to je bio model preslikan sa „velikog“ radija. Ideja je bila da u omladinskom programu stasaju novinari koji će odmah moći da preuzmu vrlo složene sektore za praćenje. Program za mlade bavio se temama za to vreme vrlo smelim koje baš i nisu imale prostora u ostalim emisijama na radiju. Otvarala su se pitanja nepotizma u nekim profesijama (na primer medicini), zatim korupcije u dodeli mesta u studentskim domovima, načinom na koji se dobijaju studenski krediti, nemogućnosti Romske omladine da pohađa srednju školu i fakultete zbog siromaštva i socijalne isključenosti, maloletničkim trudnoćama i brakovima, alkoholizmom među mladima i drogom kao novim fenomenom, nezaposlenošću među mladima i „kupovini“ radnih mesta. Kasnije vrlo osetljivom pitanju da li su srpsko-hrvatski jedan ili dva jezika, opstanku omladinskih radnih akcija i njihovom finansijskoj opravdanosti, prestižnim profesijama i kome su one dostupne (lekari, sudije, advokati), rodnom ravnopravnošću, nasiljem na sportskim utakmicama, plate državne administracije u odnosu na radničke plate bile su višestruko veće što nije bilo u duhu socijalizma i radničkih prava itd….

Ovo nije bila specifičnost samo omladinskog programa Radio Novog Sada. U to vreme sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka, u svim matičnim jugoslovenskim radio stanicama od kojih su kasnije nastali javni servisi u novokonstisanim republikama nakon raspada SFRJ, postajali su razvijeni omladinski programi. Posebno se isticao svojom neobičnom uređivačkom politikom Radio INDEX (radio u okviru Radio Beograda) koji je emitovao satirične radio drame u kojima se na osoben način kritikovale sporne i kontroverzne pojave u društvu.

Ni omladinska štampa nije bila zanemarljiva NON (izlazio u Beogradu), Polet (Zagreb), Mladina (Ljubljana), Omladinske novine, INDEX (izlazio na 5 jezika) i Stav (Novi Sad). O fenomenu Polet Željko Krušelj, je napisao knjigu „Polet: Igraonica za odrasle“ u kojoj između ostalog ističe da se nije smeo kritikovati direktno predsednik države Tito, ali sve ostalo, posebno reportaže sa terena, bile su vrlo kritički intonirane prema tadašnjoj svakodnevici i politici komunističke partije, piše Jutarnji list

Podsetimo da je poznati slovenački disident, kontroverzni političar a posle i premijer Slovenije  Janez Janša bio  kolumnista „Mladine“. „Tokom osamdesetih godina honorarno je pisao za magazin „Mladina“, a njegovi kritički tekstovi o karakteru JNA imali su velikog odjeka“, prenosi Istinomer.

Prodori omladinske štampe i omladinskih radija danas su u većini medija u Srbiji ali i u drugim republikama Zapadnog Balkana gotovo nezamislivi. A većina kasnije veoma uglednih novinara potekla je upravo iz ovih medija.

Sve navedeno upravo govori o tome da je progresivnost u medijskoj sferi i kada je urednička politika u pitanju i žanrovske inovacije i obrađivane kontroverzne teme  tadašnjeg vremena, nosila omladinska štampa i omladinski programi na matičnim jugoslovenskim radio stanicama (Skoplje, Titograd, Beograd, Sarajevo, Zagreb, Ljubljana, Novi Sad i Priština), ali i u nekim razvijenijim lokalnim radijima. Saradnici i saradnice tih medija su, slobodno možemo reći sa današnje tačke gledišta, bili „neustrašivi“. 

Istovremeno, barem koliko je autorka ovog teksta imala uvid kao savremenica tog doba i deo te medijske scene, uopšte nisu smatrali da rade nešto što je jako „opasno“ i da bi mogli snositi „posledice“ za obrađivane teme. Uglavnom i nisu. Ono što je „prolazilo“ u omladinskim medijima sasvim lako, bilo je nezamislivo u „velikim“ tradicionalnim, etabliranim novinama, njuzmagazinima, radijima i televizijama. Mnogi autori su kasnije taj fenomen nazivali „medijskim ventilom“. 

Trajalo je uglavnom do početka devedesetih godina dvadesetog veka kada je „kao“ oslobođen medijski prostor i za tim „ventilom“ više nije bilo potrebe jer su svi mogli da pišu i objavljuj šta su hteli. Na žalost to je bila pogrešna procena. 

Ubrzo se pokazalo da su očekivanja bila pogrešna. Osim mogućnosti da se neograničeno osnivaju novi privatni mediji, koji su trebali da donesu mnogo različitosti i kompetitivnosti u medijskoj sferi, a kasnije privatizuju državni, kako bi se potpuno okončao upliv države u medijsku sferu, suštinski pritisak i upliv na uređivačke politike bio sve veći. Danas svedočimo da je medijska sfera u Srbiji potpuno podjarmljena, sa tako malim izuzetcima da je njihov doseg gotovo beznačajan.

Šta je budućnost? Ono što se na osnovu svega rečenog može prognozirati jeste da je situacija takva da bi izlaz mogao biti i u ponovnom osnivanje omladinskih medija kao „ventila“ unutar etabliranih, tradicionalnih novinsko-izdavačkih kuća i elektronskih medija. Dakle oni koji bi iznutra pokretali stvari i bili otpor i nudili snažan odgovor na sve jače pritiske države i vladajućih političkih elita. 

Istovremeno nova digitalna publika uzahteva i nove digitalne medije koji će kako tehničko-tehnološkim tako i sadržajnim i žanrovskim inovacijama biti izazovniji od tradicionalnih. 

U svemu tome O Radio je prvenac. I zato mora da postoji kao mogući uzor ostalima.

75 godina emisije... TruthShield Balkans: Raskrinkavanje.me...