Twitter
FacebookTokom relativno kratke istorije obeležavanja u obliku međunarodnog praznika, Osmi mart je postigao transformaciju od politički angažovane borbe za prava žena simbolički obeležene jednim datumom do povoda za marginalizaciju, stereotipizaciju i suštinsko zanemarivanje svakog prava koje je Osmi mart trebalo da garantuje. Da li bi se moglo govoriti o spontanosti transformacije i direktnoj odgovornosti za ponovno postavljanje žena u podređeni položaj – jer tog dana se očekuje muški angažman do kog može i ne mora doći, a žene su pasivni primaoci muške pažnje – teško je ustanoviti. Ono što bi se moglo nedvosmisleno utvrditi jesu prakse medijskog izveštavanja o ženama povodom ovog praznika – kojim dimenzijama praznika su mediji posvetili najviše pažnje, koliki značaj su mu pripisali i kome su dali priliku da o ovom prazniku govori. Analizirajući ove segmente takođe se može ustanoviti doprinos medija formiranju slike o ženama i njihovoj borbi za ljudska prava.
Osmi mart se medijski obležava nekoliko dana, prvenstveno posledično događajima koji se u čast žena priređuju. U skladu sa tim analiza osmomartovskih medijskih sadržaja obuhvatila je pet štampanih medija i četiri televizije u periodu od 7. do 10. marta.
U tom periodu prava žena su bila u fokusu medijskih sadržaja u 44% slučajeva. Ostatak prostora bio je posvećen najavama i opisima događaja, senzacionalizmu i komercijalizaciji samog praznika. Pored procenata, koji ovog puta nisu zanemarljivi, posebnu pažnju bi trebalo obratiti na kvalitet sadržaja koji su tematizovali prava žena. Izuzev retkih slučajeva kada se o pravima žena govorilo iznoseći podatke koji ukazuju na kršenje osnovnih ljudskih prava, o ovoj temi se govorilo uglavnom kroz parole političarki na visokim pozicijama o tome kako ženama treba omogućiti veću vidljivost i ravnopravnost. U tim slučajevima nije bilo govora o kokretnim koracima koji će se preduzimati u tom smeru, niti su žene čija su prava ugrožena imale priliku da posvedoče i na svom primeru iskažu kako neravnopravnost u praksi izgleda. Istovremeno, prostor posvećen komercijalnim i senzacionalističkim sadržajima koji se neizbežno pojavljuju u medijima u ovom periodu ukazuje na to da su domaći mediji tolerantni na zamenu teza koja pažnju skreće sa suštinskih problema i u prvi plan ponovo ističe podređenu ulogu žena, koje su u ovom slučaju eksploatisane zarad povećanja profita ili sticanja političkih poena (zabeležene su mnogobrojne akcije u kojima se nudi besplatna usluga ili proizvod ženama ili događaji u kojima su političari ili pripadnici policije delili cveće ženama). Nisu izostale ni specifične čestitke svetskih političara, a već tradicionalno se u centralnim informativnim emisijama prenosi čestitka Vladimira Putina. Komentarišući osmomartovski performans Vladimira Putina tokom kog je jahao sa policajkama, prezenterka vesti na veoma specifičan način je diskriminisala žene sa kojima je predsednik Rusije jahao. Naime, prezenterka vesti na televiziji Pink nas je obavestila da je Vladimir Putin napravio nekoliko krugova po manježu sa još 15 konja – pretežno belih, potpuno zanemarujući činjenicu da su na konjima bile i policajke.
Forma u kojoj je informacija povodom Osmog marta saopštena takođe dosta govori o tome na koji način su mediji pristupili ovoj temi. Najviše informacija (39%) saopšteno je u formi kratke vesti. Jasno je da ovom formom nije moguće problematizovati borbu za prava žena, niti ukazati na aktuelne probleme sa kojima se žene suočavaju. Duže medijske forme u kojima se Dan žena pojavio kao tema uglavnom su bile u formi kritičkog osvrta na položaj žena ili na aktuelne događaje, bez diskriminatornih konotacija. Međutim, čak i u tekstovima u kojima se pruža otvorena podrška borbi za prava žena potkrade se rečenica kojom se ta prava (verovatno bez namere) negiraju. Tako u listu Politika od devetog marta nailazimo na tekst u kom nam autor saopštava:
“Da li su muškarci i žene u delanju podjednako slobodni? Nisu ali feminizam je učinio da stvari idu nabolje, jer to više nije pokret, već filozofija koja i nije strašna kao što bi čovek mogao pomisliti, poznajući neke feministkinje.”
Ovaj zaključak se našao na kraju članka “Kraj mita o muškom i ženskom mozgu” u kom autor govori o istoriji borbe žena za sopstvena prava i osnovnim prekretnicama te borbe. Poentiranje ovakvog članka podsećanjem na to da se feminizam doživljava kao strašna filozofija zahvaljujući određeim feministkinjama predstavlja negiranje sopstvenog aktivizma. Afirmativan stav o feminističkom pokretu negiran je identifikacijom ideje sa osobinama nekih feministkinja koje autor članka očigledno ne odobrava. Zaključivanje o filozofiji na osnovu ličnih osobina pojedinih feministkinja predstavlja nerazumevanje same suštine te filozofije. Zalaganje za feminizam ne bi trebalo da ide uprkos tome što može delovati strašno, već upravo uz razumevanje tih “strašnih feministkinja”.
Podsetnik da izrazito afirmativan ton prilikom čestitanja Dana žena može biti izrazito diskriminatoran ove godine bila je čestitka predsednika Srbije Aleksandra Vučića koju je prenela Radio-televizija Vojvodine:
“Ne samo što bez žena mi muškarci ništa ne bismo uspeli, već su žene uvek bile odgovornije od nas, sposobnije od nas i hoću da obećam da ćemo u budućnosti još više da vodimo računa o tome da budete ispred nas jer to će u svakom slučaju biti bolje za našu Srbiju.”
Afirmativna stereotipizacija da su žene odgovornije, sposobnije i da bez njih muškarci ništa ne bi uspeli predstavlja simboličnu formu ruže ili čokolade – mali znak pažnje. Stvarni problem žena se ne spominju, a još manje se ističu moguća rešenja. Buduću prednost koju predsednik najavljuje ponovo nije autentično ženska prednost (za koju se žene i ne bore), već predstavlja moć ustupljenu ženama na neki period u cilju preporoda zemlje, čime se ostavlja mogućnost da ta prednost/moć može u nekom trenutku, opet voljom muškaraca, biti oduzeta.
Diskriminacij žena u medijima ovog Osmog marta više je bila kontekstualna nego leksička. Žene se osmomartovskom čarolijom i dalje pretvaraju u dame i lepši pol, a ukoliko nisu dame onda su psiholozi, inovatori, osnivači… Međutim, od toga je ipak štetnije to što ugoženim ženama nije omogućeno da budu vidljive, niti da se njihov glas čuje, to što su političarke stvorile privid borbe praznim parolama, kao i to što su zaposlenja žena bila predstavljana kao osmomartovski poklon.
Zaključak nakon analize medijskih sadržaja povodom ovog Osmog marta jeste da je nedostajalo medijske inicijative kojom bi se istaklo izvorno značenje ovog datuma, a svaka zloupotreba u komercijalne i promotivne svrhe ostala u senci kvalitetnijeg sadržaja. Koliki je uticaj medija najbolje znaju oni koji ih upotrebljavaju u komercijalne svrhe. Ukoliko postoji prečica u borbi za ljudska prava, ona bi se mogla pronaći upravo u adekvatnoj upotrebi medijskog prostora, što nažalost ni ovog puta nije bilo učinjeno.
Milica Janjatović Jovanović