„Odlukom Ministarstva pošta i telegrafa Srbije, prvog oktobra 1924. godine, dakle na današnji dan, Radio-telegrafskoj stanici Beograd-Rakovica odobreno da počne sa emitovanjem programa. Ovaj datum Radio Beograd i Radio-televizija Srbije obeležavaju kao svoj Dan. Prvi redovni radio program na Balkanu prenošen je svakog utorka, četvrtka i subote od 18.45 do 19.45 . Bili su to koncerti, vesti, servisne informacije, reklame, vodostanje, berzanski izveštaji”(1).
Simbolično je da je radio program počeo da se emituje iz prostorija na drugom spratu zgrade Srpske akademije nauka pre nego što je dobio sopstvenu zgradu. To najbolje ukazuje na značaj koji je ovoj novoj komunikacijskoj alatki pridavala tadašnja mlada država Jugoslavija. Ne zaboravimo da je istog dana Radio Beč počeo da emituje program. Dakle tada u vreme samog početka razvoja elektronskih medija u svetu Srbija (Jugoslavija) je bila u samom evropskom vrhu.
Tehničko-tehnološki kako tada, tako i danas, Radio Beograd prati svetske trendove, prati ih i u radiofonskom izrazu o čemu svake subote od 9.00 do 10.00 svedoči emisija Nevidljivi ljudi na Drugom programu Radio Beograda, jedinstvena na ex-yu prostoru po svojoj tematici – istorija, sadašnjost i budućnost radija.
U programskoj shemi RTS Radio Beograda posebno se izdvaja Drugi program Radio Beograda koji se bavi kulturom i umetnošću i zadovoljava najviše programske standarde. Međutim, pitanje je da li je to dovoljno da bi RTS ispunio zadatak koji nameće teret institucije javnog servisa? Prema još uvek važećem Zakonu o javnim medijskim servisima u kojem su jasno definisani kako značaj, tako i uloga, sistem funkcionisanja, finansiranje i izbor najužeg menadžmenta javnog servisa, pa dakle i Radio Beograda, posebno se ističu članovi 7 i 8 u kojima se precizira javni interes (poglavlje II Javni interes koji ostvaruje javni medijski servis) koji Radio televizija Srbije – radio Beograd mora da ispoštuje. E tu stižemo do problema i podsećamo da je taj javni interes upravo jedan od razloga zašto se u protestima Srbija protiv nasilja uvek ističe i poteže pitanje RTS-a. Istini za volju uglavnom se misli na televiziju javnog servisa, a ne na radijski program, i traži ozbiljno preispitivanje uređivačke politike koja ne zadovoljava upravo odredbe članova 7 i 8 ovog Zakona. Ipak, bez obzira na slušanost i medijski uticaj na javno mnjenje radija kao takvog, upitan je i informativni program Prvog programa Radio Beograda koji dolazi pod sumnju jer ne ispunjava osnovni zahtev člana 7 Zakona o javnim medijskim servisima a to su pre svega alineje „1) istinito, blagovremeno, potpuno, nepristrasno i profesionalno informisanje građana i omogućavanje slobodnog formiranja i izražavanja mišljenja slušalaca i gledalaca na teritoriji Republike Srbije, autonomne pokrajine i lokalne samouprave; i 4) poštovanje i podsticanje pluralizma političkih, verskih i drugih ideja i omogućavanje javnosti da bude upoznata sa tim idejama, ne služeći interesima pojedinih političkih stranaka i verskih zajednica, kao ni bilo kom drugom pojedinačnom političkom, ekonomskom, verskom i sličnom stanovištu ili interesu;”.
Svi medijski monitorinzi javnih servisa (RTS i RTV) koje Novosadska novinarska škola godišnje sprovodi od samog njihovog utemeljivanja 2006. godine pokazuju da je manjkav, pre svega politički, verski i rodni pluralizam, kao i pluralizan koji se odnosi na sve marginalizovane grupe.
Nacrt novih medijskih zakona, koji su upravo na, doduše manjkavoj i oskudnoj, javnoj raspravi, po svemu sudeći, neće dovesti do velikog boljitka i pozitivnih promena u medijskoj sferi. Međutim, građani i zainteresovana javnost bi trebalo da iskoriste demokratsku proceduru i u javnoj raspravi se jasno založe za temeljno poštovanje medijske nezavisnosti pogotovo kada je javni medijski servis u pitanju i to podjednako i radio i televizija RTS i RTV jer je to jedini medij koji mora da bude balansiran, kritičan, profesionalan, tačan pošto ga finansiraju baš svi ti građani i mora da služi njihovom javnom interesu.
Nakon 99 godina postojanja Radio Beograda u istoriju ove medijske kuće zapisano je izuzetno mnogo uspeha, nagrada, požrtvovanog rada, profesionalnog odnosa prema sadržaju ali i audiotorijumu. Istovremeno zabeleženi su i periodi potpunog vazalstva prema političkim i ekonomskim vladajućim elitama. Nadamo se da će stogodišnjicu Radio Beograd 2024. obeležavati u drugačijem društveno-političkom i medijskom kontekstu.
prof. dr Dubravka Valić Nedeljković