Twitter
Facebook
Kako je sloboda medija narušena — i odbranjena!
Nedavno sam rukovodila istraživanjem SEENPM-a na temu Budućnost medija na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, kao i slovenačkim delom evropskog istraživačkog projekta o medijima i demokratiji, MeDeMAP. Ovi projekti dali su mi uvide koji potvrđuju da sloboda medija i sloboda izražavanja ostaju duboko osporavane, krhke i pod pritiskom — ne samo u tzv. „krhkim demokratijama“, već u sve većoj meri svuda.
Ono čemu svedočimo nije samo pritisak na novinarstvo, već strukturalna erozija uslova koji slobodu izražavanja čine mogućom. Opasnost nije samo u represiji, već i u zameni. Neliberalni režimi više ne cenzurišu. Oni preplavljuju javni prostor bukom, govorom mržnje, organizovanim laganjem, potkupljenim novinarstvom i lažnim pluralizmom.
Jedan upečatljiv uvid iz istraživanja o budućnosti medija na Zapadnom Balkanu i u Turskoj jeste paradoksalan rast broja medijskih kuća, dok istovremeno beležimo nagli pad broja studenata novinarstva i sveopšte smanjenje novinarske profesije. Ova nepodudarnost ukazuje na medijski pejzaž koji raste u obimu, ali ne i u kvalitetu ili održivosti, često obeležen političkom ili ekonomskom kontrolom. Paralelno sa istraživanjem o budućnosti medija, istraživanje MeDeMAP-a o angažovanju građana ističe široko rasprostranjena osećanja otuđenosti i nepoverenja prema medijima, što odražava globalnu krizu demokratskog legitimiteta.
Da li gubimo bitku?
Rekla bih, ipak, da je bitka daleko od izgubljene, ali je svakako neizvesna. Imamo jasne dokaze duboke erozije: smanjivanje prostora za slobodno izražavanje i slobodu medija; rastuća polarizacija; širenje dezinformacija; ekonomska nestabilnost, kao i se češći napadi na novinare (uključujući ciljane napade Izraela na redakcije u Gazi i Jemenu tokom proteklih meseci). Ipak, vidimo i znakove otpora: aktivne građane, građanske pokrete i izolovane primere nezavisnog novinarstva koji se i dalje bore da održe demokratski dijalog. (Na primer, kasnije ovog meseca više od 40 nezavisnih redakcija iz 20 evropskih zemalja će se okupiti u Pragu na Samitu medijskih inovacija, koji organizuje Transitions). Studentski protest u Srbiji i rasprave na građanskim parlamentima širom EU zemalja uključenih u MeDeMAP projekat jasno pokazuju da potražnja za slobodom medija i demokratijom i dalje snažno postoji.
Povlačenje demokratije
Situacija u Sjedinjenim Američkim Državama i drugim „ustanovljenim“ demokratijama ima dubok uticaj širom sveta. Slabljenje normi koje se tiču slobode medija u starim demokratijama ohrabruje autoritarne prakse u drugim zemljama, pri čemu vlasti sve češće instrumentalizuju medijsko tržište — između ostalog kroz koncentraciju vlasništva i političke pritiske. Zapadni Balkan i Turska su posebno ranjivi na ovaj proces „povlačenja demokratije“, koji dodatno komplikuju povlačenje ključnih stranih donatora i gašenje medijskih kuća poput Al Jazeera Balkans — događaji sa razornim posledicama po održivost nezavisnih medija, kao i po radna mesta novinara. Treba da se osvrnemo na ovu situaciju i iz nje naučimo kako da razvijemo modele za izgradnju i očuvanje nezavisne medijske infrastrukture koja ne zavisi u potpunosti od strane pomoći, već se oslanja na aktivnoj vezi između sopstvenih zajednica i građanima.
Uloga Evrope?
Evropa mora predvoditi napor za obnovu demokratskih medijskih sistema. Ali, važno je odupreti se posmatranju Evrope ili bilo kog drugog regiona kao besprekornog modela. Izazovi postoje svuda, a demoktraski medijski sistemi su globalna javna dobra koja zahtevaju odgovornost i uzajamno učenje. Evropske institucije imaju pravne okvire, alate i obaveze da podrže medijski pluralizam, ojačaju nezavisnost javnih medijskih servisa, kao i da regulišu velike tehničke platforme, ali sve to mora biti praćeno dubokim angažovanjem u lokalnim kontekstima i istinskim partnerstvima koja podržavaju i osnažuju lokalne demokratske glasove širom Evrope i u ostalim regionima.
Tačke otpornosti
Ko čuva demokratiju danas? Spisak nije kratak: nezavisne institucije koje štite vladavinu prava; novinari koji rizikuju sopstvenu bezbednost i karijere; aktivisti civilnog društva koji podižu svest; prosvetni radnici; nezavisne medijske platforme i inovatori; i, sve više, sami građani — kroz deliberativne forume, protestne pokrete i zahtev za transparentnošću. Naše MeDeMAP istraživanje pokatuje da učešće građana može obnoviti poverenje i odgovornost, ali to zahteva inkluzivan i kontiniuran angažman medija i novinara.
Održavanje granica medijskih sloboda zahteva zajednički napor. Ono što nam je hitno potrebno jesu usklađene strategije za obnovu poverenja, ulaganje u medijsku pismenost i medije od javnog interesa, odbranu uređivačke nezavisnosti, i povrh svega, stvaranje prostora u kojima građani nisu samo konzumenti medija, već i saradnici u stvaranju demokratske kulture. Održati tu liniju znači učiniti je širom, inkluzivnijom i otpornijom.
Brankica Petković
Brankica Petković je istraživačica pri Mirovnom institutu, članu SEENPM-a. Ona je osmislila i koordinisala niz medijskih istraživačkih projekata SEENPM-a u protekle dve decenije. Članak je uređena verzija priloga koji je autorka iznela na Our Media konferenciji, održanoj u Sarajevu 2. i 3. oktobra.
Regionalni projekat Naši mediji: Inicijativa za unapređenje medijske pismenosti, dijalog i aktivizam sprovode, uz finansijsku podršku Evropske unije, partnerskih organizacija SEENPM, Albanski medijski institut, Savet za štampu Kosova, Makedonski institut za medije, Medijski institut Crne gore, Novosadska novinarska škola, Mirovni institut i Bianet.
Ovaj članak je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj je isključiva odgovornost Novosadske novinarske škole i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
