Ukoliko se, kao pojedinac ili grupa, osetite ugroženim nečim što je objavljeno, obratite se Savetu za štampu.
Žalbu možete podneti kao pojedinac ili organizacija, u ime određene grupe, ali je važno da znate da Komisija razmatra samo žalbe onih koji se smatraju lično oštećenim. Takođe, treba da znate i da je Savet nadležan samo za sadržaje medija, a ne i za tekstove i komentare na društevnim mrežama, forumima, sajtovima nevladinih organizacija.
Žalbu možete poslati na adresu: Savet za štampu, Ljube Jovanovića 9 c, 11000 Beograd, ili elektronskom poštom na adrese:office@savetzastampu.rs ili zalbe@savetzastampu.rs ili popunjavanjem obrasca na vebsajtu.
Govor mržnje u medijima, iako danas više na nivou pojedinačnih slučajeva, i dalje je prisutan u vidu etiketiranja i izopštavanja svih onih grupa, i pojedinaca kao njihovih pripadnika, koje se razlikuju od „normalnosti“ većine u svom društvenom okruženju, a gde upravo ta sredina diktira pojam društvene prihvatljivosti, bilo da je u pitanju etnička, moralna ili bilo koja druga različitost.
Šefica katedre za medijske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Dubravka Valić Nedeljković, navodi da kada je u pitanju govor mržnje najčešće je zastupljena neizbalansirana upotreba medijskih karakteristika koja se odnosi na mesto, prostor i rang koji se informaciji daje u novinama, na radiju i TV, odnosno na internetskim medijskim portalima, kao i na način opreme informacije (naslov, nadnaslov, podnaslov, fotografije, audio i video citati) kao i (ne)dozvoljeno komentarisanje korisnicima internetskih sadržaja. Profesorka navodi da je netolerntna jezička upotreba takođe odnosi i na leksiku i kao takva je eksplicitna i time lako uočljiva i odnosi se na diskursnu strategiju što predstavlja suptilan način diskriminatorne jezičke upotrebe katkad teško uočljive bez ozbiljne analize teksta (novinarskog i ne novinarskog) ne samo na površinskoj već i dubinskoj ravni.
