Twitter
FacebookKoordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina Republike Srbije uputila je ministru kulture i informisanja Ivanu Tasovcu otvoreno pismo u kojem se traži da se iz privatizacije izuzmu elektronski mediji koji decenijama emituju program i na jezicima nacionalnih manjina. U tekstu se navodi i niz drugih problema zbog kojih je opstanak medija nacionalnih manjina doveden u pitanje. Novosadska novinarska škola prenosi ovo pismo u celosti.
Poštovani gospodine ministre,
Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina Republike Srbije, sastavljena od predstavnika nacionalnih saveta slovačke, rumunske, bunjevačke, mađarske, hrvatske, rusinske, vlaške, romske, češke, albanske, ukrajinske, makedonske, bošnjačke, egipćanske, crnogorske, slovenačke i nemačke nacionalne manjine, kao i Saveza jevrejskih opština Srbije, je u Kovačici 09. i 10. maja 2015. godine donela odluku da od Ministarstva kulture i informisanja i Vlade Republike Srbije zatraži hitno rešavanje problema iz oblasti informisanja na jezicima nacionalnih manjina u Srbiji.
Prema Zakonu o javnom informisanju („Sl. glasnik RS“, br. 83/2014) i Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 20/2014 – odluka US i 55/2014) Koordinacija nacionalnih saveta traži primenu ovih zakona u sledećim segmentima:
• U cilju ostvarivanja javnog interesa definisanim članom 16 Zakonom o javnom informisanju, iz privatizacije treba izuzeti lokalne i regionalne elektronske medije (po preporuci nacionalnih saveta) koji decenijama emituju program i na jezicima nacionalnih manjina, naročito u lokalnim samoupravama u kojima su manjinski jezici u službenoj upotrebi. Radi se o stečeniom pravu na informisanje na maternjem jeziku na lokalnom nivou i zbog toga nacionalni saveti zahtevaju da ovi mediji ostanu u funkciji lokalnog i regionalnog javnog servisa i da budu u vlasništvu lokalnih samouprava, sistemski finansirani od strane istih. Nacionalni saveti nacionalnih manjina smatraju da se jednom stečena prava nacionalnih manjina ne mogu smanjivati, o čemu govori i Ustav Republike Srbije. Garancije koje se daju u postupku privatizcije, da se programske šeme neće menjati i da će programi na jezicima manjina ostati, nisu dovoljno čvrste i ne postoje nikakve sankcije za odgovorna lica ako se programska šema ne očuva. Šta će se, po Vašem mišljenju, desiti sa lokalnim i regionalnim medijima 1. jula, kada se ne pojave zainteresovane strane za kupovinu medija, pa će iz etra nestati informisanje na manjinskim jezicima, naročito nacionalnih manjina koji žive u Centralnoj Srbiji? Napominjemo da u državama koje već jesu u Evropskoj uniji, lokalni i regionalni mediji postoje i u vlasništvu lokalnih samouprava, a pored toga nacionalni saveti su ukazivali na ovaj problem i u toku javne rasprave o medijskim zakonima i medijskoj strategiji kao na problem ubrzane asimilacije nacionalnih zajednica, ali naši stavovi nisu uzeti u obzir. Kada je reč o privatizaciji lokalnih i regionalnih medija, smatramo da je to neopravdano jer se traži izlazak države iz medijske sfere na lokalnom nivou i na projektno finansiranje informisanja, a dobro je poznato da se javni servisi finansiraju direktno iz budžeta Republike Srbije. Ulazimo u privatizaciju lokalnih i regionalnih medija a da nismo adekvatno pripremili privatizacioni proces, pravila i kriterijume privatizacije gledajući da mediji na lokalnom nivou ne samo informišu građane na maternjem jeziku već i ispunjavaju funkciju ustanova koje čuvaju nacionalni kulturni i jezički identitet pripadnika nacionalnih zajednica. Ušli smo u privatizacioni proces lokalnih i regionalnih medija koje emituju program i na jezicma nacionalnih manjina a celokupna problematika manjinskih prava nije sistemski i pravno uređena. Republika Srbija nema strategiju očuvanja položaja nacionalnih manjina, nema sistemski uređen Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, zakonska regulativa koja se odnosi na kolektivna prava nacionalnih manjina i nacionalne savete nije harmonizovana sa drugim zakonskim odredbama i zbog toga bi trebalo odložiti privatizaciju lokalnih i regionalnih medija i uz učešće nacionalnih saveta kao subjekata rasprave i odlučivnja, pokrenuti izmenu Zakona o javnom informisanju i medijima u delu koji se odnosi na lokalne i regionalne elektronske medije.
• Neophodno je obezbediti materijalnu i organizacionu podršku nacionalnim savetima u osnivanju i radu ustanova za obavljanje novinsko-izdavačke i radiodifuzne delatnosti u skladu sa članom 13 i članom 16 Zakona o javnom informisanju i medijima, kao i članom 19 Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
• Potrebno je utvrditi zakonski okvir za finansiranje ustanova, odnosno medija, čiji su osnivači nacionalni saveti u skladu sa članom 143 Zakona o javnom informisanju i medijima.
• Takođe je potrebno ustanoviti konkretne zakonske kriterijume, mehanizme kontrole i sankcije odgovornih lica ukoliko se javni servis i lokalni mediji ne pridržavaju obaveze informisanja na jezicima nacionalnih zajednica u skladu sa zakonom.
Prema Zakonu o javnim medijskim servisima („Sl. glasnik RS“, br. 83/2014) Koordinacija nacionalnih saveta traži primenu ovog zakona u sledećim segmentima:
• U skladu sa članom 7 Zakona o javnim medijskim servisima, potrebno je uvesti program na jezicima svih nacionalnih manjina koje žive u Republici Srbiji, na javni servis Radio-televizije Srbije po modelu po kojem to čini javni servis Radio-televizije Vojvodine osnivanjem svih manjinskih redakcija, ili formiranjem posebne redakcije za program na jezicima nacionalnih manjina u okviru RTS-a, posebno za one zajednice koje žive na teritoriji Centralne Srbije i koje svoj program uopšte nemaju.
• Zahtevamo da se stvore objektivni uslovi za poboljšanje položaja i kvalitetniji rad manjinskih redakcija javnog servisa Vojvodine. Nacionalne zajednice koje imaju program na RTV Vojvodina traže izuzeće manjinskih redakcija iz akata zabrane zapošljavanja u javnom sektoru usled prirodnog odliva kadra, jer se na taj način ograničavaju i onemogućavaju prava informisanja na jezicima manjina.
Prema Zakonu o nacionalnim savetima („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 20/2014 – odluka US i 55/2014) Koordinacija nacionalnih saveta traži:
• Punu implementaciju člana 21 zakona kojim se utvrđuje da Nacionalni savet: 2) daje predloge Republičkoj radiodifuznoj agenciji prilikom izrade Strategije razvoja radiodifuzije; 4) razmatra izveštaje Upravnog i Programskog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine i daje predloge i preporuke o programima na jeziku nacionalne manjine; 5) daje mišljenje i predloge Savetu Republičke radiodifuzne agencije, u vezi sa informisanjem na jeziku nacionalne manjine; 6) određuje predstavnika u Savetu Republičke radiodifuzne agencije koji učestvuje u njegovom radu bez prava odlučivanja, kada se razmatraju pitanja u vezi sa informisanjem na jeziku nacionalne manjine.
• Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina Republike Srbije samtra da je neophodno da nacionalni saveti nacionalnih manjina 1) daju mišljenje u postupku imenovanja članova upravnog odbora, programskog odbora i generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije, ako ta ustanova emituje program na jeziku nacionalne manjine; 2) daju mišljenje u postupku imenovanja članova upravnog odbora, programskog odbora i generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Vojvodine, ako ta ustanova emituje program na jeziku nacionalne manjine; 3) utvrđuju kriterijume za izbor odgovornog urednika programa na jeziku nacionalne manjine u ustanovi javnog servisa; 4) predlažu upravnom odboru radiodifuzne ustanove imenovanje odgovornog urednika programa na jeziku nacionalne manjine od kandidata koji se prijave i ispunjavaju uslove konkursa; 5) daju mišljenje o kandidatima za odgovornog urednika programa na jezicima nacionalnih manjina u radiodifuznoj ustanovi u kojoj se imenuje odgovorni urednik za više programa na jezicima nacionalnih manjina. Druge nadležnosti u oblasti obaveštavanja.
• Koordinacija nacionalnih saveta takođe apeluje da se nađe rešenje za probleme pojedinačnih nacionalnih zajednica u oblasti informisanja:
– Češka, vlaška i egipatska zajednica nema program na javnom medijskom servisu.
– Bunjevačka i Ukrajinska zajednica, iako ima program, nema redakciju na javnom servisu RTV Vojvodina.
– Rusinska i slovačka zajednica će imati problem sa radnim prostorom redakcija ukoliko nakon privatizacije „Dnevnika“ redakcije „Ruskog slova“ i „Hlasa ljudu“ ostanu bez radnih prostorija.
– Romska zajednica nema način da plaća visoke državne takse za nekomercijalne elektronske medije proglašene za ustanove od posebnog značaja, a čiji je osnivač delom ili u celosti Nacionalni savet.
– Hrvatska zajednica traži proporcionalno programsko i kadrovsko izjednačavanje sa ostalim redakcijama nacionalnih manjina na RTV Vojvodina.
–Za pripadnike češke, vlaške, bugarske, bošnjačke, romske, albanske i slovenačke nacionalne zajednice obezbediti sistemsko finansiranje najmanje jednog štampanog medija.
– Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina smatra da Bošnjački nacionalni savet treba da dobije osnivačka prava nad Regionalnom RTV Novi Pazar i TV Tutin, jer su ove medije proglasili za institucije od posebnog značaja, i kao takve one ne smeju da se privatizuju.
• U skladu sa Evropskom poveljom o regionalnim ili manjinskim jezicima koju je usvojila Republika Srbija, Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina traži punu implementaciju ove povelje, što između ostalog znači i obezbeđivanje sistemskog finansiranje najmanje jednog štampanog medija na svakom jeziku nacionalnih manjina u Srbiji.
• Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina smatra da mediji, ustanove i fondacije čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina (kao što je to slučaj sa Fondacijom „Panonija“ ili ustanovom „Bunjevački informativni centar“), kada se radi o konkursima za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informnisanja na jezicima nacionalnih manjina, se ne mogu automatski izjednačavati sa korisnicima javnih prihoda i takve projekte ne treba automatski odbiti na konkursu, jer se ustanove fondacije ne finansirfaju iz javnih prihoda već iz donacija i putem konkursa.
S poštovanjem,
Ana Tomanova Makanova
predsednica Koordinacije nacionalnih saveta
nacionalnih manjina Republike Srbije