Usavršavanje mlađih generacija, insistiranje na profesionalnosti i etici, te podsticanje udruživanja novinara neka su od rešenja za poboljšanje medijske scene i položaja novinara u Srbiji koja su predložili sagorovnici na okruglom stolu Mediji o medijima, slobodi medija i novinara.
„Presudna uloga je na novinarskim udruženjima i organizacijama, da nove, mlade ljude edukuju i da ih uključimo u male redakcije kojima mi upravljamo”, naveo je Darko Šper iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine i sindikata Nezavisnost Radio-televizije Vojvodina.
Komentarišući osnivanje nove Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, novinarka Tamara Skrozza podvlači da treba izaći iz svih grupa.
„Nema više o čemu da se razgovara. Ja sam protiv svakog dijaloga sa vlastima, svaka radna grupa je završila katastrofom, sa još gorim tretmanom prema nama.”
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bordrožić tvrdi da je ovo udruženje, iako bez velikih očekivanja, pružilo još jednu šansu dijalogu učešćem u novoj radnoj grupi. On, ipak, podseća da su novinari sve obespravljeniji svaki put kada sednu da razgovaraju sa državom.
Potrebno više analitičkog pristupa u medijskim temama
Istraživanje Mediji o medijima, slobodi medija i novinarima pokazalo je da je najčešći povod za izveštanje o medijima i novinarima bio događaj, što ističe i profesorica Dubravka Valić Nedeljković dodajući da je primetan nedostatak analitičkih, dubinskih analiza kada je reč o vestima iz sfere medija.
„Mediji su uglavnom samo reagovali, to jest nisu bili proaktivni”, navela je.
S tim je saglasan i profesor Rade Veljanovski koji podseća da su mediji iz faze kada skoro uopšte nisu izveštavali o medijskim temema, došli u situaciju da nastoje na tome da one druge „istisnu iz medijske scene”, ali ne zbog borbe za tržište već zbog „borbe da se ostane u političko-propagandnom ideloškom polju”. On je pomenuo i važnost uloge javnog serisa kada je reč o izveštavanju o medijskim temama, ali smatra da se transformacija državotvornog medija ka javnom servisu još nije dogodila, te za registrovanu neutralnost u izveštavanju Radio-televizije Srbije navodi da to nije „neutralnost prema ovoj ili onoj strani, već neutralnost prema stvarnosti, koju javni servis ignoriše.”
Sagovornici su se saglasili i sa jednim od glavnih zaključaka istraživanja, a to je da su mediji u Srbiji duboko polarizovani, što profesor Veljanovski vidi kao „rezultat polarizovanosti društva u celini.”
Povod okruglog stola bilo je istraživanje „Mediji o medijima, slobodni medija i novinarima” sprovedeno tokom 2019. i 2020. godine, koje je obuhvatalo monitoring portala četiri televizije, pet dnevnih listova, portala medijskih udruženja, samoregulatornih i regulatornih tela, kao i fokus grupu i dubinske intervjue sa medijskim profesionalcima.
Istraživanje je pružilo sveobuhvatnu sliku o načinu na koji ovi medijski entiteti percipiraju oblast medija, odnosno relevantnost otvaranja javne diskusije o profesiji kojom se pokreću sve druge teme od javnog interesa. Celokupno istraživanje je dostupno sajtu NNŠ-a, a kratko saopštenje o glavnim zaključcima istraživanja na ovom linku.
