Twitter
Facebook16. novembra je osnovan UNESKO – Organizacija UN za obrazovanje, prirodne nauke, društvene/humanističke nauke, kultura i komunikacija/informacije. Projekti u Uneskovom sponzorstvu obuhvataju pismenost, tehničke i učiteljske programe, međunarodne naučne programe, promociju nezavisnih medija i slobode štampe, regionalne i kulturne istorijske projekte, promovisanje kulturnog diverziteta, prevode svetske literatura, sporazume o međunarodnoj saradnji radi očuvanja svetske kulturne i prirodne baština (Svetske baštine) i očuvanje ljudskih prava, i pokušaju premošćavanja svetske digitalne podele. Isto tako je član grupe za razvoj Ujedinjenih nacija, saradnju među narodnima. Glavno sedište organizacije je u Parizu sa više od 50 kancelarija širom sveta.
Unesko ima poseban program za promovisanje pluralizma i kulturne raznolikosti u medijima. Za Vojvodinu je to posebno značajno s obzirom da je u mnogim opštinama višejezničnost standard i politika zaštite i upotrebe jezika nacionalnih manjina ogleda se u pravu na obrazovanje na maternjem jeziku i medija na jezicima manjina. Podsticanje pokretanja medija na jezicima manjina je bila politika AP Vojvodine posebno od 1971. od kada su ingerencije vojvođanske Vlade i Skupštine, u okviru široke autonomije bile značajne. Napomenimo da je od 1971. pa do konačne privatizacije medija u Srbiji oktobra 2015, koja je sprovedena pod opravdanim geslom neophodnosti izlaska države iz vlasništva u medijima, na žalost, kao kolateralna šteta ugasili su se uglavnom svi lokalni mediji na jezicima manjina jer niko nije hteo da preuzme brigu za neprofitabilne medije kakvi su oni na jezicima manjina.
Privatizacija je bila vulgarna i špekulantska, bez razrađenog plana opstanka medija koji garantuju zaštitu prava na informisanje na maternjem jeziku i manjinama koje žive pretežno u Vojvodini. Gotovo 40 godina radijski program na više jezika emitovalo je na 33 lokalne rdio stanice od kojih su poneke imale i svoj televizijski kanal. Svi veći gradovi poput Subotice, Sombora, Zrenjanina, Kikinde, Vršca imali su novine sa podliscima na službenim jezicima te opštine.
Vojvodina je bila prepoznata u svetu kao područje sa najvišim standardom u negovanju medija na jezicima manjina i posebno višejezičnih medija i programa. Danas ih više nema. Jedino su ostali štampa na jezicima manjina koje izdržavaju nacionalni saveti manjina, dakle ipak država iz budžeta na posredan način (Mađarso, Hlas ljudu, Ruske slovo, Libertatea) i javni servis Vojvodine koji na dva televizijska, četiri radijska kanala i internet portala rtv.rs, RTV emituje program na čak šesnaest jezika što je svakako izuzetan doprinos zalaganja UNESKO-a u promovisanju “pluralizma i kulturne raznolikosti u medijima”.
Opravdanje za gašenje lokalnih informativnih centara koji su bili osnivači štampanih medija, radijskih i na kraju čak i televizijskih programa, uglavnom višejezičkih, bilo je da nove digitalne tehnologije omogućavaju manjinama da pokreću informativne portale a da negovanje jezika i pisma manjine imaju u radijskim i televizijskim emisijama na javnom servisu Vojvodine, takođe nove tehnologije omogućavaju i praćenje medija u matičnim državama.
Naravno da to jeste sve moguće i relevantno ali svakodnevica ukazuje na to da su na šteti uglavno interkulturna i multikulturna saradnja i podrška razvoju pluralizma svakodnevno u višenacionalnoj zajednici kakva je Vojvodina. Nedostaju zajedničke programske aktivnosti, osim jedne TV emisije na RTV čiji je cilj podsticanje multikulturalizma, kao i podsticanje višejezičnosti u zajedničkim radijskim emisijama. Pre 2015. na lokalnim radijima bilo je uobičajeno da neke emisije vode dva voditelja/voditeljke – svaki na svom maternjem jeziku, čime se ukazivalo na značaj učenja jezika sredine što je tada bilo podsticano i u obrazovnom sistemu.
Ako se bolje razumemo više ćemo sarađivati i razumeti kulturu, običaje, potrebe i na kraju podržavati iskreno, a ne samo deklarativno, pravo svakoga da u javnoj sferi, a ne samo privatnoj, upotrebljava svoj maternji jezik, što svima garantuje Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948). Mediji su u takvoj istinskoj, a ne samo manifestacionoj kulturi multikulturalizma i ravnopravnosti nacionalnih manjina, imali nezamenljivu ulogu u negovanju tolerancije, multietničke saradnje i razumevanja, uzajamnog prevodilaštva, kulturne saranje, učenja jezika zajednice.
Danas se ona svela samo na programske segmente na RTV-u i novine na jezicima manjina zatvorene u svojim redakcijama i broju odštampanih stranica definisanim državnim budžetom koji se za njih izdvaja. Ne treba razumeti da hje nekada bilo idealno ali trebalo bi se podsetiti da su tadašnji standardi u sistemu informisanja na jezicima manjina bili daleko višlji. Nije suština u tome da je broj jezika na kojem emituje javni servis Vojvodine potvrda o sprovođenju prava manjina na informisanje na sopstvenom jeziku. Za pojedine jeziku je reč o emisijama koje se emituju jednom sedmično, ili dva puta mesečno, u veoma ograničenom vremenskom preiodu rezervisanom za uglavnom samo informativne emisije.
Uloga medija je informisanje, obrazovanje i zabava a javni servis ima još i dodatne obaveze u zadovoljavanju komunikativnih potreba auditorijuma. Dakle, ne može se smatrati da kratke informativne emisije, retko emitovane i to čak i u neodgovarajućem dobu dana, jesu informisanje na jeziku nacionalnih manjia. Jasno je da javni servis Vojvodine ne može jedini da zadovolji sve manjinske zajednice da u najboljim terminima imaju cele višečasovne svakodnevne programske blokove sa informativnim, obrazovnim i zabavnim programom jer dan taraje ipak samo 24 sata. Do oktobra 2015. taj problem su rešavali lokalni emiteri koji su danas, eto na primer, na svetski dan tolerancije 16. novembar, nepostojeći.
prof. dr Dubravka Valić Nedeljković