Twitter
FacebookIako se ovaj praznik ne nalazi u zvaničnom spisku Ujedinjenih nacija ipak se 19. novembar obeležava u 80 zemalja u svetu i ima podršku Uneska. U suštini reč je o ličnoj inicijativi dr Džeroma Tilaskinga sa Univerziteta Zapadna Indija u Trinidadu i Tobagu koju je pokrenuo u znak sećanja na svog oca kao primer dobre osobe koja može poslužiti kao uzor za sve muškarce širom sveta. Obeležava se od 1999. Tema Međunarodnog dana muškaraca 2023. je „Bez samoubistava muškaraca“. Ideja je da se na taj dan širom sveta organizuju tribine, debate, seminari, radionice na kojima bi se govorilo o problemima sa kojima se suočavaju muškarci u savremenom društvu, piše portal 021.
Istovremeno mnogi, a među njima su najbrojniji oni koji se izrazito zalažu za poštovanje ženskih prava i izlaženja žena iz senke muškaraca u tradicionalističkim društvima, smatrajući da je borba za muška prava u svetu licemerno jer su oni već odavno zauzeli sve pozicije u društvu, predominantni su u svim značajnim oblastima pre svega vlasništvu nad svojinom, u ekonomiji, lukrativnim profesijama, politici, iako, istini za volju, ljudska prava su ipak prava za sve.
Kakva je situacija u medijima? Decenijska istraživanja Novosadske novinarske škole pokazuju da su muškarci potpuno dominantni kao izvori informacija. Oni su ti koji dobijaju šansu da direktno govore i budu citirani kao kredibilan izvor informacija u svim medijima i to zavisno od teme i tipa medija u 80 do 84% slučajeva. Imajući u vidu da su žene danas na visokim pozicijama u politici, ekonomiji, obrazovanju, kulturi i da ih je 51% u svetskoj populaciji, dakle mogle bi biti kredibilan izvor informacija, ipak nisu jer je ta pozicija je rezervisana za muškarce.
Muškarci su u novinarskoj profesiji apsolutno dominirali u 19 i prvoj polovini 20 veka. To je bila muška profesija par ekselans. Kliše za profesiju je bio elegaqntni muškarac u šeširu sa cigaretom, nadmoćan u svemu i po pojavi i po profesionalnom integritetu i sposobnosti, boem, “srcelomac”, bez straha traga za istinom koju će po svaku cenu objaviti u mediju za koji radi bez odmora 24 sata. Nebrojeno filmova od početka kinematografije do danas posvećeni su takvium likova a igrali su ih uvek najpoznatiji glumci poput Al Paćina, Roberta Retforda i Džordž Klunija u novije vreme, a nekada Orsona Velsa, Gregori Peka, Hemfri Bogarta, Kirk Daklasa. Filmovi i serije o poznatim novinarima iz istorije medija, kao i o poznatim medijima, nisu retkost i u najvećem broju slučajeva glavni akteri su muškarci. Nije onda neobično da se novinarstvo smatra veoma izazovnom, avanturističkom i poželjnom profesijom o kojoj maštaju tinejdžeri jer su često novinari borci za ljudska prava i pravdu i ‘hodaju po ivici’ kako bi uspeli da objave priču za kojom tragaju upkos svim opstrukcijama moćnih pojedinaca i sistema. Što se filmova o profesijama tiče konkurišu im, po atraktivnosti, jedino oni o sudijama, advokatima, policijskim inspektorima i lekarima, s tim što kriminalce ne računam u profesiju. Dakle i te druge navedene su gotovo isključivo muške profesije. Tako da pri izboru studija mladi su bili, češće nekada, motivisani uzorima iz sveta pokretnih slika, danas im je motiv, češće, cena radnog sata.
Danas i dalje muškarci u medijskoj sferi zauzimaju one najlukrativnije pozicije. Oni su svlasnici medija, menadžeri, urednici i bave se najznačajnijim temama koje su od primarnog javnog interesa kao što je unutrašnja i spoljna politika, ekonomija i sport. Istovremeno mora se priznati i to da od kada su žene masovno ušle u profesiju i počele da zauzimaju važne pozicije, kao na primer što se dogodile nešto ranije u obrazovanju, zdravstvu, kulturi, nadnice su i u novinarstvu značajno snižene ali atraktivnost ove izazovne profesije je i dalje ostala i za muškarce.
Suma sumarum jeste da su ljudska prava prava nemarkirana pripadnosti određenom polu, ipak istini za volju, barem kad je u pitanju medijska sfera, muškarci nemaju na šta da se žale. Žene su mnogo ugroženije počevši od čestog mobinga kolega, urednika i menadžera, pa do nižih cena rada, lošijih uslova u kojima rade, manje atraktivnih sektora koje prate, težeg osvajanja ključnih pozicija ali i mogućnosti da dopru do najvažnijih izvora informacija. A kada su izvori informacija tiče one su uglavnom rezervni izbor iako su im kompetencije iste, a katkada i bolje, od onih koje poseduju muške kolege. To što ima izuzetaka samo potvrđuje višedecenijsko pravilo ponašanja, evo već više od tri veka, u medijskoj sferi.
prof. Dr Dubravka Valić Nedeljković