Twitter
FacebookUjedinjene nacije su 1994. godine ustanovile 9. avgust kao Svetski dan siromašnih, sa ciljem da pitanje položaja socijalno ugroženih taj dan dobije veću pažnju od uobičajene.
Sasvim bazičnom pretragom vesti objavljenih u medijima u Srbiji 9. i 10. avgusta ustanovili smo da navedeni cilj UN nije u Srbiji ni ovog 9. avgusta ostvaren. Tačnije izuzetno malo medija, kako tradicionalnih, tako i onih digitalnih, pozabavio se siromašnima.
Ovaj deo populacije koji je potpuno bez moći i uticaja u društvu, a u velikoj je potrebi, bio je i na svoj dan van medijskog fokusa. Informativni prag dakako prelaze jer to nije neka mala skupina osoba koja je neznano kako ostala na društvenoj margini. Naprotiv, statistika ukazuje da je prag rizika od siromaštva u Srbiji, prema poslednjim raspoloživim podacima, 26.509 dinara mesečno za pojedinca, odnosno 55.668 dinara za porodicu sa dvoje dece. Sa medijalnom zaradom od oko 77.000 dinara, upitno je kako bilo ko sa takvim primanjima u Srbiji može da zadovolji i najosnovnije potrebe. Svako peto dete u Srbiji živi u riziku od siromaštva, piše Peščanik. Više od 800.000 osoba u Srbije je apsolutno siromašno, navodi se u tekstu Bi-Bi-Sija na srpskom, što znači da ne mogu da zadovolje životne osnovne potrebe, nemaju odgovarajuće stambene uslove i pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama i ne mogu da se zaposle. Trećina stanovnika u Srbiji teško „spaja kraj sa krajem“, navedeno je u istraživanju Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Srbija i dalje nema usvojenu Strategiju za smanjenje siromaštva što je polazna osnova za rešavanje pitanja siromaštva. Svaki osmi stanovnik Srbije raspolaže sa manje od 12.000 dinara na mesečnom nivou, prema poslednjem istraživanju Dečijeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF), prenosi Moj Novi Sad.
Siromaštvo je svakodnevica za deset odsto svetskog stanovništva što znači da 700 miliona ljudi živi u ekstremnom siromaštvu sa manje od dva dolara dnevno (206,51 dinara).
Mediji u Srbiji, posebno oni bliski vlasti, o siromašnima gotovo nikada ne izveštavaju, pa čak ni na nivou tople ljudske priče iz svakodnevnog života*, jer to bi zamaglilo, možda čak dovelo u pitanje, sliku o ekonomskom lideru na Balkanu, zemlji opšteg prosperiteta i uspešnog razvoja koju oni svakodnevno plasiraju na nacionalnim TV kanalima. Ovaj unisoni narativ po kojem Srbija samo grabi napred u prosperitetnu budućnost kvare retki, uglavnom kablovski, emiteri, koji ukazuju da smo prezadužena zemlja, koja nema rešena mnoga osnovna prava za svoje stanovništvo kao što su pravo na rad, socijalnu zaštitu, pitku vodu, zdravlje…
Siromašni su ono što se mora sakriti od očiju javnosti, oni su pretnja blistavom imidžu, oni ne zaslužuju da se njima iko pozabavi jer su sami krivi za svoj status – narativi su koje neguju moćni i nameću ih kao uređivački koncept mejnstrim medijima bliskim vlasti.
Zemlja koja ne brine o marginalizovanim grupama, dakle onima socijalno i na svaki drugi način ugroženima, ima ozbiljan problem sa demokratijom. Mediji u Srbiji o tome slabo i retko izveštavaju.
prof. dr Dubravka Valić Nedeljković
*Redovni medijski monitorinzi Novosadske novinarske škole u poslednjih dvadesetak godina siromašne kao subjekat informacije gotovo da nisu zabeleželi. Podatke valja uporediti i sa Valić Nedeljković, Dubravka i Jelena Kleut (2012). Predstavljanje siromaštva u tradicionalnim i novim medijima. Novi Sad: Filozofski fakultet, edicija Medijska istraživanja, knjiga IV koji ukazuju, takođe, na to da su siromašni u našim medijima isključena kategorija stanovništva.