Twitter
Facebook„Međunarodni dan mladih obeležava se svake godine 12. avgusta kako bi se na pitanja mladih skrenula pažnja međunarodne zajednice i proslavio potencijal mladih kao partnera u današnjem globalnom društvu. Teme Međunarodnog dana mladih osnažuju inicijative kojima može da se istakne angažovanje mladih na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou i da se, na taj način, obogate nacionalne i multilateralne institucije i procesi, kao i izvlačenje pouka iz kako se njihova zastupljenost i angažman u formalnoj institucionalnoj politici mogu značajno poboljšati. Dan je zamišljen kao prilika da se skrene pažnja na pitanja mladih širom sveta. Koncerti, radionice, kulturne manifestacije i skupovi koje organizuju državne vlasti i omladinske organizacije održavaju se širom sveta u čast ovog dana.
Polovina svetske populacije je mlađa od 25 godina od čega 89,5% živi u zemljama u razvoju i suočava se sa stalnim kontroverzama i izazovima u svim sferama života.
Prema Zakonu o mladima, mladi u Srbiji predstavljaju kategoriju lica od navršenih 15 do navršenih 30 godina života. Podaci Republičkog zavoda za statistiku, iz 2019. godine, pokazuju da ova kategorija čini jednu šestinu ukupnog stanovništva naše zemlje, odnosno 1.141.016 stanovnika. Srbija je na petom mestu zemalja Evrope po starosti stanovništva sa prosečnom starošću od 41. godine. Iako većina mladih u Srbiji živi u gradovima, značajan broj mladih (39,6%) živi u ruralnim sredinama i prigradskim naseljima.
Mladi u Srbiji mahom žive u svojim primarnim porodicama (98% maloletnika i 76% punoletnih), dok svega 24% živi odvojeno od roditelja.
Godišnje zemlju napusti 51.000 pretežno mladih ljudi tako da Srbija ima jednu od najviših stopa emigracije mladih na Zapadnom Balkanu.
Mnogi mladi u Srbiji i pored visokog procenta onih koji su odlučili da napuste zemlju su rešili da ostanu i budu aktivni deo zajednice i to na različite načine uključujući i politički aktivizam. Ispolitiziranost obeležava njihovu svakodnevicu. Aktivizam „praktikuju“ u, može se slobodno reći, dva sasvim suprotstavljena tabora. Ili su to oni koji se bore za demokratizaciju društva u različitim javnim sferama i na različitim nivoima (npr. avgust obeležavaju protesti protiv iskopavanja litijuma i rudarenja Rio Tinta u Srbiji), ili su to oni koji model huliganskih navjačih grupa sa fudbalskih stadiona prenose i u političku svakodnevicu. Mediji, posebno tabloidi, ali bez kritičkog osvrta i novinarskog komentara odnosno distance, puni su informacija o onima koji se identifikuju sa akterima poznatog dokumentarca iz devedesetih „Vidimo se u čitulji“.
Mladi kao subjekti medijskih objava u informativnom prostoru Srbije su ili crno-belo prikazani, ili su ignorisani tačnije nevidljivi u okviru varijable „građani“ – rezultati su gotovo svih monitoringa Novosadske novinarske škole.
Teme u kojima su subjekti najčešće su ili manifestativnog karaktera ili je reč o sportskim takmičenjima. Retko se mediji bave mladima u Srbiji kao temom. Oni su u središtu pažnje kada se predstavljaju istraživanja (na primer https://mons.rs/mladi-u-srbiji) ili kada je povod njihov dan.
„Juče je obeležen Međunarodni dan mladih, Krovna organizacija u Srbiji je zabrinuta za njihov položaj iz više razloga, prvo zbog toga kako ih država tretira, drugo zbog rasta tolerancije mladih prema nasilju, treće što se ne menjaju procenti onih koji bi da napuste zemlju“, izveštava Nova.
Mediji radije objavljuju pozitivne tekstove (na primer „Izveštaj o sreći u svetu je godišnja rang-lista zadovoljstva životom, a ove godine, podaci su prvi put predstavljeni po starosnim grupama. Litvanija je zauzela prvo mesto među mladima, koji sreću ocenjuju sa 7,6, na skali do 10. Na drugom mestu je Izrael, a na trećem Srbija. Anketirani su građani 143 zemlje“).
Ovu vest su objavili gotovo svi mediji u Srbiji. Ređe se, posebno u medijima bliskih vlasti, objavljuju rezultati istraživanja koji ukazuju da mladi u Srbiji baš i nisu jako zadovoljni svojim statusom (već pomenuto https://mons.rs/mladi-u-srbiji) ili informacije u čijem središtu su mladi aktivisti koji se bore za određene ciljeve, na primer, ukazuju na izborne krađe, na loš položaj mladih poljoprivrednika, na to da je ugrožena životna sredina u Srbiji, da je demokratija na rubu tolerantnosti i tome slično. Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) koja objedinjuje čak 111 organizacija mladih i za mlade, a čiji je i NNŠ deo, stalno objavljuje istraživanja i organizuje akcije. S obzirom na značaj toga što rade nedovoljno su zastupljeni u medijima jer glasno govore o svim kontroverzama Srbije danas, a to mejnstrim medijima nisu sadržaji koji prelaze informativni prag.
I na kraju valja podsetiti da su devedesetih prošlog veka nasilno prekinute tradicije omladinskih medija izrazito razvijenih sedamdesetih i osamdesetih godina. Zatvorene su, izdvojmo samo najznačajnije, redakcije Omladinskih novina (NON-a), Poleta, Mladine, Indexa, Stava, Radio INDEXa. Istini za volju postoje i danas sajtovi koji tretiraju teme o mladima i za mlade, ali je to daleko od uticaja koji su nekada imali omladinski mediji baveći se oštrim, kritičkim, istraživačkim i beskompromisnim novinarstvom. Možda bi valjalo danas razmisliti o tome.
I na kraju činjenice.
Datum obeležavanja Međunarodnog dana mladih određen je za 20. januar 2000. godine Rezolucijom 54/120 Generalne skupštine Organizacije ujedinjenih nacija, a prema preporuci sa Svetske konferencije ministara zaduženih za omladinu održane od 8. do 12. avgusta 1998. godine u Lisabonu.
prof. dr Dubravka Valić Nedeljković