Twitter
FacebookNovinarke i novinari lokalnih medija u šest vojvođanskih gradova – Subotici, Somboru, Zrenjaninu, Pančevu, Kikindi i Novom Sadu kontinuirano su izloženi cenzuri, finansijskim ucenama vlasnika ili lokalnih vlasti, a neki čak i pretnjama, pokazala su istraživanja koja je tim Novosadske novinarske škole sproveo zajedno sa novinarkama i novinarima Pokreta “Podrži RTV” i studentkinjama i studentima novinarstva na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Studentske tekstove o situaciji u pomentuih šest gradova objavljivaćemo u celini na našem sajtu. Osim njih, u okviru projekta smo i pripremili priručnik “Pritisci na medije u Srbiji i metode odupiranja”, uradili finansijsku analizu poslovanja Radio-televizije Vojvodine, organizovali javnu akciju kroz koju smo pitali građanke i građane Novog Sada jesu li zadovoljni lokalnim medijima i javnim servisima. Na završnici projekta organizovali smo i diskusiju o pritiscima i cenzuri.
Istraživanja smo sprovodili u okviru projekta “Mission Defence” koji je finansirala Evropska unija kroz program za male grantove „Zaštita medijskih sloboda i slobode izražavanja na Zapadnom Balkanu“.
Osvrćući se na zaključke iz studentkih istraživanja o lokalnim medijima koji su, između ostalog, pokazali da novinarke i novinari u pojedinim gradovima biraju da ne budu slobodni, ali siti, novinarka Danica Vučenić kaže da ne može da brani ljude koji tako rade.
„Moja je lična odluka da ne kupim hleb, snaći ću se, ali hoću da poštujem profesionalne standarde. To je moj lični izbor, ali isto tako je njihov lični izbor da se ponižavaju, da slede vođu, da lažu, to je njihov izbor, da se bave propagandom, a ne profesijom. Ja ne poštujem taj izbor, ali mi ne možemo da očekujemo da profesija sad kolektivno kaže e sad ćemo svi da ustanemo, jer da je to rekla, onda ne bismo bili gde jesmo” rekla je u Novosadskoj novinarskoj školi autorka emsije “Kvaka 23” koja se može pratiti na sajtu agencije Fonet.
Međutim, kaže i da razume da je ekonomska situacija u medijima nikada gora, da novinarke i novinari rade bez ugovora, preko outsource agencija i da strepe za posao.
Bitku za bolji radnopravni položaj zaposlenih na Radio-televiziji Vojvodine, neposredno posle političkih smena u toj kući u maju 2016. godine, pokrenuo je Sindikat “Nezavisnost” koji je tada u RTV-u brojao tek nekoliko desetina članova, da bi nedavno postao i reprezentativan sindikat.
U međuvremenu, pripremili su oko 200 tužbi, sadašnjih i bivših zaposlenih, zbog nezakonitog skidanja deset odsto sa plata. Osim toga, problem na koji ovaj Sindikat stalno skreće pažnju jeste i zapošljavanje preko agencija.
“Agencija povećava naše troškove za deset odsto i jeftinije bi bilo da se zaposle ti ljudi, ali su oni [honorarci] tako dobra stvar za manipulaciju i pritiske. Takvi su čak i ljudi koji rade na određeno vreme i njih bukvalno ucenjuju”, uočio je glavni poverenik Sindikata “Nezavisnost” za RTV Darko Šper.
Dodao je da su zbog nesigurnog radnog statusa ljudi spremni na cenzuru i autocenzuru, jer im je stalo da rade.
“Pre nekoliko dana nazvao me je kolega koji je član našeg Sindikata, zaposlen je na određeno vreme. Njega je nazvala urednica i na kraju razgovora ga pitala – ti si na određeno, a kad ti ističe ugovor? Na leto. Pa ti bi trebalo da planiraš da ga produžiš? Pa ja bih voleo. Ali, član si Šperovog sindikata, to može da ti predstavlja problem! I on se iščlanio iz Sindikata”, ispričao je Šper.
Novinarke i novinari nisu postali otporni na ovakve obrasce ponašanja, koji se ponavljaju od devedesetih godina, i ne uočavaju mehanizme odupiranja, primetila je profesorica na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dubravka Valić Nedeljković.
Kada je reč o budućim generacijama novinara i novinarki, problem to što je sve manje medija u kojima mogu da dobiju kvalitetna praktična znanja.
“Imamo stalno nerešen problem studentske prakse, ne samo mi nego i drugi univerziteti gde se medijske studije predaju. Akademska zajednica nudi studente da kroz rad stiču nova znanja, a profesionalna zajednica ih neće”, tvrdi profesorica Valić Nedeljković i dodaje da je i nezavisnost akademske zajednice trenutno izložena testu.
Novinarka Danica Vučenić primetila je da su u problemu i druge profesije, poput pravosuđa, koje je usko povezano sa novinarstvom. Kao izlaz iz loše pozicije ona vidi sinergiju tih profesija.
“Mediji ne mogu biti slobodni bez slobodnog sudstva, ne mogu raditi svoj posao bez Šabića [bez insitucije Poverenika za informacije od javnog značaja], bez Ombudsmana, bez nevladinog sektora, bez slobodnog univerziteta koji edukuje vas koji ćete nas da zamenite”, zaključila je novinarka koja je bila aktivna i u grupi Za slobodu medija.
Grupa je nastala krajem prošle godine kao reakcija na gašenje nedeljnika Vranjske da bi nastavila da se bavi pitanjem slobode medija i uspela je da taj problem stavi u fokus pažnje i evropskih političara.
Danica Vučenić smatra da to nije dovoljno ni mnogo i da to ne može znatno pomeriti odnos aktuelne vlasti prema medijima, kojoj misli ona, ne trebaju kritički mediji. Uprkos tome grupa Za slobodu medija nastavlja sa radom i planira nove aktivnosti.
Diskusija o cenzuri i pritiscima u medijima bila je ujedno i martovski #NNŠmeetup, a novi organizujemo narednog meseca.
Autorka: Vanja Đurić, novinarka
*Projekat “Mission Defence” finansirala je Evropska unija u okviru programa za male grantove „Zaštita medijskih sloboda i slobode izražavanja na Zapadnom Balkanu“
