search icon Arhiva

Dan intelektualne svojine

„Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (engl. World Intellectual Property Organization, WIPO) 2000. godine utemeljila je Dan intelektualne svojine  kako bi podigla svest o tome kako patenti, autorska prava, žigovi i dizajni utiču na svakodnevni život i da bi se proslavila kreativnost i doprinos kreatora i inovatora u razvoju društava širom sveta.

Za datum Svetskog dana intelektualne svojine izabran je 26. april jer se poklapa sa datumom kada je 1970. godine stupila na snagu Konvencija o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu“ .

Intelektualna svojina je danas veoma značajno, nazovimo to, ljudsko pravo o kojem se sve više  javno debatuje, koje sve detaljnije definiše i prepoznaje u zakonodavstvu svake zemlje u svetu, ali i sve češće nalazi kao predmet na sudu. 

Stoga današnji dan, 26.april, koristimo da se u ovom tekstu ozbiljnije pozabavimo intelektualnom svojinom jer su i novinarski uredci uvršteni u dela koja podležu zakoniima o intelektualnoj svojini i ne mogu se bez saglasnosti autora preuzimati i širiti dalje.

Prema zakonu koji važi u Srbiji, predmet zaštite intelektualne svojine je „duhovna, nematerijalna tvorevina koju je stvorio čovek“ – muzika, književna i likovna dela, pronalasci i ostala dela. Nedovršena dela uživaju drugačiju građansko-pravnu zaštitu.

Pod zaštitu intelektualne svojine spadaju:

  • književna, umetnička i naučna dela
  • novinarska autorska dela (članci, serijali, dokumentarci, reportaže)
  • prevodi
  • računarski programi u u bilo kojem obliku
  • umetnička izvođenja
  • pronalasci i naučna otkrića
  • industrijski uzorci i modeli
  • dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja
  • kartografska dela
  • planovi, skice, makete i fotografije
  • pozorišna režija
  • fabrički, trgovački i uslužni žigovi
  • trgovačka imena i nazivi
  • biljne sorte,
  • sva druga prava vezana za intelektualnu aktivnost u industrijskoj, naučnoj, književnoj i umetničkoj oblasti.

Nije svaka tvorevina ljudskog duha autorsko delo. Intelektualnom svojinom ne može se smatrati na primer samo nabrajanje činjenica ili događaja i uopšte taksativno navođenje bez komentarisanja toga što se navodi. Takođe servisne informacije koje se objavljuju svakodnevno u medijima tipa vremenska prognoza, gde se predviđa siključenje vode i struje, koje saobraćajnice su zatvorene zbog radova na putu, planiraju li se ograničenja u javnom saobraćaju, ima li gužve na putevima i graničnim prelazima, kolika je cena benzina i dizela, ukoliko je država menja  svake sedmice i u medijima  objavljuje nove i tome slično. Intelektualna svojina nisu ni dnevni red, materijali za raspravu i zaključci sa sastanaka, zasedanja skupštine i bilo kojih drugih javnih tela, kao i sudske odluke i usvojene nekih drugih javnih dokumenata i odluka, godišnji izveštaji itd. Sve navedeno ne može se smatrati autorskim delom jer ti tekstovi ne poseduju originalnost.

Za razliku od svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, ova “svojina” uglavnom traje određeno vreme.  

Nakon isteka roka neka prava prestaju, te određenu vrstu intelektualne svojine može koristiti svako ko želi bez naknade. 

Neka prava mogu se “produžiti” i traju sve dok postoje uslovi za njihovo postojanje.

Preporučljivo je da autor dela bude potpisan ili označen. Nije obavezno da stoji ime i prezime, već to može biti pseudonim, inicijali ili neki znak.

 Autor/autorka uživa moralna i imovinska prava na svom delu. Imovinska prava autora/autorke traju za života i 70 godina posle njegove/njene smrti, dok moralna prava traju i po prestanku trajanja imovinskih prava autora/autorka.

Za medije je posebno značajno da pravo proizvođača emisije je pravo fizičkog ili pravnog lica koje je organizovalo i finansiralo proizvodnju emisije da je i ekonomski iskorišćava. 

Emisija je električni signal koji je pretvoren audio-vizelni sadržaj koji se emituje radi saopštavanja javnosti, što se uglavnom odnosi na TV i radio. 

Nije bitan sadržaj emisije, niti način prenošenja signala, već je emisija zaštićena kao takva. U sebi može sadržati neko autorsko delo, ali može biti i npr. prenos fudbalske utakmice.

Pravo proizvođača emisije traje 50 godina od dana prvog emitovanja zaštićene emisije.

Pogrešno je uvreženo mišljenje da je sve što se nalazi na internetu slobodno za dalje korišćenje. 

Zapravo je suprotno, osim ako autor/autorka nije izričito dozvolio dalje korišćenje svog dela i odredio način kako se delo može dalje koristiti.

Prilikom registrovanja naloga na nekoj mreži korisnik ustupa pravo na korišćenje svojih dela (statusi, objave, komentari, fotografije) određenoj društvenoj mreži zarad korišćenja isključivo unutar mreže. 

Povreda može nastati i uokviru neke društvene mreže ako se određeni sadržaj kopira bez navođenja autora. U tu svrhu postoji opcija deljenja sadržaja u kojoj je naveden autor (share, retweet, embed).

Vrlo oprezno sa preuzimanjem sadržaja sa interneta bez navođenja izvora i prethodne provere da li je sadržaj zaštićen, odnosno da li se mora platiti. 

Sve što se u bilo koje svrhe preuzme sa interneta, plaćeno ili neplaćeno, važno je navesti izvor sa kojeg je sadržaj preuzet. Nekada je zahtev da se upiše u okviru navođenja izvora i  datum preuzimanja pošto neki sadržaji bivaju povučena sa interneta posle nekog vremena.

Ukoliko se ne ispoštuje navedena procedura prvo se dobije upozorenje ali ako se na to ogluši vrlo brzo sledi tužba i sankcije. 

Novčane kazne su veoma visoke za neovlašćeno preuzimanje video i muzičkih sadržaja.

Prema iskustvu novinari se retko odlučuju da utužuju zbog narušenih autorskih prava. Međutim ukoliko je reč o velikoj autorskoj istraživačkoj priči i publicističkim medijskim sadržajima o autorstvu se i te kako vodi računa.

I na kraju ovog neuobičajno obimnog teksta upozorenje da je intelektualna svojina danas nešto o čemu se mora veoma ozbiljno voditi računa svakodnevno čim se pristupi internetu i čim odlučite da preuzmete neki sadržaj. Preskupo je ukoliko se o to upozorenje oglušite.

Dan knjige i... Evropski dan međugeneracijske...