Dan knjige i autorskih prava

Svetski dan knjige i autorskih prava obeležava se 23. aprila svake godine kao simboličan datum u svetskoj književnosti jer je toga dana 1616. godine umro Miguel de Servantes, a rodio se Vilijem Šekspir. Zasniva se na katalonskom običaju darivanja knjiga i ruža na dan Svetog Jurja. Odluka o obežavanju Svetskoga dana knjige i autorskih prava donesena je na Generalnoj konferenciji UNESCO-a održanoj u Parizu 1995. godine

UN-ova organizacija za obrazovanje, naukut i kulturu UNESCO, obežava Svetski dan knjige i autorskih prava uz pomoć brojnih izdavača, knjižara, učitelja i stručnjaka za komunikacije. 

UNESCO želi svakoga, a posebno mlade, da podstakne na čitanje te promociju izdavaštva i zaštitu intelektualnog vlasništva putem zaštite autorskih prava..

I ovo je jedan od datuma koji nas uči da je autorsko pravo u suštini prava svojina. Iako je reč o intelektualnom, a ne materijalnom, vlasništvu, jednako je značajna. Posebno danas kada je internet mesto gde svako može da „ode“ po nešto što mu zatreba i to nešto „uzme“, a ne „kupi“, bez odobrenja vlasnika. Još je problematičnije ako to što prisvoji i iskoristi za sopstvene potrebe koje naravno može i da unovči, često bez ikakvih sankcija.   Na žalost etički principi poštovanja tuđeg autorstva se na internetu odavno ne smatraju obavezujućim, iako jesu.  „Krađa“ intelektualne svojine u celini, i/ili delovima, je svakodnevica. U moru objava na internetu mnogi smatraju da neće biti uhvaćeni. Stoga je sve rigoroznija legislativa u oblasti autorskih prava koja se protežu i na virtuelni prostor-vreme. Današnji dan ima pre svega podsticajnu ulogu da se mladi vrate čitanju knjiga. Sva istraživanja ukazuju na to da uglavnom ne čitaju sistematično i svakodnevno ni lektiru niti bilo šta što je pisana reč,, bez obzira na to da li će to biti one štampane knjige, ili one koje se drže u ličnoj biblioteci na nekom elektronskom čitaču,  na primer, kindlu. Suština je sama navika čitanja koja je  sve ređa kako kod mladih, tako i kod onih srednje i starije generacije. Gotovo neverovatno se čini danas izdvojiti vreme za tomove, na primer, Tolstojevg Rata i mira ili Šolohovljevog Tihog dona, najmarkantnijih dela koja predstavljaju vrh svetske književnosti, ili više od hiljadu tristotine strana nedavno objavljene romansirane istorije (historical fiction) „Svet: Porodična istorija“,  Sajmona Sibaga Montefjorea. Dakle treba steći naviku čitanja da bi se savladala dela koja su obimnija od prosečnih 300-tinak strana. Stoga je važan 22. april da nas barem toga dana mediji pišući o danu knjige poguraju na čitanje. Pošto je ujedno i dan autorskih prava i opomenu da je važno da razumemo značaj autorstva. 

Valja istaći, dodatno, da se već za nekoliko dana, tačnije 26. aprila obeležava Dan intelektualne svojine, što je srodno, ali ne baš sasvim isto polje tako da otom potom.