Dan prava javnosti da zna

28. septembar Dan prava javnosti da zna o pojavama, ljudima i događajima koji su od javnog interesa obeležava se od 2002. godine kada je ustanovljen na zajedničkom sastanku predstavnika uglavnom nevladinih organizacija u Sofiji. “Danas se taj dan obeležava širom sveta sa ciljem da se promoviše pravo svakog da traži i dobije informacije koje u njegovo ime drže organi vlasti i istovremeno razvija svoju ličnost i gradi sebe kao aktivnog učesnika u razvoju društva i demokratskoj kontroli vlasti” (https://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/290914/290914-stampa1.html). Ove godine obeležen je i u Srbiji ali sa manje entuzijazma među novinarima i javnostima nego što bi se to očekivalo u zemlji koja je, upravo zbog neslobode medija koji rade pre u interesu političkih centara moći, nego u javnom interesu, na Ideksu slobode medija Reportera bez granica pala za 14 mesta u odnosu na prošlu godinu (zauzima 90 od  180 zemalja).

Odgovor na pitanje šta je javni interes, dakle šta je to što javnost ima pravo da zna, “najlakše se dobija kada novinar sagleda stvari iz ugla građanina i postavi pitanje ‘zašto je to važno za mene’, kaže novinar Predrag Blagojević (dostupno na https://mediareform.rs/javni-interes-zbog-koga-postoje-mediji/)” dakle da bi to mogao mora imati pun pristup informacijama od javnog interesa. I tu je sada osnovni problem jer prečesto, pre svega, politički i ekonomski centri moći nisu skloni da promoptno i u potpunosti omoguće građanima i građankama, a posebno medijima, pristup informacijama od javnog interesa. Radije se odlučuju za plaćanje kazne zbog nepoštovanja Zakona o slobodi pristupa informacija (2004). Podsetimo da se pravom javnosti da zna upravo ostvaruje jedno od osnovnih ljudskih prava, a to je pravo da se primaju i daju informacije od javnog značaja. Upućujemo na član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima (1950) i član 19  Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (1948).

Ovaj dan uglavnom obeležava Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, a manje mediji, iako je samo postojanje Zakona o slobodi pristupa informacijama i institut poverenika učinkovita alatka koja omogućava rad novinarima i novinarkama, a posebno onima koji se bave istraživačkim novinarstvom.

Da bi se ostvarila bolja praksa u sprovođenju prava javnosti da zna neophodna je saradnja institucija javne vlasti i međunarodnih institucija, sa medijima, ali i sa organizacijama civilnog društva kao značajnog partnera u ostvarivanju prava na pristup informacijama od javnog interesa.

NNŠ