Twitter
FacebookNakon građanskih protesta 16. marta, o kojima su mediji izneli čitav niz dezinformacija, kao i upada demonstranata na Radio-televiziju Srbije, pokrajinski javni servis objavio je pismo podrške RTS-u, u kojem se između ostalog navodi da kolegama sa RTS-a žele da ostanu „uzor profesionalnog medijskog stvaralaštva“.
S obzirom na to da se upravo oko ocene nivoa profesionalizma, nezavisnosti i integriteta republičkog javnog servisa prethodnih meseci vode žustre polemike, FakeNews Tragač je odlučio da na jednom mestu sumira skorija medijska istraživanja o ovoj temi. Rezultati nedvosmisleno pokazuju da se informativni program RTS-a, uprkos tvrdnjama RTV-a, ne može smatrati ni uzornim ni profesionalnim. To, dakako, ne znači da na javnom servisu nema kvalitetnih priloga i medijskih inicijativa, profesionalnih novinara i urednika, ali je, posmatran u celini, informativni program proteklih godina nesumnjivo u službi Srpske napredne stranke.
- Pristrasnost na parlamentarnim izborima (2016)
Novosadska novinarska škola sprovela je opsežan monitoring medija pred poslednje parlamentarne izbore, a rezultati pokazuju da je tačno četvrtina politički deklarisanih aktera zastupljenih u Dnevniku 2 bila iz redova Srpske napredne stranke, nakon čega su, sa po sedam odsto, sledili akteri iz DS-a i SPS-a. Iste godine NNŠ je rezultate monitoringa predstavila i putem modela „medijskog cenzusa“ gde su strankama koje su na javnim servisima bile zastupljene sa pet ili više odsto u okviru centralnih informativnih emisija raspoređena poslanička mesta prema D’ontovom modelu, pri čemu je za mernu jedinicu umesto biračkog glasa uzet udeo u programu. Prema toj računici, SNS-u bi 2016. godine pripalo 148 od ukupno 250 poslaničkih mesta.
- Pristrasnost na predsedničkim izborima (2017)
Sličan rezultat dobijen je i monitoringom predsedničke kampanje 2017. godine u Dnevniku 2 RTS-a. Novosadska novinarska škola izračunala je da je u periodu od 9. do 29. marta 2017. godine Aleksandar Vučić u centralnoj informativnoj emisiji javnog servisa imao 2.374 sekunde učešća, a prvi naredni kandidat Saša Janković tek 285 sekundi. Na ovom mestu neko bi mogao da uputi prigovor, uz tezu da je i očekivano da predsednik Vlade, s obzirom na svoje državne aktivnosti, ima veću zastupljenost u informativnom programu. Međutim, ukoliko je premijer u isto vreme i predsednički kandidat, ovakva njegova nadzastupljenost upućuje na zaključak da je RTS poslušno prenosio sve forme državnog marketinga i pseudodogađaja u organizaciji Vlade, čime je ostale kandidate stavio u apsolutno neravnopravan položaj u odnosu na Vučića.
- Pristrasnost na lokalnim beogradskim izborima (2018)
U periodu od 2. februara do 1. marta 2018. godine, uoči beogradskih izbora,Aleksandar Vučić je prema istraživanju Birodija, bio apsolutno dominantna politička ličnost u Dnevniku 2, sa čak 5255 sekundi, a naredni po zastupljenosti bili su Nebojša Žugić iz Zelene stranke (tek 137 sekundi), Miloš Jovanović (96s) i Dragan Šutanovac (86s). U Jutarnjem programu opozicionara nije bilo, ali je Vučić dobio gotovo 8,5 hiljada sekundi.
- Pristrasnost van izbornih ciklusa
Iako su predizborne kampanje periodi u kojima se najčešće testira objektivnost medija, to su ujedno i periodi u kojima se struktura informativnog programa znatno deformiše, kako bi se omogućio medijski prostor svim kandidovanim listama. Zbog toga je važno sagledati i kako program jednog medija, a naročito javnog servisa, izgleda i van izbornih tokova. Monitoring koji je Birodi sproveo u periodu od 12. avgusta do 14. novembra 2017. pokazuje da je Aleksandar Vučić u Dnevniku 2 imao zbirnu zastupljenost od gotovo tri sata, što je skorodevetostruko više od zastupljenih građana, odnosno 62 puta više od najzastupljenijeg opozicionog lidera, Dragana Šutanovca.
- Lažne vesti
Istraživanje FakeNews Tragača pokazuje da informativne emisije i portal javnog servisa nisu imuni na lažne vesti, kao i da javni servis bez kritičke odstupnice plasira dezinformacije koje objavljuje Tanjug. Tako je RTS, između ostalog, objavio manipulativni kontekst nagrade Zlatni lav, dodeljene Aleksandru Vučiću, lažnu informaciju o vanrednom sletanju aviona Er Srbije, lažni snimak„kamenovanja“ fudbalera Brazila nakon neuspeha na Svetskom prvenstvu,izjavu Zorane Mihajlović iz Niša koju ona nikada nije dala, kao i – što je najindikativnije – izmišljene delove izveštaja o slobodi medija i pohvale na račun RTS-a. Do sličnih nalaza došle su i naše kolege sa portala Raskrikavanje.
Pored svega navedenog, na RTS-u su u proteklih godinu dana zabeleženi i gafovi poput zamrzavanja kadra sa Vučićem i lapsus-procene o stotinama hiljada ljudi u Novom Sadu na skupu u organizaciji gradske vlasti. Zaposleni RTS-a u više navrata su izražavali nezadovoljstvo uslovima rada (1, 2), a uočeni su i primeri otvorene cenzure (1, 2). Treba se osvrnuti i na debatne političke emisije, pogotovo Upitnik, u kojem su uslovi za demokratski i ravnopravan dijalog učesnika minimalni.
Javni servis su osnovali građani, koji ujedno imaju obavezu da ga finansiraju, ali i pravo da ga kontrolišu. Budući da bi RTS svoju uređivačku politiku trebalo da usklađuje isključivo sa načelom javnog interesa, odlike njegovog informativnog programa poput promocije partikularnih interesa, pristrasnosti i neobjektivnosti, biltenizacije programa i slepog praćenja agende vladajuće stranke, čine tezu prema kojoj je RTS „uzor profesionalnog medijskog stvaralaštva“ bez ikakve sumnje netačnom.ž
FakeNews Tragač