Twitter
FacebookFemPlatz je organizovao panel sa ciljem pokretanja razgovora o iskustvima i primerima medijskog izveštavanja o femicidu u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, o tome kako izveštavanje utiče na formiranje i promenu stavova građana i građanki, kao i koje su mogućnosti i koraci u delovanju organizacija u pravcu unapređenja za odgovorno izveštavanje o rodnoj ravnopravnosti.
O situaciji po pitanju izveštavanja o nasilju prema ženama i femicidu u tri zemlje, govorile su:
● dr Kosana Beker, programska direktorka FemPlatz-a, Srbija
● Nada Koprivica, program asistentkinja, SOS za žene i djecu žrtve nasilja Nikšić, Crna Gora
● Azra Berbić, aktivistkinja centra za mlade KVART Prijedor i urednica portala zamisli.ba Bosna i Hercegovina
„Situacija u regionu je po pitanju izveštavanja medija o nasilju prema ženama i femicidu veoma slična. Izveštavanje je senzacionalističko i tabloidno, kršenje etičkih standarda je svakodnevno. Edukativna funkcija medija skoro da potpuno izostaje i veoma retko se dublje istražuje odgovornost institucija. Ipak, u Smernicama za izveštavanje o nasilju prema ženama, koje su izdale Novinarke protiv nasilja, navodi se da postoji pomak pitanju izveštavanja u svrhu prevencije i edukacije javnosti“, navodi se u saopštenju FemPlatz-a.
Dr Kosana Beker navodi: „Ono što nama nekako još uvek smeta, sa aktivističke i zagovaračke pozicije, je što su ta poboljšanja zaista minimalna. Šta mi još dodatno možemo da uradimo? Sektor već dugo radi, novinarke su se pridružile, stanje se kao malo popravlja, ali to je sve i dalje katastrofalno. Otkrivaju se identiteti, pronalaze se razlozi, romantizuje se nasilje, različite fotografije se objavljuju – uplakane žene i neke pesnice koje idu prema njima. A sa druge strane, edukativna funkcija koju mediji treba da imaju, najviše izostaje. Pre neki dan, čovek je pucao u ženu automatskim oružjem. U Srbiji automatsko oružje ne može legalno da se poseduje. A medijima to nije interesantna tema. I zna se da posedovanje oružja predstavlja visok rizik, kada se nasilje pojavljuje. To sve nedostaje u edukativnom delu. A kršenje etičkih standarda je konstantno prisutno.“
Zadire se u privatnost žrtava objavljivanjem njihovih ličnih podataka, fotografija, podataka o deci i kada su maloletna. Žrtve femicida se često depersonalizuju, govori se uglavnom o njihovim rodnim ulogama. Nasilje i femicidi se opravdavaju, umanjuje se odgovornost počinilaca, najčešće romantizovanjem učinjenog nasilja, a krivica se često pripisuje žrtvama. Nada Koprivica smatra da je veliki problem „što su mediji u poslednjoj deceniji poklekli za share, za klik, za lajk i izveštavaju na način da pohranjuju ono najprimitivnije u publici“. I u Crnoj Gori izostaje edukativna funkcija u izveštavanju, zločin se romantizuje i stiče se utisak da se traga za potencijalnim situacijama „da javnost shvati zašto se femicid desio, da je ona izazvala tu situaciju da bude ubijena, on je bio ljubomoran, nije viđao decu… to je opšti lajtmotiv kako se izveštava u Crnoj Gori.“
Azra Berbić se nadovezala na prethodne panelistkinje, govoreći o sličnoj situaciji u Bosni i Hercegovini. Kao dve glavne odlike izveštavanja ističe romantizaciju i relativizaciju nasilja prema ženama i korišćenje nekredibilnih izvora informacija „Postoji pandemija novih portala koji svašta pišu, to je sve neregulisano na tržištu u BiH. Možete plasirati svakave vesti i da za to ne odgovarate. Nemomo zakon o transparentnosti medijskog vlasništa. Na tim portalima ne postoji impresum, ne znate ko je vlasnik, ko piše za nih.“
Institucije koje u lancu mehanizama zaštite žena od nasilja imaju važnu ulogu, takođe često ne reaguju. Sa druge strane, dešava se da baš iz tih institucija, nakon počinjenog femicida, u javnost stignu informacije o detaljima iz privatnih života ubijenih žena. Jedna od učesnica panela i aktivistinja navodi: „Greška državnih institucija ne podrazumeva dozvolu za kršenje etičkih principa novinarske profesije. Treba uvek podsećati da jeste odgovornost medija, ali sa druge strane i odgovornost institucija, odnosno držanje njih odgovornim za curenje informacija. Možemo i da podižemo naše kapacitete da to prepoznajemo u zakonodavnom smislu i da pokušamo i da gonimo u tom smislu.“
Kada su u pitanju marginalizovane grupe žena, izveštavanje karakteriše ton sažaljenja i patetike ili potpuno suprotno – one se osuđuju i ne zalazi se dublje u srž problema.
Za unapređenje izveštavanja medija o femicidu, predloženo je da se više radi sa novinarima/kama, ne samo kroz edukaciju i obuke, već i uključivanjem i saradnjom kroz projektna partnerstva. Istaknuto je da se može istraživati i rad regulatornih tela, kao što su REM i Savet za štampu. Predloženo je i da se više govori o odgovornosti institucija, kada je u pitanju „curenje informacija“, kao i pokrenuti odgovornost pred zakonom.
Panel diskusija o femicidu u medijima realizovana je na Dan sećanja na žene žrtve nasilja, koji je ustanovljen 2017. godine na inicijativu ženskih i drugih organizacija i 8000 potpisa građana i građanki putem peticije koja je organizovana u 25 gradova. Povod su bila ubistva sedam žena u porodičnom nasilju, u roku od 72 sata u maju mesecu 2015. godine.
U okviru projekta „Odgovorno izveštavanje o rodnoj ravnopravnosti”, uz podršku Novosadske novinarske škole, Mreže za profesionalizaciju medija jugoistočne Evrope (SEENPM) i Evropske Unije, a kao deo projekta „SNAŽNI – Mediji bez mržnje i dezinformacija”.