Govor mržnje: čekajući kraj

„Iz detinjstva ne nosim nijednu srećnu uspomenu. Ne kažem da svih tih godina nijedanput nisam bio radostan ili srećan. Kažem samo to da je patnja sveobuhvatna: ona odstranjuje sve što se ne uklapa u njen okvir.“ Ovako glasi prvi paragraf autobiografskog romana „Gotovo je s Edijem Belgelom“ (2014), autora Eduara Luja. Američka autorka kratkih priča En Biti kaže da će ma koji život izgledati dramatično ukoliko se većina njegovog sadržaja izostavi. Međutim, dramatičnost Eduarove priče počiva upravo na neizostavljanju, na mržnji koja uporno cirkuliše kroz svakodnevicu, bez namere da se zaustavi ili makar promeni tok. „Edijev kraj“ pokrenuo je u francuskoj javnosti mnogobrojne polemike, kakve povodom književnog dela nisu nastale već godinama. Ne samo zato što je autor tog dela dvadesetjednogodišnjak, već zato što njegovih dve stotine stranica progovara o simbiozi mržnje i siromaštva koja, uprkos deklarativnim načelima i reklamnim sloganima, buja širom Francuske.

Kada se ovaj francuski roman prevodi na strane jezike, prevodioci između ostalog imaju zadatak da smisle barem dvadeset uvredljivih sinonima za homoseksualca, da se izbore sa nijansama u izražavanju netrpeljivosti prema crncima sa Martinika i Arapima iz Alžira, da pripreme svu raspoloživu leksičku municiju maternjeg jezika kojom se mogu gađati mršavi, debeli, bolesni, ostareli, ružni, feminizirani, bogati, neuklopljeni i neuklopivi, jednom rečju – drugačiji. I koliko god ovaj zadatak naizgled deluje teško, ispostavlja se kao veoma lak, jer taj široki fundus uvreda postoji svuda na svetu. To može da posvedoči barem tridesetoro ljudi, jer na toliko je svetskih jezika do danas preveden „Gotovo je s Edijem Belgelom“.

Govor mržnje nije lako definisati. S jedne strane, imamo psovke koje formom deluju kao uvrede, ali u našem jeziku istovremeno mogu biti i izraz familijarnosti, srdačnosti. S druge strane, u poruci „Samo za belce“ na vratima nekog južnoafričkog paba nema eksplicitne uvrede ili psovke, ali se netrpeljivost prema crncima – a samim tim i govor mržnje – iščitava iz onog što je ostalo neizrečeno, nenapisano.

U isto vreme dok su mnogi inostrani mediji pohvalnim tonom pisali o Srbiji nakon što je za predsednicu Vlade izabrana žena, lezbijka, na naslovnim stranama novoosnovanog domaćeg tabloida pokrenuta je agresivna kampanja kojom su homoseksualci optuživani za masovno širenje side i narušavanje tradicionalnih vrednosti. U drugom tabloidu leksema „Šiptar“ uvrežila se ne samo kao legitiman sinonim za Albanca (što ona već decenijama nije i ne može ponovo biti), već i kao etiketa za lidere opozicije, predstavnike nevladinih organizacija i nezavisnih medija, za političke neistomišljenike, ali i za strane lidere koji prema tumačenju ovog tabloida rade protiv interesa Srbije. Takve vulgarne etikete ne dodeljuju se jednom i zauvek, već se lepe i prelepljuju u skladu sa dnevnim potrebama. Nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, egzaltirani tabloid je u Beogradu postavio bilbord na kome je pisalo „Trampe, Srbine!“. Samo nekoliko meseci kasnije, kada su se pojavile naznake da bi SAD mogle da podrže osnivanje vojske na Kosovu, na naslovnoj strani istih novina osvanula je poruka „Tramp Šiptar!“. Kretanje sličnim tabloidnim transverzalama kreće se i papa Franja, koji je etiketiran kao Srbenda, ustaša ili Šiptar, u zavisnosti od toga da li podržava kanonizaciju Alojzija Stepinca i kakav mu je stav prema istopolnim brakovima.

Stereotipa i predrasuda često postajemo svesni tek kad nas lično i neposredno zabole, tek kad se jezik mržnje nadvije i nad našim nesanicama. I ko zna koliko će „Edijevih krajeva“ biti proživljeno i neispisano širom Srbije, koliko Marijinih i Markovih krajeva, koliko Emirovih i Editinih, koliko Jovanovih i Jovaninih, dok i sveprisutna netrpeljivost ne dočeka sopstveni kraj.

Novosadska novinarska škola je u okviru projekta „Odgovor“ kreirala široku onlajn kampanju, čiji je cilj da pomogne suzbijanju govora mržnje, nudeći razrešenje logičkih grešaka i prigodne kontranarative na učestale toksične komentare. Sve kreirane materijale možete pogledati na našem Instagram nalogu. Pozivamo vas da ga pratite i ubuduće!

Ova kampanja ujedno označava i završetak projekta „Odgovor“, u okviru kojeg je organizovan čitav niz aktivnosti, uz četiri objavljene publikacije koje besplatno možete preuzeti na sajtu Novosadske novinarske škole:

1. Odgovor na govor mržnje na internetu (Link) – predstavljanje dobrih praksi suprotstavljanja govoru mržnje na internetu u Sloveniji, Srbiji i Hrvatskoj
2. Countering Hate Speech Online (Link) – prakse i akteri posvećeni borbi protiv govora mržnje u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji
3. Govor mržnje na portalima i društvenim mrežama u Srbiji (Link) – analiza modela širenja govora mržnje na društvenim mrežama
4. Sprečavanje govora mržnje na internetu (Link) – priručnik za prosvetne radnike.

Novosadska novinarska škola realizuje projekat „Odgovor“ uz podršku Evropske komisije, a u partnerstvu sa Mirovnim institutom i Fakultetom za društvene nauke iz Ljubljane, kao i Centrom za mirovne studije iz Zagreba. Projekat se finansira od strane Evropske unije.