Javna rasprava o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima

Prva javna rasprava o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima  održana je u Skupštini AP Vojvodine u Novom Sadu, 5. marta 2013. Ova rasprava je organizovana u saradnji Misije OEBS u Srbiji i Ministarstva kulture i informisanja, a uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje i Ambasade Velike Britanije. Ovom prilikom su govorili Gordana Predić  državna sekretarka Ministarstva kulture i informisanja i članovi radne grupe Ministarstva kulture i informisanja Rade Veljanovski, Kalman Kuntić i Aleksandar Avramović, dok je moderatorka skupa bila Dragana Nikolić Solomon šefica odeljenja za medije Misije OEBS-a u Srbiji.

Na samom početku Gordana Predić je istakla da je radna grupa predložila Nacrt zakona težeći da se u medijskoj regulativi nađu savremena rešenja, standardi i principi demokratskih zemalja. „Potreba za redefinisanjem ovog zakona uočena je u Strategiji razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine, koju je Vlada Republike Srbije usvojila 28. septembra 2011. godine. Donošenje ove strategije bio je jedan od ključnih uslova da Republika Srbija 1. marta 2012. godine stekne status kandidata za članstvo u Evropskoj Uniji,“ rekla je državna sekretarka. U okviru ove strategije kao prva aktivnost predvodjeno je upravo utvrđivanje predloga zakona kojim se reguliše oblast javnog informisanja, naglasila je Predić. Ona je dodala i to da je ključno pitanje za organizaciju i regulaciju svakog medijskog sistema pitanje slobode medija.

Profesor Rade Veljanovski pojasnio je pojam medija, javnog interesa i finansiranje informisanja od javnog interesa. On je istakao da je sadašnji zakon usvojen u aprilu 2003. godine i predstavlja jedini zakon u zemljama u tranziciji koji je trajao deset godina bez nekih velikih izmena. „Promene u medijskoj sferi kao i tehnološki napredak, zahtevaju izmene ovog i ostalih zakona. Neophodno je da se krene od ovog opšteg zakona koji treba da da osnovna opredeljenja iz kojih slede rešenja u ostalim, takođe medijskim, zakonima. Jedna od ideja iz medijske Strategije koja je dosledno sprovedana je ta da se medijskim zakonima obuhvate sva važna pitanja iz medijske sfere, oblasti javnog informisanja i delovanja medija, a ne da se pojedina pitanja, kao što je do sada bio slučaj, iz medijske oblasti regulišu nekim drugim zakonima,” rekao je Veljanovski i dodao: „Mediji čiji su osnivači Republika Srbija, Autonomna Pokrajina i lokalna samouprava u statusu u kojem su sada prestaju da rade sa 31.12.2013. godine. Ova odredba je u potpunosti u saglasnosti sa Strategijom kojom se predviđa da se država povuče iz vlasništva u medijima, ali to njeno povlačenje iz vlasništva ne znači da ona više nema nikakvu odgovornost nego i dalje brine o ukupnoj atmosferi, pravno-socijalnom ambijentu u kojem mediji rade i da pruža pomoć medijima kada je to u javnom interesu, ali to mora biti precizno navedeno zakonom.”

Neka od glavnih pitanja o kojima se diskutovalo su pitanja definisanja pojma javnog interesa, da li će ili ne zakon podrazumevati postojanje regionalnih javnih servisa, privatizacija medija, monitoring tiraža štampanih, gledanosti elektronskih i posećenosti internet izdanja medija, ko može biti a ko ne osnivač medija i sl. Najveću pažnju polemičara privuklo je pitanje raspodele sredstava za ostvarivanje javnog interesa i raspisivanje Konkursa za raspodelu sredstava. Oni, uključeni u debatu, istakli su nedovoljno precizno definisanje u ovom segmentu zakona koje ostavlja prostor manipulaciji. Takođe, polemiku je pokrenuo i pojam “projektnog” finansiranja i sve okolnosti koje se tiču njega kao i činjenica da pojam “mediji civilnog društva” uopšte nije uključen u Nacrt zakona.

Član radne grupe Ministarstva kulture i informisanja, Aleksandar Avramović je pojasnio: „Po zakonskom tekstu nijedan državni medij, bilo da je osnovan od strane države ili lokalnih samouprava, neće moći da bude na budžetu za 2014. godinu, a na Konkursu za raspodelu sredstava, koji će biti raspisan najkasnije 15. septembra ove godine, svi koji konkurišu će biti ravnopravni. Svima se obezbeđuje jednaka mogućnost da se preživi vreme do pred privatizacije kada je reč o delatnosi „projektnim“ metodom 2014. godine.“

Kalman Kuntić se osvrnuo na ideju o registru medija: „S obzirom na to da često nemamo transparentno vlasništvo i ko ima osnivačka i upravljača prava nad medijima, javila se ideja da bi bilo dobro da se uvede registar javnih glasila. Međutim, intencija je bila i da svako ko želi ima mogućnost da se pobliže upozna sa time ko stoji iza određenih medija što može da utiče na uređivačku politiku, ali naglašava da neki podaci pšoput adrese stanovanja vlasnika medija neće biti dostupni opštoj javnosti. Postoji i trivijalni razlog koji je statističke prirode. Jedan od ciljeva je i da se onemogući nedozvoljena koncentracija medija i stvaranje monopola na tržištu.“

„Ovaj zakon, kada je reč o profesiji, usvaja sve najkvalitetnije i najviše svetske i evropske standarde u smislu položaja, rada i zaštite i propisuje odgovarajuće mehanizme kada je reč o odgovornosti počev od toga šta je posao odgovornog urednika, odgovornost prema zakonu i sl. Takođe, novinarima pruža maksimalne mogućnosti kada je reč o temama pogotovo novinarima istraživačima ali im obezbeđuje i sve mehanizme zaštite počev od materije koja se odnosi na praćenje delikatnih sudskih procesa do istraživanja u bilo kojoj oblasti. Zakon pravi veliki iskorak u odnosu na dosadašnju normativi kada su u pitanju strani dopisnici i jednim članom reguliše sve, “zaključuje Avramović i dodaje: „Kada je reč o pitanjima javnog interesa zakon se time precizno bavi tako da novinar nikada ne dođe u upitnu poziciju da li istinom može nekoga da ugrozi, jer je osnovni princip da je to zakon za istinu i zakon odgovornosti.“

Javnoj raspravi su prisustvovali predstavnici nadležnih državnih i pokrajinskih organa, novinarskih udruženja i medijskih organizacija, javnih radio-difuznih servisa kao i nacionalnih, lokalnih i regionalnih medija i medija koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina. U narednim danima biće održane još tri javne debate i to 12. marta u Novom Pazaru, 14. marta u Nišu i 19. marta u Beogradu.

Jelena Govedarica