Ko (pr)ocenjuje Peti oktobar?

Prošlo je gotovo čitavo punoletstvo od petooktobarskih promena, kojima je završena vladavina Slobodana Miloševića, a Srbija je od tada promenila deset vlada, osam premijera, četiri predsednika države, šest guvernera NBS, pa i oblik državnog uređenja. Peti oktobar je s vremenom postao simbol sučeljavanja (i nepomirljivosti?) dva vrednosna sistema u Srbiji, a kako mediji danas izveštavaju o njemu?
Novosadska novinarska škola analizirala je diskurs o Petom oktobru na deset najposećenijih njuz-portala u Srbiji: Blic, Kurir, B92, Telegraf, Alo, Novosti, Espreso, RTS, N1 i Informer. U periodu od 2. do 8. oktobra (ponedeljak – nedelja) objavljena su ukupno 44 teksta (prosečno 4,4 po portalu) od čega najviše na sajtu Telegrafa, gde je objavljeno osam tekstova.

Žanrovska distribucija bila je veoma raznovrsna, a članak je bio najzastupljeniji žanr (udeo od više od trećine korpusa). Nekoliko portala oslanjalo se na arhivske materijale, a Kurir i Blic su pokušali da kratkim video-klipovima u sopstvenoj produkciji objane uzroke Petog oktobra i njegov značaj.

Ukoliko sagledamo vrednosno tumačenje Petog oktobra, ono je u većini slučajeva „i pozitivno i negativno“, a takvom rezultatu najviše je doprinelo prenošenje izjave predsednika Aleksandra Vučića, koji je rekao kako je Peti oktobar imao i dobrih i loših strana. Ovu temu je na sličan način komentarisala i potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, a pojedini mediji su nastavili da u sličnom duhu opisuju demonstracije (došlo je do boljitka, ali je Skupština zapaljena i opljačkana; došlo je do promena, ali su maltretirani novinari javnog servisa…). Polovina posmatranih medija objavila je tekstove iz sve tri vrednosne kategorije (pozitivno, negativno, i pozitivno i negativno). Novosti, RTS i Informer nisu objavili nijedan poglavito pozitivno intoniran tekst, a Espreso i N1 nijedan poglavito negativno intoniran.

Analiza stranačke pripadnosti subjekata pokazuje kome je dat prostor da (pr)ocenjuje ulogu Petog oktobra. U prvom redu, to su istaknuti članovi Srpske napredne stranke – Aleksandar Vučić, Zorana Mihajlović i Biljana Popović Ivković. Sledi Demokratska stranka, kao trenutno najrelevantniji politički akter iz redova bivšeg DOS-a sa 26% zastupljenosti, a potom i SPS, čiji je nekadašnji predsednik Slobodan Milošević svrgnut petooktobarskim promenama. Naposletku, preostalu petinu korpusa čine izjave članova LDP-a, Nove stranke i Nove Srbije. Alo nije ostavio nimalo prostora za stavove opozicionih stranaka, za koje je najviše mesta bilo na portalu N1.

Može se zaključiti da je dominantni model izveštavanja o 17. godišnjici Petog oktobra bio uspostavljen po uzoru na rubrike tipa „Dogodilo se na današnji dan“, dok je analitički pristup bio redak i površan. Zbog svog izrazitog simboličkog naboja Peti oktobar je istovremeno i povod da se, osim o samom događaju, raspravlja i o suprotstavljenim ideologijama, što je posebno vidljivo u političkom diskursu, u onoj ravni gde se sučeljavaju nacionalno i kosmpolitsko, nacionalno i građansko, prorusko i prozapadno.