search icon Arhiva
25. jula 2022
Podeli na

Medijska stigmatizacija osoba sa psihičkim poremećajima

Kada je medij jedini i dominantan izvor informacije o grupi ljudi sa kojom većina ljudi nema često priliku da se uživo susretne onda on ima izuzetnu moć da utiče na formiranje stava, odnosno potvrđivanje određenih stereotipa ili predrasuda. Ova teza važi kada su u pitanju stereotipi prema pripadnicima druge rase, kulture, nacionalnosti, seksualnosti, političkog opredeljenja, kao i zdravstvenog, uključujući psihičkog, stanja.

Terminologija i jezik

Iako se o mentalnom zdravlju danas govori više nego što je to bio slučaj ranije, te se u profesionalnim medijima ulažu napori da se teme kao što su anksioznost, depresija i suicid otvore i da se o njima izveštava na nedestigmatizujuć i neosuđujuć način, i dalje imamo celu jednu grupu drugih, uglavnom težih, oblika psihičkih poremećaja o kojima se ne priča i prema kojima i dalje postoji nerazumevanje. Ovo nerazumevanje se najeksplicitnije ogleda u jeziku, kada se koriste neki pojmovi iz oblasti kliničke psihologije kako bi se opisale ili označile određene pojave u društvu i u svakodnevnom životu. Tako je u javnom diskursu često prisutan neosetljiv jezik prema, na primer, osobama sa dijagnozom shizofrenije, s obzirom na to da smo nebrojeno puta mogli da čujemo da je nešto “šizofreno”, (o tome koliko je učestalo opisivanje pojava ovom rečju, pisali smo ranije ovde) ali i prema drugim mentalnim poremećajima kada javni akteri iznose različite ocene, poput onih da neko “treba da ide da se leči”, ili kada spekulišu o nečijem (uglavnom mentalnom) stanju i sposobnostima, kao i kada se prenose eksplicitne izjave da je neko lud, psihopata i slično, a sve u cilju lične diskreditacije date osobe.

Međutim, problem se ogleda u tome što ovakvim neukusnim i nekorektnim etiketama se ne diskredituju samo pojedinačne osobe kojima je to upućeno već i svi ostali građani Srbije koji imaju poteškoće sa mentalnim zdravljem, potencijalno su i u procesu terapije, i koji, poput svih ostalih građana, jesu medijski konzumenti ovih istih sadržaja. Takve poruke mogu da pobude osećaj stida i srama, da utiču na samopouzdanje i sliku o sebi, kao i na sliku koju drugi ljudi imaju o osobama koje žive sa takvim iskustvom. Razumno je pretpostaviti da to dalje učvršćuje stereotipe, predrasude i stigmu iz čega potom sledi manja spremnost da se potraži pomoć stručnjaka kao i nedostatak poverenja da će osoba u procesu lečenja imati odgovarajuću podršku okoline.

U priručniku “Etičko izveštavanje o mentalnom zdravlju” grupe autora, koji je izdalo Federalno ministarstvo zdravstva BiH i Asocijacija XY, medijima se savetuje da, kada izveštavaju o osobama sa iskustvom psihičkog poremećaja, ne čine sledeće:

  • Ne izjednačavati osobe sa bolešću (na primer, koristiti reči kao što su “šizofrenik”, “anoreksičar”, “mentalno bolesni” i sl);
  • Ne upotrebljavati pogrdne, ponižavajuće i omalovažavajuće termine (“malouman”, “psihopata”, “poremećen” i sl);
  • Ne koristiti dijagnozu mentalnih poremećaja kao prideve za opise situacija (“šizofrena situacija”, “bipolarno vreme” i sl);
  • Ne predstavljati osobe s mentalnim poremećajima kao žrtve i mentalni poremećaj kao doživotnu kaznu (“žrtva depresije”, “hendikepiran s duševnom bolesti” i sl);
  • Ne koristititi pogrdne termine za ustanove i službe za zaštitu mentalnog zdravlja (“ludnica”, “duševna bolnica” i sl);
  • Ne povezivati nasilje i mentalne poremećaje (“krvavi pohodi duševnih bolesnika”, “neuračunljive ubice” i sl);
  • Ne upoređivati službe za zaštitu mentalnog zdravlja sa zatvorom (“pobegao iz bolnice”, “oslobođen” i sl) (str. 81-82).

Svakako da, iako su pomenute neumesne atribucije česte, većina aktera u javnom diskursu neće se služiti uvredljivom terminologijom, između ostalog i iz svesti da, na kraju krajeva, nije pristojno nekom reći da je “lud” ili “šizofreničar”. Međutim, destigmatizacija osoba sa psihičkim teškoćama se ne završava sa politički korektnim govorom, već je potreban jedan dublji pristup svesti o moći medija i uticaju koji novinari i novinarke imaju kada izveštavaju o različitim događajima, a čiji su akteri, slučajno ili ne, i osobe koje imaju psihijatrijsku dijagnozu.

Medijsko izveštavanje

Naime, kada se u julu 2022. godine u tržnom centru u Kopenhagenu dogodila pucnjava u kojoj su ubijene tri osobe, mediji su, veoma različito, izvestili da je danska policija saopštila da je osumnjičeni napadač “imao mentalnih problema”, da je “poznat psihijatrijskoj službi”, potom da je “u prošlosti tražio psihijatrijsku pomoć”, da “ima istoriju mentalne bolesti”, da je “patio od mentalnih bolesti” itd. Ni u jednom od navedenih primera medij nije koristio uvredljiv jezik, a primetno je da su velike varijacije u opisima, odnosno imenovanju, napadačevog psihičkog života. U jednom od dodatih tekstova, navodi se da je napadač bio poznat i policiji takođe, što u ostalim tekstovima neopravdano izostaje iako se ističe njegovo mentalno stanje. U nekim drugim tekstovima domaćih i stranih medija o ovom događaju, koji se mogu pronaći na internetu, s druge strane, kompletno izostaje informacija o mentalnom zdravlju osumnjičenog. Ovakvo nekoherentno izveštavanje o činjenici (!), ne interpretaciji ili nečem drugom, jednog istog događaja znak je novinarske nesigurnosti u vezi sa time da li uopšte izvestiti, a onda i kako izvestiti o navedenoj karakteristici napadača.

Razlog ove nesigurnosti mogao bi biti izostanak edukacije ili stručnih smernica novinara o ovoj temi. Mediji, čini se, ni sami nisu sigurni da li je u pitanju informacija od javnog interesa, kao i, ako jeste, kako je jezički označiti.

Sličan problem mučio je novinarsku zajednicu u prethodnom periodu i to u situacijama kada se izveštava o krivičnim delima i nacionalnosti izvršilaca tih dela. Do sada smo u mnogim izveštajima mogli da pročitamo da je osoba, na primer romske nacionalnosti, izvršila određeno krivično delo. Ovakvi, i dalje prisutni, primeri su bili meta kritika profesionalaca jer se smatra da sama nacionalnost izvršioca krivičnog dela ne predstavlja značajan faktor, ili uzročno-posledičnu vezu, u izvršenju tog krivičnog dela. Dakle, to što je osoba koja je učinila neko krivično delo Srbin ili Rom ili Mađar nema veze jer činjenično stanje jeste da je delo izvršeno i da je osoba uhapšena. Međutim, postoji i situacija kada se smatra da je navođenje nekog ličnog svojstva ipak prikladno. Takve su situacije, na primer, teroristički napadi kada se navodi da je napadač pripadnik ekstremne islamističke grupe. Tada se, naravno, takođe oprezno označava da je u pitanju radikalna i ekstemistička zajednica, a ne islamska zajednica sama po sebi. U ovim situacijama smatra se da je opravdano navesti datu informaciju jer je sama pripadnost ekstremističkoj grupi jedan od faktora koji je podstakao sam teroristički akt. Imajuću navedenu komplikovanu praksu u vidu, kada se izveštava o nasilnim i terorističkim akcijama koje su izvele osobe s psihičkim poremećajima, kao što je onaj u julu, lako je bilo zaključiti da je opravdano objaviti da je napadač imao psihijatrijski poremećaj jer je poremećaj možda bio uzrok napada, isto kao što je bilo lako zaključiti da to nije potrebna informacija jer, sudeći po medijskim izveštajima, policija zapravo nije jasno rekla da li je napadač to učinio zbog svoje psihijatrijske dijagnoze ili je to bio samo još jedan od podataka koje su službe u tom momentu o njemu posedovale pa su o tome i izvestile kao mogućem faktoru.

Stoga, korisna smernica kojom se novinari i novinarke, urednici i urednice, mogu služiti kada se izveštava o nasilnim događajima čiji su akteri osobe s psihijatrijskom dijagnozom jeste da razmisle o tome da li je određeno mentalno oboljenje viđeno kao uzrok određenog dela i da li je ono relevantno za priču. Pri tome, treba imati na umu sledeće činjenice o mentalnim poremećajima i nasilju, prikazanih u “Vodiču za medijsko izveštavanje o teškim mentalnim poremećajima u kontekstu nasilja i kriminala” australijske organizacije Everymind:

  • Većina osoba sa mentalnim poremećajima nisu nasilni i većina ljudi koji jesu nasilni nemaju mentalni poremećaj. Samo četiri odsto nasilja je povezano sa mentalnim poremećajem, što znači da 96 odsto – skoro svo – nasilje koje se desi u generalnoj populaciji izvedeno je od strane osobe koje nemaju mentalni poremećaj.
  • Kada su osobe koje imaju mentalni poremećaj nasilne, uglavnom su uključeni i drugi faktori. Na primer, kod ljudi sa psihozom neki drugi faktori objašnjavaju nasilje, uključujući neadekvatan tretman/nedostatak terapije, zloupotreba supstanci i kriminalna prošlost.
  • Faktori koji povećavaju rizik za nasilnim ponašanjem prema drugima (kod ljudi koji imaju ili nemaju mentalni poremećaj), prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, su a) individualni (konzumiranje alkohola/droga, antisocijalna uverenja i stavovi, istorija nasilnog ponašanja, zlostavljanje u detinjstvu), b) interpersonalni (izloženost konfliktima i nasilju u porodici, vršnjačko nasilje, nizak socioekonomski status u domaćinstvu, loše prakse roditeljskog vaspitanja), c) faktori iz okruženja (visoka stopa kriminala u zajednici, trgovina drogom u lokalnoj zajednici, visoka stopa nezaposlenosti, siromaštvo, situacioni faktori) i d) društveni (ekonomska nejednakost, rodna neravnopravnost, kulturne norme koje podržavaju nasilje, dostupnost vatrenog i drugog oružja, niska socijalna davanja) (str. 10).

Shodno tome, u pomenutom primeru, novinarski izveštaji bi bili sveobuhvatniji da su, uz navođenje informacije o “psihijatrijskoj prošlosti”, čiji izvor jeste bila danska policija, mogli da pruže konkretnije informacije poput onih da li policija sumnja da je psihijatrijsko stanje bio jedan od uzroka ili motiva za napadom, i ako da, obavezno navesti koji su još mogući faktori koji su doprineli napadu (zbog toga informacija da je napadač bio poznat policiji, odnosno imao kriminalni dosije, nije smela da se izostavi), kao i bilo koji drugi podatak koji bi bacio svetlost na razloge događaja i time oslobodilo čitaoce utiska da sve osobe sa svim psihijatrijskim dijagnozama u svim uslovima mogu da učine onakvo delo.

Mediji dakle, kao i kada je u pitanju podsticanje tolerancije korektnim izveštavanjem o pripadnicima drugih nacionalnosti, etniciteta, roda, seksualnosti ili fizičkog invaliditeta, imaju obavezu da budu odgovorni kada izveštavaju o događajima u kojima su akteri osobe s psihijatrijskim dijagnozama, kao i da ne prenose neumesan i uvredljiv govor aktera u javnom životu prema osobama s mentalnim poremećajima. Ovakva praksa jeste dobra praksa imajući u vidu da mediji nisu samo sredstvo informisanja, već i akter socijalizacije i prozor u svet auditorijumu.

Valentina Sigeti

Tekst je nastao u okviru projekta “Razvijanje tolerancije kroz medijsko izveštavanje” koji je sufinansiran od strane Sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

Izvori:

  1. Avdibegović, Esmina. & Mujagić, Nermina. & Tapavički Duronjić, Tatjana. & Sesar, Kristina. & Račetović, Goran. & Selimbašić, Fadil. & Vujić, Jelena. & Mizdrak, Tatjana. & Peršić, Zlatan. & Mehić, Adisa. & Čerkez, Goran. & Latinović, Milan. (2019). Etičko izveštavanje o mentalnom zdravlju. Sarajevo: Federalno ministarstvo zdravstva, Asocijacija XY. Dostupo na: https://www.researchgate.net/publication/342004492_ETICKO_IZVJESTAVANJE_O_MENTALNOM_ZDRAVLJU.
  2. Danas Online. (2022). Pucnjava u tržnom centru u Kopenhagenu: Nekoliko ljudi ubijeno, osumnjičeni „poznat psihijatrijskoj službi“ (VIDEO). danas.rs, 4.7.2022. 8:45 [internet]. Dostupno na: https://www.danas.rs/svet/pucnjava-u-trznom-centru-u-kopenhagenu-nekoliko-ljudi-ranjeno-video/. Pristupljeno 18.7.2022. 15:20.
  3. Danas Online. (2022). Savo Manojlović podnosi zahtev sudu da se Mitroviću i Mariću dodeli staratelj. danas.rs, 21.6.2022. 18:29 [internet]. Dostupno na: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/savo-manojlovic-podnosi-zahtev-sudu-da-se-mitrovicu-i-maricu-dodeli-staratelj/. Pristupljeno 19.7.2022. 14:26.
  4. Informer.rs/Klix. (2022). DA LI JE OVAJ LUD, ILI SAMO ZBUNJEN ZBOG JAKE SRBIJE?! Đukanović se nada da će alijansa da reaguje: Naoružavaju se iz zemalja koje su NEPRIJATELJI Evrope i NATO!. informer.rs, 12.4.2022. 16:50. Dostupno na: https://informer.rs/vesti/politika/694672/milo-djukanovic-crna-gora-evropa-nato-srbija-naoruzanje. Pristupljeno 19.7.2022. 14:11.
  5. N1 Beograd. (2021). Gosti N1: Zbog dvosmislenih poruka smo šizofreno društvo, ne verujemo ni u šta. rsn1info.com, 7.4.2021. 11:03 [internet]. Dostupno na: https://rs.n1info.com/vesti/gosti-n1-zbog-dvosmislenih-poruka-smo-sizofreno-drustvo-ne-verujemo-ni-u-sta/. Pristupljeno 19.7.2022. 14:08.
  6. n.a. (2022). Danska policija: Pucnjava u Kopenhagenu nije terorizam. balkans.aljazeera.net, 4.4.2022. 11:03 [internet]. Dostupno na: https://balkans.aljazeera.net/news/world/2022/7/4/pucnjava-u-kopenhagenu-troje-mrtvih-i-troje-ranjenih-u-kriticnom-stanju. Pristupljeno 18.7.2022. 15:21.
  7. n.a. (2016). Durakoviću, idi leči se!. alo.rs, 2.9.2016. 19:19 [internet]. Dostupno na: https://www.alo.rs/vesti/politika/durakovicu-idi-leci-se/69066/vest. Pristupljeno 19.7.2022. 14:09.
  8. n.a. (2020). Guidelines on media reporting of severe mental illness in the context of violence and crime. Newcastle, Australia. Dostupno na: https://mindframemedia.imgix.net/assets/src/uploads/MF_Guidelines_Violence_and_Crime_spread_FINAL.pdf.
  9. n.a. (2022). Pucnjava u Kopenhagenu nije bila akt terorizma, osumnjičeni patio od mentalnih bolesti. euronews.rs, 4.7.2022. 7:23 [internet]. Dostupno na: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/54199/pucnjava-u-kopenhagenu-nije-bila-akt-terorizma-osumnjiceni-patio-od-mentalnih-bolesti/vest. Pristupljeno 18.7.2022. 15:25.
  10. Pink.rs. (2020). Nebojša Bakarec: Đilasovci – psihopate i sociopate obolele od emocionalne kuge. pink.rs, 2020. Dostupno na: https://pink.rs/politika/205938/nebojsa-bakarec-djilasovci–psihopate-i-sociopate-obolele-od-emocionalne-kuge. Pristupljeno 19.7.2022. 14:12.
  11. Posten, Jilands. (2022). Kopenhagen: troje mrtvih u pucnjavi u tržnom centru. dw.com, 4.7.2022. [internet]. Dostupno na: https://www.dw.com/sr/kopenhagen-troje-mrtvih-u-pucnjavi-u-tr%C5%BEnom-centru/a-62345965. Pristupljeno 18.7.2022. 15:23.
  12. Stojiljković, Ksenija. (2022). „Imao je mentalnih problema“: Policija objavila nove detalje o ubici iz Danske. nova.rs, 4.7.2022. 8:44 [internet]. Dostupno na: https://nova.rs/svet/imao-je-mentalnih-problema-policija-objavila-nove-detalje-o-ubici-iz-danske/. Pristupljeno 18.7.2022. 15:1
Legenda o letnjoj... Kreirana edukativna igrica...