Prozor u svet ili Minhauzenov gedžet: 21. novembar Svetski dan televizije

Televizija je danas najprisutniji i najmoćniji medij, a star je tek jedno stoleće, doduše kako gde jer je pokretana u različito vreme u odnosu na tehničko-tehnološki i medijski razvoj države. Svoju ekspanziju ovaj medij doživljava polovinom dvadesetog veka, ali pun zamah je tek nakon prelaska na digitalno emitovanje programa u dvadeset i prvom veku. 

Iako je ugrožavaju novi digitalni mediji, društvene mreže i različite druge novotarije iz masmedijske sfere i dalje 85 odsto Evropljana barem tri sata dnevno provode ispred malih ekrana. Na dnevnom nivou u Srbiji je 2022.  televiziju  prosečno gledalo oko 4,3 miliona, odnosno 65,2 odsto populacije starijih od četiri godine, rezultati su istraživačkog centra RTS. U Srbiji prema prošlogodišnjem istraživanju Nielsen Audience Measurement najgledanija televizija je Javni servis Srbije sa prosečnim dnevnim auditorijumom 2 617 000, zatim TV Pink sa 2 047 900 gledalaca, Prva 1970 100  i Happy 1704 600. 

Udeo gčledanosti programa sa nacionalnom frekvencijom za RTS je 17,5%, Pinka 16, 4%, Prve 10%, Happy 7, 9%. Najgledaniji sadržaj je bila fudbalska utakmica svetskog prvenstva u Kataru 2022. između Srbije i Švajcarske, emitovana 2. decembra i film Toma, emitovani na RTS. Dakle na RTS se češće gledaju zabavni od informativnih sadržaja, iako je po mnogim istraživanjima Dnevnik RTS-a u 19.30 najgledanija informativna emisiji u srpskom etru.

Šta nam poručuju ove brojke? Na prvi pogled uočavamo da je javni servis Srbije, kao što bi i trebalo da bude s obzirom da je osnovan od građana, finansiran od građana i da ga građani (barem bi tako trebalo da bude) kontrolišu, najgledanija televizija i da ostvaruje u punom kapacitetu informativnu, obrazovnu i zabavnu funkciju. 

Međutim, ako gledanost upotredimo sa emisijama koje su obezbedile visok rejting RTS-u, uviđamo da su na prvim mestima suštinski zabavni pa i senzacionalistički sadržaji, a ne obrazovni i informativni jer su utakmice, filmovi i serije ono što auditorijum preferira.  

Istovremeno, analize sadraja centralnih informativnih emisija RTS-a, koje Novosadska novinarska škola radi od samog osnivanja javnog servisa 2006. najmanje jednom godišnje, ukazuju na to da se informativni program ne može smatrati balansiranim, tačnije da je i te kako pod uticajem vladajućih elita (svi izveštaji su dostupni na sajtu novinarska-skola.org.rs). 

Posebno treba naglasiti da već decenijama osnovni zahtev opozicije je da RTS mora da se otvori i za  ‘drugu stranu’, a ne samo da promoviše i medijatizira lidere vladajuće stranke (pogledati istraživanja Biroa za društvena istraživanja.  Istovremeno, svi ostali najgledaniji nacionalni TV kanali su, po sadržaju,  prevalentno  žuti” mediji, prepuni kontroverznih, senzacionalističkih sadržaja, sa svim karakteristikama infotejmenta i informeršala namenjeni, pre svega masovnoj kulturi. 

Bez sadržaja koji su balansirani, kritički usmereni a ne kritizerski, tolerantni, istiniti i zasnovani na znanju. I tu je sad odgovor na pitanje šta znači naslov ovoga teksta napisanog povodom svetskog dana televizije: „Prozor u svet ili Minhauzenov gedžet”, s tim da za reč „gedžet“ preuzimamo definiciju sa Vikipedije koja navodi da je reč o malom alatu koji se pokreće elektronskim načinom (čipovima na ploči), i koji je jako koristan u opošljavanju različitih poslova ali i beskorisna spravica za ubijanje dosade. 

Ne liči vam sve ovo upravo na televizor iako se, istini za volju, ni u jednoj ponuđenoj definiciji gedžeta na internetu ovaj kućni ‘prozor u svet’ decidno ne spominje. Dakle, prvi deo naslova smo jasno objasnili, a drugi se odnosi na istraživačke rezultate koji upravo govore o tome da mnogi, naravno ne svi, i ne uvek, i ne obavezno, televizijski programi u Srbiji više liče danas na Minhauzenove priče nego li na sredstvo ‘gedžet’ – malu alatku koja nas, sadržajima koje pruža, osnažuje da preživimo manje-više uspešno svaki dan.

A istorija nas uči da je u sedištu UN 21. novembra 1996. godine održan prvi Svetski televizijski forum na kojem su medijske ličnosti govorile o porastu uticaja televizije na moderno društvo i potrebi veće međusobne saradnje.  

U preporuci sa ovog skupa između ostalog piše „Pozivaju se sve države članice da obrate pažnju na Svetski dan televizije tako što će učestvovati u globalnoj razmeni programa, sa akcentom na, između ostalog, tema poput mira, sigurnosti, društvenog i privrednog razvoja i poboljšanja kulturne razmene“.