search icon Arhiva

Nema dobrih argumenata za ukidanje RTV pretplate

Na javnoj raspravi održanoj 16. oktobra u Studiju M Radio Novog Sada najviše komentara i zamerki odnosilo se na deo Nacrta zakona o javnim medijskim servisima koji predviđa budžetsko finansiranje Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine u periodu od 2 godine. RTS i RTV godišnje iz budžeta trebalo bi da dobijaju 1,5 odsto ukupnih prihoda, što je oko 126 miliona evra. Još uvek nije definisano da li će raspodela tog novca biti u srazmeri 80 odsto za RTS, a 20 odsto za RTV ili 75 odsto za RTS i 25 odsto za RTV. Novac bi javni servisi dobijali u 12 jednakih mesečnih rata po osnovu posebnog ugovora koji bi potpisale s nadležnim ministarstvom, a mogli bi ga koristiti samo za osnovnu delatnost, proizvodnju i emitovanje programa, te za plate zaposlenih.

Svi prisutni koji su govorili, uključujući i članove radnih grupa koji su radili na izradi ovog Nacrta, izneli su stav da ne podržavaju ovakav način finansiranja javnih servisa. Saša Gajin, član radne grupe rekao je da je budžetsko finansiranje bila politička odluka. On napominje da je radna grupa osim ovog Nacrta, Ministarstvu uputila i pismo u kojem se navodi da je ovaj metod neadekvatan te da bi trebalo da se razmisli o ponovnom uvođenju RTV pretplate. Gajin kaže da na pismo nisu dobili nikakav odgovor, ali da takođe nikada nisu dobili ni jedan valjani agrument zašto se od pretplate odustalo.

Veliki je problem i u tome što se ovaj Zakon direktno oslanja na Zakon o javnom informisanju, a on još uvek nije donet. Iako su završene javne raprave, nigde ne može da se vidi verzija Zakona sa dopunama i izmenama nakon konsultacije ostalih ministarstava i Brisela. Gajin se nada da će javnost imati priliku da vidi predlog Zakona o javnom informisanju pre nego što on uđe u Vladu.

Predstavnik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić rekao je da ne zna po kom je zakonu verovatnoće moguće da ovaj set medijskih zakona, počev od krovnog Zakona o informisanju pa preko ova dva zakona bude usvojen do onog momenta kada bude usvojen republički, pokrajinski budžet i budžeti lokalnih samouprava. To znači da ukoliko se to ne desi,a on se plaši da se neće desiti, izgubićemo još godinu dana.

– Ukoliko se jasno ne definiše i Zakon ne bude usvojen pre nego što bude usvojen republički budžet, mi ćemo opet doći u jednu krajnje nezahvalnu situaciju gde će zapravo voljom vladajućih političara biti odrezano kome koliko pripada –rekao je Gruhonjić.

Potpredsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Jelka Jovanović pitala je zašto se za javne servise izdvaja čak 1,5 odsto državnog budžeta. Ta suma je dva i po puta veća od ukupnog dosadašnjeg fonda za kulturu i informisanje. Prema njenim rečima time se drastično narušava položaj komercijalnih medija i odnosi na medijskom tržištu.

Veliku zabrinutost izrazio je i pravni zastupnik ANEM-a Miloš Stojković rekavši da kada se jednom uvede budžetsko finansiranje, teško može ponovo da se uvede pretplata. Prema njegovim rečima nema dovoljno definisanih mehanizama koji će sprečavati uticaj države na javne servise.

Uz to, Nacrt zakona nalaže i da obe televizijske kuće u svoj program moraju da uvrste najmanje deset odsto programa koji proizvode nezavisne produkcijske kuće. Urednik Radio Beograda Đorđe Vlajić naglasio je da će ovo biti veliki problem za javne servise.

– Raspisujemo svake godine u novembru konkurs za spoljne produkcije. Iz ponude za radio ja ne mogu da izdvojim nešto što može da traje 52 nedelje u godini – tvrdi Vlajić.

Zamerku na nepoštovanje Medijske strategije izneo je predstavik Koalicije zaposlenih u medijima Jovan Petković. On je podsetio da je Strategijom predviđeno formiranje 6 regionalinh javnih servisa i da se kršenjem ovih pravila južna i istočna Srbija stavljaju u veoma neravnopravan položaj.

Rezove u broju zaposlenih će, s predloženim budžetom, verovatno morati da prave i RTS i RTV, a obe kuće će imati dodatni problem jer Nacrt zakona predviđa da u jednom satu može biti emitovano najviše šest minuta reklama, kao i da udeo oglašavanja i TV-prodaje može biti najviše deset odsto programa. Takav marketinški prihod verovatno neće moći da „zapuši” rupe u poslovanju koje javni servisi imaju.

Nova pravila u Nacrtu zakona su i u domenu izbora direktora. Sada tu stoji da za direktora ne može biti birana osoba koja obavlja političku ili javnu funkciju, mora imati završen fakultet i minimum deset godina iskustva na rukovodećim mestima u medijima. Nosioci političkih funkcija ne mogu biti ni članovi Programskog saveta, kojih bi trebalo da bude 15, a Upravni odbor će ih birati iz redova medijskih poslenika, stvaralaca iz oblasti kulture, naučnika i predstavnika udruženja koja se bave ljudskim pravima i demokratijom.

 

Održana prva javna... Primedbe na Nacrt...