Nacrt zakona o elektronskim medijima koji uređuje organizaciju i rad Regulatornog tela za elektronske medije, definiše uslove i postupak za izdavanje dozvola i druga pitanja od značaja za oblast elektronskih medija ušao je u javnu raspravu. U Studiju M Radio Novog Sada 16. oktobra predstavnici radnih grupa i Ministarstva za kulturu i javno informisanje predstavili su Nacrt zakona, a učesnici su imali priliku da daju svoje primedbe i predloge.
Predstavnica radne grupe i načelnica odeljenja u sektoru za medije pri Ministarstvu Snežana Pečenčić predstavila je deo nacrta Zakona. Ona je navela da Nacrt zakona o elektronskim medijima predviđa transformaciju Republičke radiodifuzne agencije u Regulatorno telo za elektronske medije i detaljno definiše ulogu, nadležnosti i organizaciju tog tela. U delu zakona koji definiše predlagače kandidata ovog regulatornog tela su Skupština Republike Srbije i Skupština AP Vojvodine koje imaju pravo da predlože 3 kandidata dok će predstavnici nevladinog sektora predlagati ostalih 6.
Brojni učesnici javne rasprave imali su primedbe i komentare na ovaj deo Nacrta zakona. Potpredsednica NUNS-a Jelka Jovanović imala je primedbu na uvođenje posebnog člana ovog tela za teritoriju Kosova i Metohije kada, prema njenim rečima, na ovoj teritoriji nema emitera na koje bi se ovaj Zakon odnosio. Ona je takođe dodala da, po njenom mišljenju, nije neophodno da svi članovi ovog tela budu u stalnom radnom odnosu. Osim toga što to iziskuje trošak države, neće biti motivišuće za stručnjake sa već stalnim zaposlenjem da prihvate ovo radno mesto.
– Zašto bi se jedan profesor univerziteta odrekao profesure zarad mesta u ovom regulatornom telu? pitala je Jovanovićeva.
UNS, NUNS i NDNV predložili su izmenu da predlagači kandidata mogu biti samo ona novinarska udruženja koja imaju više od 500 članova, a ne 300 koliko je u Nacrtu navedeno.
Pravni zastupnik ANEM-a Miloš Stojković skrenuo je pažnju da u Nacrtu stoji da se na položaj zaposlenih u ovom regulatornom telu primenjuju pravila kao na zaposlene u državnoj upravi što će u velikoj meri uticati na nezavisnost i objektivnost ovog tela.
Ovaj Nacrt zakona, između ostalog, predviđa i dugo najavljivano povlačenje države iz medija, budući da dozvolu za emitovanje ne može dobiti pravno lice čiji je osnivač Republika Srbija, AP Vojvodina ili lokalna samouprava, osim kada je reč o javnim medijskim servisima. Jedan član zakona posvećen je i lokalnim elektronskim medijima čiji su osnivači lokalne samouprave, a koji još nisu privatizovani. Takvi mediji će poslovanje morati da do privatizacije urede u skladu sa odredbama zakona koji uređuje pružanje usluga javnog medijskog servisa, ali ne preciziraju se detalji njihovog finansiranja niti rokovi u kojima moraju biti privatizovani. Predstavnici lokalnih medija iz Niša, Subotice, Bečeja, Inđije imali su veliki broj primedbi na ovu odredbu. Prema njihovom mišljenju nije dobro rešenje i „fer igra“ da država izdržava 1,5 odsto budžeta na dva javna servisa, a u isto vreme ukida pravo na budžetsko finansiranje lokalnim medijima. Cvetko Tadić iz RTV Inđija predlaže da se napravi alternativa privatizaciji tj. da je ne čine obavezujućom. On se pita šta će se desiti sa lokalnim medijima čiji je osnivač lokalna samouprava ako se ne privatizuju do kraja 2016. godine kada je za to predviđen krajnji rok.
Duga rasprava se povela i oko neispunjavanja Medijske strategije koja definiše formiranje regionalnih javnih servisa. Članovi koalicije zaposlenih u medijima zatražili su povlačenje ovog Nactra iz procedure i ponovno formiranje radnih grupa u kojima će se naći predstavnici većeg broja medija.
Veliki prostor u zakonu poklonjen je zaštiti medijskog pluralizma, pa se tako jasno definišu mere protiv koncentracije medijskog uticaja, kao što je zabrana da pružalac medijske usluge na teritoriji čitave Republike ima udeo u kapitalu drugog republičkog ili pokrajinskog emitera.
