search icon Arhiva

Novi medijski zakoni i samoregulacija u Srbiji

Novi medijski zakoni – Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima, počeće da se primenjuju od sutra, 4. novembra, nakon što su u Narodnoj skupštini usvojeni prošle nedelje sa 142 (ZJIM), odnosno 144 glasa za (ZEM).

Medijski zakoni su u skupštinsku proceduru ušli samo tri dana pre sazivanja skupštine – 20. oktobra. Simbolično, primećuje Otvoreni parlament, „na 25. godišnjicu usvajanja Zakona o javnom informisanju koji je omogućio represiju svih medija koje je država nalazila nepodobnim”, a u vreme mandata Aleksandra Vučića na mestu ministra informisanja. 

Tokom četiri dana, koliko je trajala prva i poslednja sednica u redovnom jesenjem zasedanju Skupštine (doduše, cela četiri dana budući da su sednice trajale do duboko u noć), raspravljano je o ukupno šezdeset tačaka dnevnog reda i to objedinjeno, što je suzilo prostor za ozbiljnu diskusiju o pojedinačnim izmenama zakona. Među tačkama dnevnog reda, pored medijskih zakona, našao se, recimo, i predlog budžeta za 2024. godinu. Sednica je zakazana 24 sata unapred, a to je značilo da poslanici nemaju vremena da predlože dopune dnevnog reda niti da se, uopšte, pripreme za raspravu. 

Zašto se žurilo? Zato što su najavljeni izbori za 17. decembar, što je značilo da moraju biti raspirani najkasnije 2. novembra, te da do tada i Skupština mora biti raspuštena.

Izglasavanju u Skupštini prethodile su javne rasprave o nacrtima ovih zakona, koje su održane u četiri grada u Srbiji – u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Prva javna rasprava koja je održana u Beogradu, dobila je različite epitete u zavisnosti od toga koga pitate za komentar. Tako je za ministra informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović to bio završetak velikog posla, a za predstavnike medijskih udruženje – skandal i kršenje dogovora, piše Glas Amerike

 

Savet za štampu prepoznat u ZJIM

Tokom javnih rasprava mapirano je nekoliko spornih tačaka koje su se nalazile u nacrtima ova dva zakona. Kada je reč o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima, kritike stručne javnosti odnosile su se, pre svega, na pitanje raspodele javnog novca na konkursima za projektno sufinansiranje. Iako je predlog Saveta za štampu bio da se zakonom definiše da sredstva iz budžeta mogu dobijati samo mediji koji ne krše profesionalne standarde, Nacrtom koji se našao na javnoj raspravi predviđeno je da to pravilo važi samo za one medije koji priznaju nadležnost Saveta za štampu

Takvim rešenjem bi, piše Danas, praktično u povlašćenom položaju bili mediji koji ne prihvataju nadležnost Saveta. Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković izjavila je tada da je takav zakonski predlog „katastrofalan, protivustavan i diskriminatoran”, te da Radna grupa za izradu Nacrta zakona o javnom informisanju i medijima ne stoji iza tog člana.

Iako je ministar informisanja Mihailo Jovanović tvrdio da je deo Medijske strategije koji propisuje da medij koji ne priznaje nadležnost Saveta za štampu ne sme da se prijavi na konkurse za projektno sufinansiranje – protivustavan, jer nikoga ne treba forsirati da prizna neko samoregulatorno telo, ovaj član je, ipak, izmenjen u finalnoj verziji ZJIM, te se on odnosi i na medije koji prihvataju i na one koji ne prihvataju nadležnost Saveta

 

 

Visok profesionalizam slabog dometa

Prepoznavanje Saveta za štampu u Zakonu o javnom informisanju i medijima jedna je od ključnih preporuka istraživanja „Visok profesionalizam slabog dometa – samoregulacija medija u Srbiji”, koje je Novosadska novinarska škola sprovela u okviru projekta Naši mediji: Inicijativa za unapređenje medijske pismenosti, dijalog i aktivizam.

„Prema tvrđenju sagovornika u istraživanju, jedan od načina da se i neprofesionalni mediji uvedu u sistem samoregulacije bio bi da im se kršenje Kodeksa učini neisplativim. Prva inicijativa u tom pravcu je predlog uvođenja Saveta za štampu u Zakon o javnom informisanju i medijima”, navodi se u istraživanju, koje je podrazumevalo desktop analizu postojećeg samoregulatornog okvira u zemlji, sedam dubinskih intervjua i jednu fokus grupu sa medijskim ekspertima i predstavnicima akademske zajednice i medijskih udruženja.

Medijska udruženja i profesionalci su, u ovom istraživanju, ocenili da je rad Saveta za štampu dobar i profesionalan, međutim sa slabim dometom. Sagovornici u istraživanju kao primere dobre prakse samoregulacije medija ističu javno objavljivanje snimaka sednica i javne sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu, kao i godišnje i kvartalne izveštaje Saveta o najčešćim prekršajima Kodeksa i popis medija koji su u tom periodu prekršili Kodeks.

Među preporukama koje su proistekle iz ovog istraživanja, predlaže se Savetu za štampu da proširi listu potencijalnih podnosilaca žalbi Komisiji, čime bi se uvrstili i građani i drugi akteri koji nisu direktno pogođeni pisanjem medija, ali su uočili potencijalno kršenje Kodeksa. Nadalje, preporučuje se da rad fektčekerskih portala, koji svakodnevno razotkrivaju lažne i manipulativne informacije objavljene u medijima, predstavlja dopunu samoregulatornim mehanizima. To bi se realizovalo tako što bi, kako je pojašnjeno u istraživanju, fektčekerski portali redovno slali svoja istraživanja, analize i izveštaje Savetu za štampu. Preporuka koja je usmerena ka medijima jeste da je potrebno obezbediti stabilne izvore finansiranja Savetu za štampu kroz sistem naplate članarina medijima koji priznaju nadležnost Saveta.

 

Visok profesionalizam slabog dometa: Samoregulacija medija u Srbiji

 

U istraživanju se povlači paralela između Saveta za štampu, kao samoregulatornog tela, i Regulatornog tela za elektronske medije, te se navodi da regulatorno telo, „koje ima kapacitete i ovlašćenja da sprovodi redovne monitoringe i propisuje kazne neprofesionalnim medijima”, ne koristi svoja ovlašćenja, dok odluke Saveta, kao samoregulatornog tela, „koje sprovodi redovne monitoringe i beleži kršenja Kodeksa novinara Srbije, nisu obavezujuće i velik broj štampanih i onlajn medija u Srbiji ih ne poštuje.”

 

Država ponovo u medijskom vlasništu

Pored uloge Saveta za štampu, odredba ZJIM koja je naišla na veću pažnju stručne i medijske javnosti jeste ona kojom se definiše da privredno društvo, koje obavlja delatnost elektronskih komunikacija, može biti vlasnik medija i u slučaju da je u pitanju pravno lice, koje je u vlasništvu države, odnosno u slučaju da ga je država osnovala. Takva formulacija izazvala je sumnju stručne javnosti da se, na taj način, legitimizuje učešće države u medijskom vlasništvu, odnosno da se omogućuje državnoj kompaniji Telekom Srbija da kupuje medije.  

Ova odredba je, nakon održanih javnih rasprava, nekoliko dana bila u drugom planu, budući da su se, kako tvrde članovi Radne grupe za izradu novih medijskih zakona, ‘preko noći’ u Nacrtu zakona o elektronskim medijima pojavila dva nova stava, o čemu ni članovi Radne grupe nisu bili obavešteni. To je izazvalo burnu reakciju stručne javnosti, da bi – nakon konsultacija Vlade Srbije sa Misijom OEBS, sporni stavovi bili povučeni nakon samo par dana. 

Jedan od tih stavova nalagao je svim kablovskim operaterima da u svojoj ponudi, pored javnog servisa, moraju imati i televizije sa nacionalnom frekvencijom, a da će, ukoliko operater i emiter ne mogu da se dogovore o ceni usluge, o tome odlučivati REM. Drugim stavom određeno je da se na prva dva mesta televijskih kanala nalaze programi javnih servisa, a zatim televizije za nacionalnom frekvencijom – Pink, Hepi, B92 i TV Prva.

Ovi stavovi su povučeni istom brzinom kojom su i uneti u Nacrt, a stručna javnost je ponovo pažnju usmerila na pitanje vlasništva u medijima. Dan pre nego što će se medijski zakoni izglasati u Skupštini, Koalicija za slobodu medija i CRTA objavili su peticiju, koju je za manje od 24 sata, potpisalo preko 7200 građana. Peticija je bila kratkog roka budući da su medijski zakoni sutradan do podne usvojeni na sednici Skupštine. 

Tri su ključne tačke ovih zakona koje, prema podnosiocima peticije, poništavaju pozitivne promene koje donose ovi zakoni. Novina koja je izazvala najviše medijske pažnje jeste ta da novi zakoni dozvoljavaju državnom Telekomu Srbije da osniva i kupuje medije, čime se, kako se navodi u peticiji, „omogućava još jača kontrola države nad informisanjem građana i medijskim tržištem” zbog čega je zatraženo da se obrišu članovi kojima se državnim preduzećima omogućava da imaju medije u svom vlasništvu. Ova odredba je u medijima bila najviše pominjanja, velikim delom zbog činjenice da favorizuje državnu kompaniju Telekom, direktno konkurentnu Junajted medija grupi, u čijem su vlasništvu mediji Nova, N1 i Danas. 

Drugi sporan momenat, prema podnosiocima peticije, bio je taj što REM novim zakonima nije obavezan da postupa po žalbama građana, što, kako se navodi, znači da ovo telo „može da nastavi da žmuri na kršenja svih pravila profesije i širenje nasilja u interesu velikih medija i da za to ne polaže računa nikome”, zbog čega je zahtevano da se u nacrte zakona unesu odredbe koje omogućavaju sudsku i građansku kontrolu postupanja REM-a po žalbama građana i organizacija.

Naposletku, u peticiji se navodi da novi zakoni nisu rešili problem zloupotrebe državnih institucija i funkcija u izbornim kampanjama, niti su obavezali REM da prati da li se, koliko i kako predsednik države i Vlade, ministri i drugi javni funkcioneri pojavljuju u najgledanijim medijima tokom kampanje i da o tome obaveštavaju građane. Zbog toga je traženo da se unesu odredbe kojima se ograničavaju funkcionerske kampanje i propisuju kriterijumi i metodologija na osnovu koje REM prati izveštavanje medija tokom izbornih kampanja. Kada je reč o funkcionerskoj kampanji, Odbor za kulturu i informisanje je usvojio amandman na član Zakona o elektronskim medijima, koji je predložila Vlada, a kojim se produžuje zabrana funkcionerske kampanje sa 10 na 30 dana pre izbornog dana. Otvoreni parlament, pak, piše da je praktični značaj ovog amandmana upitan budući da se odnosi samo na funkcionere koji su kandidati na izborima, ne i na funkcionere koji to nisu.

 

Novu Vladu sačekaće izmene Zakona o javnim medijskim servisima 

Iako je, u planu i izmena Zakona o javnim medijskim servisima, ta procedura moraće da sačekati novu Vladu koja će biti oformljena nakon izbora 17. decembra. Sagovornici u istraživanju „Visok profesionalizam slabog dometa – medijska samoregulacija u Srbiji”, konstatovali su da je unapređivanje samoregulacije u javnim servisima neophodno, ali da je izuzetno teško očekivati da će biti pokrenute inicijative u tom pravcu sve dok se polje regulacije rada javnih servisa ne poboljša. Medijski stručnjaci sugerisali su da bi se u novom zakonu mogle naći stavke koje se tiču samoregulacije po ugledu na samoregulatorne mehanizme za štampane i onlajn medije u Srbiji, a da bi se javni servisi mogli ugledati i na interni etički kodeks Bi-Bi-Sija.

Darija Stjepić

 

Finansira Evropska unija 

 

 

 

Ovaj članak je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj je isključiva odgovornost SEENPM-a i ne odražava nužno stavove Evropske unije.

Regionalni projekat Naši mediji: Inicijativa za unapređenje medijske pismenosti, dijalog i aktivizam sprovode, uz finansijsku podržu Evropske unije, partnerskih organizacija SEENPM, Albanski medijski institut, Savet za štampu Kosova, Makedonski institut za medije, Medijski institut Crne gore, Novosadska novinarska škola, Mirovni institut i Bianet.

 

Konkurs za Godišnju... Minecraft nas uči...