Nevladine organizacije, ili jednostavnije rečeno udruženja građana, nose stigmu nekoga ko radi potiv javnog interesa. Ko i zašto je učinio da je opšti utisak u javnosti o nevladinim organizacijama negativan? Moje ime je Slobodan Knežević, zaposlen sam u udruženju građana Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i želja mi je da vam kroz ovaj tekst približim značaj nevladinih organizacija.
Nevladine organizacije su neretko u poziciji neslaganja ili otvorene konfrontacije sa donosiocima odluka, u cilju zaštite javnog interesa. Imam slikovit primer. Prilikom jednog sastanka sa predstavnicima državnih institucija od pre par godina, koji je imao za cilj da nas kao organizaciju ubedi da se ne protivimo seči šume na Kopaoniku, radi izgradnje još jedne staze za skijanje, došli smo u poznatu situaciju.
Mi smo na sastanku bili čvrstog stave da na Kopaoniku nema prostora za novu seču radi izgradnje skijaške staze, jer je ovaj nacionalni park već izuzetno ugrožen legalnom i nelegalnom sečom drveta, malim hidroelektranama, nelegalnom gradnjom i istim tim skijaškim turizmom. Na takav naš stav mi smo od jednog od predstavnika državne institucije čuli sledeće: „Hajde jednom da budemo patriote i da ova zemlja krene napred“. Na ovaj patiotski poziv ja sam pitao da li smo ovde na sastanku da brojimo krvna zrnca i procenjujemo ko je veći patriota ili da argumentovano razgovaramo.
Prosečan građanin Srbije nema dovoljno novca da zimuje na Kopaoniku ali diše vazduh koji dolazi i sa te planine. Javni interes nije da mala grupa ljudi koja ima puno novca ima gde da zimuje. Patriotizam je da svi građani dišu čist vazduh i da nacionalni parkovi budu mesta očuvane prirode, a ne poligon za ostvarivanje ličnih interesa.
Tranzicija u demokratsko uređenje, u kojem je cilj da se glas svakog pojedinca čuje, nikada nije završena. Prostor na kome živimo se nikada nije oslobodio autoritarne vlasti i vladara. Vlast za sebe prisvaja suverenitet nad javnim interesom, znanjem i dobrim namerama, osporavajući to pravo građanima i građankama koji drugačije misle. Najčešći razlog udruživanja građana i građanki u organizacije jeste ostvarivanje ili zaštita prava. U svojoj osnovi nevladine organizacije okupljaju aktivne građane koji vide problem i kroz svoj rad u okviru organizacija pokušavaju da utiču na donosioce odluka da se problem reši.
U zdravim demokratskim društvima nevladine organizacije su vrlo dobrodošle jer artikulišu najrazličitije zahteve građana i građanki, što doprinosi opštem dobru. U Srbiji je situacija potpuno drugačija, nevladine organizacije se ne doživljavaju kao predstavnici građana i građanki već kao neko ko želi zlonamerno da se meša u državne poslove, u kojima ljudi na pozicijama žele da zadrže svoj monopol kada je donošenje odluka u pitanju.
Kako bi umanjili ulogu građana u donošenju odluka, mediji bliski vlastima spinuju o tome kako su nevladine organizacije neprijatelji države. Kao dokaz za ovakvu tvrdnju izdvaja se da su nevladine organizacije „strani plaćenici“ jer se delom finansiraju iz inostranstva. Ovaj opasan izraz „strani plaćenici“ često ide u kombinaciji sa „domaći izdajnici“, čime se želi dodatno pojasniti kakvu štetu ti pojedinci i organizacije čine. Na našu nesreću, medijska slika koju slika vlast je naslikana ujednačenim tonovima, pa se tako i spin o „stranim plaćenicima – domaćim izdajnicima“ lako primio u javnosti.
Projektno finansiranje je nepoznato našoj javnosti, odatle i nerazumevanje odakle nevladinim organizacijama sredstva i zašto bi uopšte neko finansirao organizaciju u Srbiji.
Na pitanje ko zaista finansira nevladine organizacije odgovorio bih da je tu stvar poprilično jasna, to su najčešće poreski obveznici – građani drugih zemalja, koje kroz svoje različite programe podržavaju i finansiraju projekte koji treba da doprinesu opštem dobru i napretku. Tu su takođe i pojedinačni donatori ili fondovi koji rade na postizanju opšteg blagostanja. A na pitanje u čemu je njihov interes odgovorio bih da je odavno jasno da je planeta Zemlja jedno veliko selu u kojem problemi jedne zajednice ili države nisu samo njihovi problemi već se oni prelivaju, dovoljno je da napomenem da se još nismo izborili sa pandemijom virusa COVID-19.
Po istom projektnom principu se delom finansira i država, ali ona to ne ističe, može se reći da to krije kao zmija noge. Evropska unija donira mnogo više novca Republici Srbiji nego nevladinim organizacijama, a isti slučaj je i sa stranim ambasadama, fondacijama, samo što se u tom slučaju o državi ne izveštava kao o stranom plaćeniku već kao o borcu za ostvarenje državnih interesa.
Vratimo se seči šume na Kopaoniku i patriotizmu. Često se nevladine organizacije nazivaju državnim neprijateljima, kočničarima razvoja, mrziteljima svega što je srpsko, autošovinistima. Dok slušate ili čitate u medijima ove i slične uvrede dobro razmislite, jer možda baš ti koji prave ta uvredljiva poređenja, koja bude mržnju, u tom trenutku seku šumu.
Slobodan Knežević
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
#dostajemržnje #noplace4hate @od_govor_rs
Tekst je objavljen u sklopu projekta (Od)govor. Projekat podržava Evropska unija. Za sadržaj projekta isključivo su odgovorni izdavač i autor. Sadržaj ne odražava nužno stavove EU.
