Twitter
FacebookInterdisciplinarni pristup nastavi
U digitalnom dobu potrebne informacije nalaze se na samo nekoliko klikova od nas. Digitalne biblioteke omogućavaju nam pristup širokom spektru tema, znanja, istraživanja i zaključaka do kojih se ranije dolazilo znatno teže. Premda nam ovo može značajno olakšati sticanje znanja, takvo more informacija ujedno može postati i zamka jer to što neki podatak postoji na internetu ne znači da je on i tačan. Baš kao i u stvarnom životu, bilo koji digitalni korisnik može kreirati sopstvenu verziju događaja i stvoriti na taj način (dez)informaciju koja utiče na građenje naše slike o nekoj temi. Iz tog razloga je neophodno mlade ljude upoznati sa pojmom medijske pismenosti i pomoći im da nauče kako da uoče načine na koje digitalni formati menjaju naš odnos prema temama koje nas interesuju, kao i kakve su mogućnosti za manipulacije na internetu i u medijima. Primenu medijske pismenosti, samim tim, možemo pronaći i na časovima srpskog jezika i književnosti. Kombinovanjem tradicionalnog i modernog pristupa nastavi, učenicima se pruža mogućnost da iskažu svoju kreativnost, preferencije i postanu digitalno i medijski pismeniji članovi društva u svetu koji se brzo razvija i zahteva neprestano prilagođavanje i usavršavanje.
Analiza likova, događaja i izvora kroz prizmu medijske pismenosti
Da bismo razumeli na koje je sve načine moguće implementirati medijsku pismenost u jednu nastavnu jedinicu, neophodno je pozabaviti se pitanjem šta sve ona obuhvata. Kako bi nastavnik pripremio učenike da samostalno odrade zadatak koji će im saopštiti na kraju časa, prvo je potrebno da ih upozna sa pojmom medijske pismenosti. Najkorisnije bi bilo dovesti na čas stručnjaka iz oblasti medijske pismenosti koji bi sa učenicima prošao kroz osnovne pojmove u vezi sa ovom temom. Nakon toga, nastavnik može da uputi učenike na priručnike medijske pismenosti (1, 2) koji im mogu pomoći da pristupe svom zadatku.
Nastavnik učenicima, nekoliko nedelja pre časa na kojem treba da prezentuju zapažanja do kojih su došli, daje zadatak da pronađu književno delo koje je interpretirano i publici prikazano u još nekom medijskom formatu. Pored toga, učeniku daje pravo izbora prilikom odabira teme, izvora koje će koristiti, načina na koji će prezentovati ono što je uočio, kao i to da li će zadatak uraditi individualno, u paru ili u manjoj grupi. Takvo pristupanje pokazuje da „čitalac više nije samo pasivni posmatrač, već je i neka vrsta učesnika u tekstu, koji aktivno može da se razvija u pravcima koji ga zanimaju, da ga dodatno pojašnjava, kombinuje sa drugim elektronskim tekstovima. Tako se stvara dodatna dimenzija čitalačkog iskustva“ (Martinoli-Marković, 2021: 56). Osnovna ideja ovakvog sprovođenja časa i istraživanja koje mu prethodi jeste sticanje svesti o načinu na koji se menja narativ kada u njega ugradimo medijske elemente.
Nakon što se konsultuju sa predavačem i izuče neophodnu literaturu, učenici na raspolaganju imaju nekoliko nedelja za odabir teme i pronalaženje pristupa koji će ih najviše zainteresovati. Kako bi to izgledalo u praksi? Pogledajmo na dva konkretna primera:
„Mali princ“ Antoana de Sent Egziperija, koji se obrađuje u četvrtom i sedmom razredu osnovne, kao i u prvom razredu srednje škole, može poslužiti kao odličan primer za implementaciju medijske pismenosti u časove srpskog jezika. Ovaj roman je poslužio kao inspiracija za brojne adaptacije, uključujući i francuski film „Le petit prince“ (2015) i dve predstave dostupne na platformi YouTube (predstava u izvedbi Narodnog pozorišta Pirot i O.Š. Isa Bajić Kula). Dok kraj romana ostavlja otvorena pitanja, film na njih odgovara i zasnovan je na konceptu kontrasta, a zadatak učenika jeste da ih uoči, istakne i ponudi svoj zaključak. Kroz analizu boje, muzike, različitih poruka koje ista rečenica donosi u različitom kontekstu, učenici mogu istražiti teme kao što su odnos odraslih i dece, kreativnost, lični izbori i cena koju je potrebno platiti da bi se ostvarili snovi. Predstave koje su inspirisane delom mogu da prikažu proces adaptacije dela u drugim formatima, uticaj novca na produkciju, promene u perspektivi i doživljaju dela, kao i inkluziju drugih umetnost radi dočaravanja međusobnih odnosa u delu.
Učenici bi mogli odabrati i analizu „Gorskog vijenca“ Petra Petrovića Njegoša kroz koju mogu temeljno da istraže različite aspekte koji utiču na doživljaj ovog dela u savremenom kontekstu. Njihova analiza može biti usmerena na razliku u doživljaju prilikom prvog susreta sa delom i načinu na koji se perspektiva menja nakon što se istraže istorijska podloga dela, legende i konsultuju rečnici koji pomažu pri odgonetanju arhaičnih izraza. Takođe učenici mogu pokušati i da odvoje proverene izvore u delu od onih koji nude dezinformacije, sa namerom da se uspostavi veza između stvarnih i domaštanih likova koji se u delu pominju. Raznovrsnost medijskih formata kroz koje je prikazan „Gorski vijenac“ uključuje audio snimak Danila Lazovića koji čita Njegoševo delo, predstave Crnogorskog narodnog pozorišta (1, 2), strip ili epizoda podkasta. Svi ovi formati pružaju mogućnost dubljeg razumevanja dela. Javlja se i mogućnost poređenja narativa iz izvorne verzije „Gorskog vijenca“ sa današnjim adaptacijama. Jedno od korisnih pitanja za učenike moglo bi, recimo, biti: „Da li bi se tadašnji stavovi o veri, borbi, odnosu prema ženama danas smatrali govorom mržnje?“. Pozivanje na novije prikaze i interpretacije „Gorskog vijenca“ može obogatiti analizu i razotkriti različite perpsektive i otvorena pitanja koja ovo delo pruža. Na učeniku je da sam odabere pristup koji mu najviše odgovara uz mogućnost da se odluči i za samo jedan aspekt koji će analizirati i problem kom će se posvetiti.
Neophodno je da učenici pre analize posegnu za priručnicima medijske pismenosti jer im oni mogu ponuditi stretegiju za analizu filmskih scena, tumačenje ilustracija ili razumevanje načina na koji se likovi, scenografije ili način izražavanja menjaju kako bi se prilagodili posebnim formatima i idejama koje treba da prenesu. Kao dobar primer može poslužiti digitalni priručnik medijske pismenosti pod nazivom „Vodič za nastavnike o medijskoj pismenosti u okviru globalnog obrazovanja“ koji je izdala Novosadska novinarska škola. U njemu se nalazi 12 konkretnih primera o tome kako izgleda interaktivna nastava, sa celokupnim planom izvođenja nastavne jedinice.
Za razliku od jezičkog dela predmeta srpski jezik i književnost čija su pravila ustanovljena i potrebno je strogo ih se pridržavati, književnost je podložna različitim interpretacijama. Osnov za takvu tvrdnju pronalazimo u ekranizacijama dela i različitim načinima na koje je ono prikazano u filmovima, serijama, pozorišnim predstavama, radio-dramama, pa čak i u stripovima, diskusijama na književnim platformama, podkastima… Ukoliko pokušavamo da odgonetnemo razmere medijske pismenosti i načine na koje ona kreira stvarnost kakvu poznajemo i stavove koje negujemo, najkorisnije bi bilo zahtevati ovakvu analizu od učenika srednjih škola. Razlog za to leži u pretpostavci da je njihova kritička svest najrazvijenija, čitalačko iskustvo najbogatije, a upoznatost sa digitalnim tehnologijama i mogućnostima koje one pružaju najkompletnija.
Inspiracija iz prakse: primeri uspešne integracije medijske pismenosti u časove srpske književnosti
Postavlja se pitanje zašto je važno da učenik na ovakav način pristupa književnosti i da ponekad i sam dobije priliku da odabere temu kojom želi da se bavi. Odgovor leži u tome da se književnost ne izučava samo da bi prenela ideju, već i da bi kod učenika izazvala dublju zainteresovanost, razvijanje kritičkog mišljenja, veštinu tumačenja i sagledavanje iz više uglova, kao i građenje sopstvenog stava prema delu jer „učenici ne moraju da razmišljaju samo linearno (što je svojstveno skriptivnoj kulturi) već i radijalno, ’zrakasto’, svojstveno njihovom digitalnom iskustvu“ (Jelušić, 2020: 8).
Na pitanje zašto je važno da učenici sami odaberu pristup mogli bismo se pozvati i na reči Anđelke Petrović, profesorke srpskog jezika u Računarskoj gimnaziji u Beogradu. Nakon radionice o veštačkoj inteligenciji u okviru programa Turskog kulturnog centra ona je upoznata sa alatom koji stihove može da pretvara u slike. Jedan post na svom Instagram profilu posvećuje tome kako je sa svojim učenicima obnovila Danteovu Božanstvenu komediju koristeći upravo veštačku inteligenciju. Profesorica je dala ideju i definisala ishode časa, a učenici su pronašli sajtove i aplikacije i upoznali je sa procesom rada. Platforma koju Anđelka Petrović koristi jasno pokazuje da je potrebno da se i nastavnici i učenici neprekidno usavršavaju, prate promene do kojih dolazi u okviru medijske pismenosti i digitalnog sveta kako bi mogli da ih implementiraju u lekcije. Ovakav pristup, premda neformalan, pokazuje se kao bolji kada je u pitanju poboljšanje stava prema školi kao i za „podsticanje radoznalosti, saradnje među uočenicima i socijalnih odnosa sa decom iz odeljenja“, navodi Petrović u istom postu na svom Instagram profilu.
Stečena znanja i međusobne veze među junacima omogućavaju učeniku da bolje razume književnost i temeljnije joj pristupa, ali ujedno i da razvije veštine koje mu mogu pomoći da se lakše snađe u svetu digitalnog doba. Lekcije koje uviđamo u književnosti primenjive su i u svakodnevnom životu, u pristupu problemima, moralnim dilemama, prepoznavanju implicitnih poruka i sagledavanju događaja iz različitih perpspektiva. Dr Olivera Knežević-Florić u završnoj studiji o interaktivnoj pedagogiji ističe kako je za kognitivni razvoj učenika neophodno da „trezveno razmišljaju, usvajaju kvalitetna znanja, razmenjuju informacije, razdvajaju bitno od nebitnog, obrađuju informacije i bivaju otvoreni“ što podstiče upravo ovakav vid nastave jer „sposobnost društva zavisi od njegove sposobnosti da se menja i razvija“ (Knežević-Florić, 2006: 131).
Ovakav pristup časovima književnosti može se uočiti na nekoliko različitih stupnjeva obrazovanja. Albina Milanov, doktorantkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu je 2017. godine odbranila doktorsku disertaciju na temu „Tumačenje književnog dela u kontekstu drugih umetnosti (na primerima iz srednjoškolskih programa za književnost)“ i u njoj zapisala:
Iako se na prvi pogled ovakav odnos prema književnom delu čini površnim, ipak nije sasvim tako. Naime, da bi uočili intertekstualne smernice na prvom mestu učenici moraju znati šta traže, što iziskuje čitanje s razumevanjem, koncentraciju i studiozni pristup. Sa druge strane, ovakav pristup je od izuzetnog značaja za kognitivni razvoj učenika, jer se od njega očekuje samostalan angažman prilikom interpretacije, sa daleko većim stepenom slobode i kreativnosti pošto se od njega ne očekuje da pogodi ispravno tumačenje već da na osnovu teksta koji čita i znanja koja već poseduje ponudi svoje sopstveno. (Milanov, 2017: 27)
Postoji niz primera dobre prakse u Srbiji koji potvrđuju da je ovakav pristup književnosti koristan i da se učenicima dopada. Digitalna platforma Savremene gimnazije ima poseban odeljak posvećen časovima srpskog jezika i različitim načinima kroz koje se može pristupiti nastavi književnosti. Na ovoj platformi moguće je pronaći provere znanja u vidu kvizova u kojima se od učenika traži da razmisle o međusobnom odnosu likova na inovativniji način. Takođe kroz ove kvizove učenici se podstiču da uoče vezu između romantičarskih pesama i moderne muzike i da analiziraju pesme iz nastavnog programa na savremen način i u kontekstu današnjeg vremena.
Društvene mreže takođe mogu poslužiti kao prostor za sticanje znanja iz književnosti što pokazuje profil na Instagramu (sa 10 hiljada pratilaca) i kanal na Jutjubu (nešto više od 2 i po hiljade pratilaca) pod nazivom just_srpski koji vodi Anđelka Petrović. Kako bi svojim učenicima pokazala način na koji se umetnosti komuniciraju i simultano razvijaju ona svoje učenike pre lekcije o romantizmu, recimo, upoznaje sa Delakroovom slikom „Sloboda na barikadama“.
Interaktivno čitanje: Otkrivanje nove dimenzije književnosti
Značaj nastave koja se, za razliku od tradicionalnog pristupa, odvija interaktivno i istraživački, ogleda se u stvaranju dodatne dimenzije čitalačkog iskustva u kojem čitalac postaje aktivni učesnik u tekstu. Ovakav pristup omogućava učenicima da razviju kritičko mišljenje, veštinu tumačenja i sagledavanje iz više uglova što značajno doprinosi njihovom kognitivnom razvoju.
Nastava koja podstiče učenike da samostalnu odaberu temu za istraživanje takođe ima višestruke benefite. Ona istovremeno izaziva dublju zainteresovanost za književnost i pruža mogućnost da izgrade sopstveni stav prema delu. Ovakvi neformalni metodi učenja koji podrazumevaju istraživački pristup temi, povezani su sa poboljšanim postignućima u kreativnim zadacima, apstraktnim mišljenjem i rešavanjem problema.
Teorija i praksa pokazuju da ovakavo tumačenje književnosti, uprkos mogućem početnom uverenju da je populističko i površno, podstiče i učenike i nastavnike da temi pristupe iz više uglova i razvijaju kreativnost. Ovakva analiza zahteva čitanje sa razumevanjem, koncentraciju i studiozan pristup kako bi učenik uvideo intertekstualne veze i prezentovao ih na način koji će to verno dočarati. Ova metoda podstiče samostalan rad prilikom interpretacije teksta i pruža veći stepen slobode i kreativnosti. Umesto da se od učenika očekuje da pogode ispravno tumačenje, ovakav pristup podstiče ih da ponude sopstvene ideje i perspektive.
Ovakva nastava kod učenika pobuđuje potrebu da trezveno razmišljaju, prave distinkciju između informacija koje im mogu ili ne moraju biti od koristi i prepoznaju manipulativne tehnike koje mediji koriste da doprinesu njihovom stavu o nekom književnom problemu. Samim tim, implementacija medijske pismenosti u časove književnosti podstiče i razvoj društva kroz podsticanja promene i razvoja kod pojedinca.
Ivana Janjić
Referenca koja ne postoji na internetu:
Knežević-Florić, Olivera; „Interaktivna pedagogija: izbor tekstova i završna studija“. Novi Sad: KriMel. 2006.
Tekst je nastao u okviru projekta „Unapređenje medijske i informacione pismenosti kroz dijalog sa javnim vlastima -2“ koji se sprovodi u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Dijalog promena“, uz finansijsku podršku Evropske unije.
Projekat je dodatno podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama u okviru projekta Mediji o medijima u školama.
Stavovi izneti u tekstu ne izražavaju nužno stavove donatora.