Podkast – medij koji nije u krizi

Premda postoje već pune dve decenije, podkasti doživljavaju vrhunac svoje popularnosti u aktuelnom trenutku. I vrlo je izvesno da još uvek nisu ni blizu zenita svoje popularnosti, jer su mogućnosti za obraćanje različitim profilima publike neiscrpne, a sve više oglašivača žele da se nađu među sponzorima na raznoraznim podkastima.

Zbog čega je ovo tako i koji su faktori pogurali podkast među najpopularnije medije današnjice, pokušaćemo da raščlanimo u narednim redovima.

 

Da li je korona jedini razlog,
ili jedan od razloga uspeha?

Naravno, opšte je poznata maksima da je početak pandemije korona virusa u drugoj polovini marta 2020. godine lansirao podkaste u orbitu i doneo pokretačima sa ovih medija popularnost koju nisu mogli ni da naslute. Međutim, pre bi se reklo da je korona čitav proces samo ubrzala, kao što je bio slučaj i sa radom od kuće, globalizacijom zapošljavanja, nastanka novih i drugačijih formi komunikacije i onlajn kupovine.

Dakle, do toga bi neminovno došlo, samo je pandemija čitav proces ubacila u petu brzinu. Znamo, onda, prvi razlog za popularizaciju podkasta – nastupila je pandemija, bili smo zarobljeni u svojim domovima, imali višak vremena i taj višak želeli da popunimo slušanjem sadržaja koji nas iskreno zanima, umesto da vrtimo kanale na TV prijemniku i zadovoljimo se filmom Stivena Sigala iz 1985. ili snimkom fudbalske utakmice iz 2015. godine.

Tu dolazimo i do druge primese – sadržaj koji smo poželeli da slušamo zapravo se poklapao sa našim interesovanjima i retko gde smo mogli da čujemo više o takvim temama. Ukoliko, recimo, volimo da saznamo nešto više i podrobnije o temama iz astronomije, ili astrofizike, svakako želimo da nam vrhunski stručnjaci i eminentni profesori iz te oblasti otkriju nešto više. Teško je naići na kvalitetan sadržaj koji obrađuje ovakve teme, osim na specijalizovanim podkastima. To nas dovodi i do narednog poglavlja…

 

Svaka roba ima svog kupca

Gore spomenuta, svima nama poznata izreka, mogla bi da se primeni „jedan kroz jedan“ na podkast platforme. Kakav god podkast da se napravi, ako pokriva uskospecifičnu temu od interesa za određeni broj populacije ciljanog područja, doživeće uspeh. Čak ako se neko odluči da napravi podkast o, recimo, kućnoj radinosti, baštovanstvu, krojenju, postoji šansa da izgradi vrlo vernu publiku oko sebe koja će sa nestrpljenjem iščekivati nove epizode.

Šta god da tražite, možete o tome na podkastu da se informišete. Oni obavljaju sve funkcije koje bi jedan medij morao da pokrije – zabava, informisanje, obrazovanje, pa čak i da objedine sve tri stvari. I to sve u različitim vremenskim formatima – od podkasta koji su kao dnevna doza željenih informacija u trajanju od 10-15 minuta, do onih sporovoznih, dugometražnih, čije trajanje se kreće od 2 do 4+ sata. Sve to može da se izdeli u nekoliko delova, pa da opušteno slušamo i „doslušamo“ epizode u nekoliko etapa.

Publika koja prati podkaste ima, u većini slučajeva, istančaniji ukus i malo veću svesnost o kvalitetu sadržaja koji prati, pa je stoga vrlo važno da oni koji kreiraju ovakav sadržaj ne pokušaju, narodski rečeno, da prodaju „rog za sveću“. Sadržaj, gosti i teme koje se obrađuju često su na visokom nivou i obično odudaraju od proseka koji je do sada nametala televizija, ili internet-portali gde je često mnogo teže razaznati bitno od nebitnog i laž od istine. Faktor kvaliteta sadržaja je vrlo bitan i može se reći da veliki broj podkasta „kakvoćom“ zaista odskače i podiže letvicu koja je poslednjih godina u medijima spuštena blizu samog dna.

 

Zbog čega oglašivači vole podkaste?

Prema podacima „Insider Intelligence-a“ u 2022. godini projektovani broj slušalaca podkasta širom sveta iznosi 424,2 miliona ljudi, a vrednost čitave industrije bi do 2028. godine mogla da iznosi nešto manje od 95 milijardi dolara!

Hajde da razložimo na samom početku ovu jednačinu, ako se neko pita zašto se ovolike pare vrte oko podkast platformi.

Kao prvo, podkast je, u većini slučajeva, medij koji je izrazito auditivan. Konzument može da gleda razgovor onlajn i prati reakcije domaćina i gosta i sve što ih okružuje, ali je ovo primarno medij koji se sluša. To znači i da prosečan slušalac ima povećani nivo pažnje i bolje „upija“ sadržaj koji čuje, pa ga samim tim vrlo aktivno naknadno obrađuje.

U čitav taj razgovor i pomno slušanje vrlo lako se ubaci i pokoja reklamna poruka i tekst koji domaćin podkasta pročita u svrhu reklamiranja određenog brenda, ili proizvoda. Ovakav vid oglašavanja nije nametljiv i vrlo lako se „izmeša“ sa glavnim sadržajem i temom koja se obrađuje u određenoj epizodi na podkast platformi.

Drugo, određene podkaste slušaju određene grupe ljudi, odnosno niše koje zanima samo jedna tema. Ako je podkast o hokeju na ledu, logično je onda da se tu reklamira neki proizvođač sportske opreme koji prodaje štapove za hokej, pakove, dresove, klizaljke, štitnike i kacige. Ovde nema nagađanja da li ćete obuhvatiti ciljnu grupu, kao na televiziji, gde je mogućnost ovakvog targetiranja razuđenija.

Naravno, postoje i podkasti koji pokrivaju veći i širi broj društvenih, političkih, ili kulturnih tema, ali i tu je lakše pronaći kupca negoli na internet portalima opšte prakse, ili brojnim televizijskim kanalima.

Mnogo bolje se zna i prosečna starost slušaoca, koja prema istraživanju „Forbsa“ iznosi oko 34 godine. Slušaoci koji su stari između 12 i 34 godine su 2017. godine iznosili oko 27% svih slušalaca na podkastima, a taj procenat je 2020. godine iznosio skoro 50 procenata! Trend je nastavio da raste velikom brzinom, ali brojevi i dalje variraju.

I kao treće, tu je velika lojalnost publike prema određenim podkastima. Kome se nešto svidi, taj se gotovo redovno vraća da odsluša i novu epizodu. Faktor mogućnosti multitaskinga da, dok se sluša emisija, može i nešto drugo da se radi, od neprocenjivog je značaja za slušaoca, jer ne mora da pali računar ili televizor i sedi ispred ekrana po nekoliko sati da bi se o nečemu informisao.

 

Zaključak

Brojne poznate ličnosti i svetske zvezde pokrenule su poslednjih godina sopstvene podkaste, te na taj način dodatno izgrađuju svoju ličnost u nešto neposrednijem dodiru sa publikom. Ovo po pravilu znači i otvoreniji pristup, sa iskrenim emocijama, gde se može saznati nešto o čemu ranije nismo slušali.

Tako je i Džo Rogan u svom planetarno popularnom podkastu „The Joe Rogan Experience“ konzumirao marihuanu uz jednog od najbogatijih ljudi današnjice Ilona Maska. Imali su i po čašicu viskija, jezik se raspleo, sve dizgine popustile, a i dan-danas je ova epizoda stara preko tri godine ubedljivo prva na listi pregleda, sa oko 59 miliona onih koji su ovo poslušali, ili pogledali.

U Srbiji je zabeležen rast broja podkasta i taj trend ide uzlaznom linijom u poslednjem periodu, ali je i dalje ovaj medij nedovoljno eksploatisan u srpskom, ali i balkanskom medijskom podneblju. Međutim, sve stvari iz inostranstva dođu sa kraćim periodom kašnjenja i kod nas, tako da tek možemo očekivati da se efekti o kojima smo pričali ranije u tekstu preliju i kod nas vrlo brzo.

Igor Kamber